Kina pokrenula veliku vojnu vežbu oko Tajvana

27/05/2024 Narodno-oslobodilačka armija Kine pokrenula je veliku mornaričku i vazduhoplovnu vojnu vežbu pod nazivom "Joint sword" u blizini Tajvana, kao svojevrsni odgovor političkog rukovodstva te zemlje na povišene tenzije oko tog ostrva. Kako navodi Global Times, vežbu organizuje Istočna vojna oblast kineske armije i biće održana u tajvanskom moreuzu, severno, južno i istočno od tog ostrva, koje Kine smatra neotuđivom teritorijom, iako tamošnja vlast de fakto deluje kao nezavisna država od završetka građanskog rata i pobede komunista. Vežba je iznenada pokrenuta u četvrtak kada su kineske snage "okružile" Tajvan u znak demonstracije sile prema secesionističkim snagama na ostrvu. Konkretan povod bio je inauguracioni govor predsednika Tajvana i poznatog separatističkog lidera Lai Činga održanog tri dana ranije. Lai je u inauguracionom govoru u ponedeljak tvrdoglavo insistirao na nezavisnosti Tajvana i zagovarao secesiju od Narodne Republike Kine, koja je pod de fakto kontrolom Pekinga. U tom govoru on je izrazio spremnost da se nezavisnost ostvari i silom a da se, na tom putu, Tajvan osloni i na spoljni faktor. Kina je, munjevito organizujući tu vežbu, želela da pokaže sposobnost ali i političku volju da okruži Tajvan sa svih strana i stvori situaciju u kojoj bi to ostrvo bilo izolovano od ostatka sveta. Portparol Istočne vojne oblasti kineske vojske kapetan prve klase Li Ći naveo je da u vežbi učestvuju snage mornarice, avijacije i kopnene vojske, kao i takozvane "druge artiljerije", koja je u toj zemlji poseban vid vojske koji sačinjavaju strateške i taktičke raketne jedinice. Ći je naveo da će učesnici uvežbavati zajedničku kontrolu akvatorije i vazdušnog prostora kao i precizna daljinska dejstva po ključnim ciljevima protivnika. On je otvoreno naveo da će vojska imati za cilj da pokaže da je sposobna da "snažno kazni bilo kakav separatistički akt u pravcu nezavisnosti Tajvana ili provokacije neke vojske sa strane." Najnovija vežba predstavlja kontinuitet sličnih aktivnosti na koje se Peking odlučio još u avgustu 2022. godine nakon što je Tajvan posetila tadašnja predsednica Predstavničkog doma SAD Nensi Pelozi. Predviđeno je da vežba bude održana u dve faze. Prva faza u maju biće posvećena sinhronizaciji delovanja različitih vidova vojske u blokadi Tajvana dok će druga faza uslediti narednih meseci i podrazumevaće, kako je navedeno, "složenije manevre snaga", bez navođenja više detalja. Vežbu karakteriše masovna upotreba besposadnih letelica i drugih sredstava izviđanja koja treba da omoguće kineskoj vojsci da smanji vreme reagovanja i dejstva po uočenim neprijateljskim ciljevima na taktičkom nivou. Posmatrači smatraju da je cilj Kine da poveća fleksibilnost komandovanja u slučaju da dođe do stvarnog sukoba. Posmatrači se nadaju da će možda imati prilike da u praksi vide i delovanje prvog kineskog bombardera sa smanjenim radarskim odrazom (stealth) pod nazivom H-20 (Sijan), za koji Kina tvrdi da je prvi let obavio još u leto 2022. godine i za koji je u martu najavljeno da će "uskoro biti predstavljen javnosti". Kina smatra Tajvan svojom teritorijom iako nema neposrednu kontrolu još od 1949. godine i završteka druge faze građanskog rata kada su poražene snage Kuomintanga, predvođene Čang Kaj Šekom, prešle na to ostrvo. Tajvan se izvorno nazivao Republika Kina i bio je čak i članica UN, a njegovu nezavisnost trenutno priznaje 11 zemalja članica Ujedinjenih nacija, mahom manjih ostrvskih zemalja poput Palaua, Svete Lucije ili Tuvalua. Od 1971. godine članstvo u UN preuzima Narodna Republika Kina, čiji je glavni grad Peking. Tajvan ima oko 23 miliona stanovnika a 98 odsto su Kinezi, to jest Hani. Oružane snage imaju oko 170.000 ljudi u aktivnom sastavu.