Stav: Izazovi nove formacije uz postojeće brojno stanje
14/02/2020 Vojska Srbije doživeće narednih dana prvu značajnu promenu formacije od poslednje velike reforme iz 2006. godine ali pitanje kako obezbediti dodatno ljudstvo za nove jedinice ostaje otvoreno. Prema najavama zvaničnika oružane snage dobijaju još jednu specijalnu brigadu, eskadrilu i više bataljona iako će Kopnena vojska (KoV) zadržati organizaciju sa četiri brigade. Od postojeće Specijalne brigade će biti napravljene dve. Pri Prvoj, Drugoj i Trećoj brigadi KoV se formiraju dva bataljona a dva će povećati broj ljudi u miru. Novina od oktobra prošle godine je i samostalni izviđački bataljon podređen komandi KoV a novu eskadrilu će dobiti i Ratno vazduhoplovstvo. I dok se može pretpostaviti da tehnika potrebna za formiranje tih jedinica uglavnom postoji u rezervi, i dalje je neizvesno da li će njihovo aktiviranje dovesti do povećanja brojnog stanja vojske. Ukoliko bi se te jedinice pravile "od nule" za njihovo formiranje bi bilo potrebno najmanje 2.500 ljudi. Ostaje nejasno kako će taj ambiciozni plan da se sprovede s obzirom da se u vojnom delu budžeta nigde ne pominje povećanje brojnog stanja vojske a već godinama se u medijima pojavljuju priče o nedovoljnoj popunjenosti postojećih jedinica. Upadljiv je i nedostatak javne rasprave na tu temu i manjak pouzdanih informacija o tome šta se sprema, u kom periodu i na osnovu kojih pretpostavki. Specijalne jedinice Medijski najatraktivnija promena koja se najavljuje je ponovno formiranje dve specijalne brigade. Pod obrazloženjem da se time čuva tradicija jedinica koje su učestvovale u ratovima 90-ih godina prošlog veka, dosadašnji 63. padobranski bataljon iz Niša i 72. izvidjačko-diverzantski bataljona iz Pančeva biće podignuti na nivo brigade. U ovom trenutku nije jasno da li će treći protiteroristički bataljon "Sokolovi" iz sadašnje Specijalne brigade biti deo nove 72. brigade, kao što je to bilo u prošlosti, ali u oči upada problem popune tih jedinica. Specijalne jedinice su specifične po tome što je njihovo brojno stanje niže nego kod istog ranga pešadijskih jedinica. I dok je od jedne brigade KoV teoretski, preraspodelom ljudstva, možda i moguće napraviti dve brigade manjeg brojnog stanja, u slučaju Specijalne brigade tako nešto će teško biti moguće. Kod ove ideje javlja se i problem tehnike. Transportni kapaciteti Ratnog vazduhoplovstva u proteklom periodu svedeni su na minimum i srpski padobranci su od aviona, do pre samo nekoliko nedelja, mogli da računaju na jedan dvokrilni vremešni An-2 za početnu padobransku obuku. Čak i nakon što je u pogon vraćen An-26 teško je reći da je to dovoljno da opslužuje i postojeći padobranski bataljon, a kamoli zamišljenu brigadu. Za padobranske skokove prilagodjena su dva od pet Mi-17V-5. Nova varijanta tog poznatog helikoptera ima nazad pokretnu rampu sa koje se ne skače i zato su dva primerka pristigla oktobra prošle godine u konvencionalnoj konfiguraciji sa pokretnim vratima na zadnjem delu teretnog prostora koja se pre leta za potrebe padobranaca skinu i ostave na zemlji. Par godina stare najave da će rusko Ministarstvo odbrane donirati dva An-26 tiho su gurnute u stranu i više se o tome ne priča. Novi bataljoni kopnene vojske Osnovu KoV i dalje će činiti postojeće četiri brigade ali će one biti ojačane dodatnim bataljonima ili aktiviranjem onih koju su do sada bili na najnižem stepenu razvoja. To znači da će konkretno nova jedinica biti formirana u Loznici (111. pešadijski bataljon u Prvoj brigadi), zatim bataljon brdske pešadije u Priboju (što je novost u VS koja do sada nije imala specijalizovanu jedinicu te namene), uz 22. pešadijski bataljon Druge brigade, koji je već aktiviran u Požegi. U Kuršumliji, u kojoj već deluje 37. mehanizovani bataljon Treće brigade, biće aktiviran još jedan bataljon (38. bataljon) koji je do sada bio neaktivna jedinica sa svom potrebnom tehnikom, ali sa minimalnim brojem ljudi u miru za čuvanje pripadajuće imovine. Izviđački eksperiment Niš je sedište novoformiranog izviđačkog bataljona koji je podređen direktno komandantu KoV. Ta jedinica je formirana nakon prijema prve čete modernizovanih izviđačkih automobila BRDM-2S iz Rusije. Ideja je da ta jedinica ima ukupno tri čete sa po deset BRDM-ova, a u ovom momentu je neizvesno kada će stići i ostatak donirane tehnike zbog problema transporta. Ona predstavlja svojevrstan eksperiment jer Vojska Srbije nikada nije imala sličnu jedinicu tog ranga u formaciji. Pre više od pola veka u JNA je, na kratko, pokušano sa formiranjem sličnog izviđačkog bataljona ali se od te ideje posle par godina odustalo zbog nesvrsishodnosti. Čak i u uslovima Hladnog rata i masovne JNA, nije mogla da se osmisli upotreba bataljona i sve do sada najviša jedinica sa BRDM-2 bio je vod sa tri borbena vozila. Moguća nova eskadrila Do promena bi moglo da dođe i u okviru Ratnog vazduhoplovstva. Posle 15-ak godina mogla bi ponovo da bude oformljena 353. izviđačka avijacijska eskadrila. To je bila jedina vazduhoplovna jedinica koja je u naoružanju imala izviđačke varijante aviona Orao i MiG-21 a kada je zbog malog broja raspoloživih letelica ugašena 2006. godine, još neko vreme su postojala 1. i 2. izviđačko-avijacijsko odeljenje u Batajnici i Kraljevu. Sada postoji ideja da se po prijