Povratak legendarnog tenka
12/06/2019 Na scenu se vraća legendarni tenk koji je četiri decenije bio okosnica jugoslovenskih oklopnih snaga. Vojska Srbije (VS) je sa liste viškova tehnike za prodaju izuzela 100 tenkova T-55 koji će biti strategijska rezerva. Deo tih oruđa u narednom periodu biće remontovan u Tehničko-remontnom zavodu u Čačku. To su tenkovi koji su pre više od deset godina izbačeni iz upotrebe, jer su nakon osamostaljenja Crne Gore i reorganizacije VS proglašeni viškom. Tako će se razvejati i jedan od najupornijih mitova po kojem su sve "pedesetpetice" isečene i istopljene u smederevskoj železari jer je mračnim silama koje vladaju našim životima navodno smetala ogromna komparativna prednost koju je Srbija imala u oklopnim jedinicama nad svojim susedima. Stručna javnost tu je vest, međutim, dočekala uzdignutih obrva i sa više pitanja nego odgovora. Jer ako je i moguće pretpostaviti da je zbog brojnosti tog tenka u nekadašnjoj JNA u zalihama ostalo dovoljno rezervnih delova i municije, nije baš najjasnije iz kojeg magacina "izvući" obučene posade, s obzirom da nije tajna da vojsci nedostaje potreban broj ljudi i za tenkove koji su sada u aktivnoj upotrebi. A ni tih tenkova nije malo... Po sadašnjoj formaciji, Vojska Srbije rasplaže sa četiri bataljona tenkova M-84 i nešto malo starijih tenkova T-72. Manja količina tih oruđa nalazi se i na intervidovskom poligonu "Pasuljanske livade" kod Ćuprije i u Centru za obuku vojnika Kopnene vojske (KoV) u Požarevcu. Tenkovski bataljon (po jedan u svakoj brigadi KoV) sastoji se od četiri čete po 13 tenkova, plus komandni tenk komandanta bataljona, što u zbiru iznosu 53 tenka po brigadi. Po 53 tenka M-84 se nalazi u bataljonima u Prvoj, Drugoj i Trećoj brigadi KoV, dok je u četvrtoj brigadi tenkovski bataljon mešovit - tri čete imaju tenkove M-84 dok je jedna četa popunjena tenkovima T-72M. U aktivnim brigadama KoV Srbija ima 212 tenkova. Tu treba računati i na vozila iz Požarevca, sa Pasuljanskih livada i iz remontne rezerve (20 tenkova). Konkretno, u jedinicama i rezervi ima 232 tenka M-84 i M-84A, kao i 61 tenk T-72. Taj broj nije konačan ako se realizuje najavljivana donacija 30 tenkova T-72B1MS iz Rusije. Tenkova, dakle, ima toliko da je, po svemu sudeći, teško obezbediti dovoljno profesionalnih posada i za one koji su sada u upotrebi. Poređenja radi, Hrvatska prema dostupnim podacima aktivno koristi 48 tenkova M-84 dok je Mađarska svoje tenkovske potencijale svela na 15 tenkova T-72 , koje će takođe izbaciti iz upotrebe kada stigne bataljon od 44 tenka Leopard 2A7+, koji su naručeni iz Nemačke u sklopu modernizacije oružanih snaga , zajedno sa 24 samohodne haubice PzH 2000. Ako se realizuju dugo najavljivani planovi Srbiji će iz donacije stići i 30 tenkova T-72 B1MS iz Rusije. Pa otkud onda ideja o vraćanju u život tenkova za koje se može reći da su "odslužili" svoj dug prema otadžbini i čija je upotrebna vrednost na savremenom bojnom polju upitna? Promena bezbednosne situacije
Nekada su se stariji kadrovi bezbednosti u vojsci šalili sa izrekom da je bezbednosna situacija u okruženju složena, sa tendencijom daljeg usložnjavanja. Prema saznanjima Balkanske bezbednosne mreže upravo je jedna slična procena uticala na odluku da se u strategijsku rezervu vrati određeni broj tenkova T-55. Vraćanje u upotrebu tih tenkova moglo bi da bude vezano i sa rešavanjem pitanja teškog naoružanja takozvanih ratnih brigada. koje u ovom momentu nije precizirano. Dok aktivne brigade KoV imaju gotovo istovetnu strukturu i naoružanje, ratne teritorijalne pešadijske brigade kojih ima osam (Rasinska, Dunavska, Timočka, Banatska, Braničevska, Bačka, Drinska i Jablanička) uglavnom se ne popunjavaju teškom tehnikom. Reč je o jedinicama koje su u slučaju rata popunjavaju pasivnom rezervom na mobilizacijski poziv, dok u miru imaju samo komande za razvoj koje treba da posluže kao jezgro za formiranje jedinice. Za vatrenu podršku predviđeno je da imaju po jedan divizion haubica, veći broj minobacača i drugih protivoklopnih sredstava, ali se tenkovi i borbena vozila pešadije do sada nisu vodili u strukturi tih jedinica. Planirani povratak tenkova T-55 dobro se uklapa u trend da se u upotrebu vrate pojedina proverena i kvalitetna sredstva, koja su 2006. godine bez ozbiljne analize izbačena iz formacije. Tako je u mehanizovanim bataljonima KoV ponovo moguće videti samohodni dvocevni top M53/59 Praga kalibra 30 mm. Taj top je u svom "drugom životu" zadužen za pružanje vatrene podrške trupama na zemlji, pokrivajući prostor od krajnjeg efikasnog dometa ličnog naoružanja do minimalnog dometa minobacača, koji je do sada bio nepokriven. Procena je da će u upotrebu biti vraćeno od 48 do 72 Prage, bez ikakve modernizacije. U upotrebu biće vraćen i određen broj borbenih oklopnih vozila (BOV), koji su nakon remonta i modernizacije preuzeli ulogu komandnih vozila u pešadijskim bataljonima. U toku je razvoj komandog vozila od prepravljenih samohodnih trocevnih oruđa BOV-3. Moguće je da je ideja o vraćanju u upotrebu tenkova T-55 motivisana željom da se za potrebe rezervnih brigada oformi dva (ili čak tri) bataljona tenkova koji se i dalje mogu uspešno koristiti za sekundarne zadatke. Logika koja bi stajala iza te namere je znatno lakša, brža i jeftinija obuka rezervista. Treba imati na umu da je, nakon ukidanja obaveze služenja vojnog roka i obučavanja ograničenog kontigenta dobrovoljaca, sistem rezervne vojske u Srbiji zanemaren. Stariji rezervisti, koji su služili redovni vojni rok i koji su više ili manje obučeni za korišćenje složenih borbenih sredstava, ubrzano ulaze u četvrtu pa i petu deceniju života, dok je broj mladića u rezervi koji imaju makar i osnovna vojnička znanja veoma mali, u svakom slučaju nedovoljan za potrebe formiranja ratne vojske to jest popunu ratnih brigada. Procena da bi, u slučaju potrebe, veći broj ljudi po jedinici vremena mogao da bude kvalitetnije obučen za tenk T-55 nego za M-84 "drži vodu". Međutim, ako i stavimo po strani pitanje koja je to opasnost koja preti Srbiji, a od koje se Srbija ne može sačuvati sa postojećih 212 tenkova, ako za trenutak zanemarimo činjenicu da se radi o tenkovima koji pre pripadaju muzeju nego savremenoj vojsci, ostaje pitanje - kako održavati tu tehniku? Reč je, naime, o vozilima starim po nekoliko decenija, a neka su starija i od pola veka. Velika brojnost tenkova T-55 na ovim prostorima verovatno će omogućiti da se probere kritična masa perspektivnih vozila ali treba imati na umu da su ti tenkovi istrošeni višedecenijskom mirnodopskom i ratnom eksploatacijom i da su, na posletku, proteklih 10 i više godina proveli po raznim livadama kasarni širom Srbije. Poznavaoci te problematike navode da je u nekim kasarnama povremeno provođena neka forma provizornog održavanja te tehnike, odnosno da su tenkovi pregledani, katkad i zapuštani motori i kondicionirani akumulatori. Ali ostaje pitanje da li će majstori Tehničkog-remontnog zavoda u Čačku biti na visini zadatka i da li će uspeti da od tih tenkova sada tužnog izgleda uspeti da naprave upotrebljive borbene mašine. Pojedine fotografije remontovanih i sveže ofarbanih 55-ica iz Čačka, koje su se pojavile na društvenim mrežama, daju nadu da je to moguće. Tenkovi T-55 u JNA i VJ Tenkovi T-55 nabavljani su za potrebe Jugoslovenske narodne armije u periodu od 1964. do 1983. godine od Sovjetskog Saveza, Poljske i Čehoslovačke, gde su se proizvodili po licenci. Dostupni podaci o broju kupljenih tenkova nisu konzistentni, ali je pretpostavka da je u te dve decenije kupljeno bezmalo 1.700 tih oruđa. Od toga je u prvih deset godina nabavljeno oko 770 tenkova a u periodu od 1983. godine još oko 900 komada. Ako se u taj broj uračunaju i tenkovi za izvlačenje rađeni na osnovi T-55 i oko 140 tenkova T-54, što je "stariji brat" tenku T-55, dolazi se do po svemu fascinantne cifre od bezmalo 2.000 komada u više verzija. Tenk T-55 je bio ubedljivo najzastupljeniji u JNA i korišćen je i posle raspada socijalističke Jugoslavije, kako u novonastaloj federaciji Srbije i Crne Gore, tako i u Hrvatskoj, Republici Srpskoj, Federaciji BiH i u Sloveniji. Savezna Republika Jugoslavija je svoje oklopne jedinice u velikoj meri zasnivala na tom tipu tenka pa je presek stanja OMJ u martu 2004. godine ukazivao da je na listi tehnike 727 tenkova T-55. Svi tenkovi T-55 povučeni su iz upotrebe u vreme reorganizacije provedene od juna 2006. do jula 2007. Staranje o T-55 preuzela je na sebe centralna logistička baza, jedinica direktno potčinjena J-4 Generalštaba. Deo tenkova je na čuvanju u skladištima u Smederevskoj Palanci a ostali u kasarnama u Jakovu, Vranju, Kuršumliji, Rumi i drugim mestima širom Srbije u kojima su bili dok su služili u aktivnim jedinicama. Pedesetpetice nakon reforme Priča o tenkovima T-55 nakon izbacivanja iz upotrebe 2006. godine prilično je maglovita i nema previše podataka o tome gde su i kako završili ti tenkovi. Poznato je da je u Crnoj Gori ostalo 62 tenka, od kojih je 61 uništen a jedan je završio u muzeju. Preostalih 650+ su ostali u Srbiji i pretpostavlja se da je jedan broj uništen a drugi prodat stranim vojskama od Afrike do Azije. Kao kupci nekadašnjih jugoslovenskih i srpskih pedesetpetica pominju se Kambodža, Uganda i druge zemlje. Ideja da se jedna količina tenkova donira Iraku uz uslov da se ovde modernizuju i remontuju je propala jer je ta zemlju, u međuvremenu, kupila T-90 od Rusije. Informacije Balkanske bezbednosne mreže ukazuju da je u Srbiji prošle godine bilo na stanju 282 T-55. U međuvremenu održana su dva tendera za prodaju po 30 tenkova. Prodato je 37 komada, ali samo 31 će biti preuzet od kupca.
12/06/2019 Vojska Srbije (VS) je sa liste viškova tehnike za prodaju izuzela 100 tenkova T-55 koji će biti strategijska rezerva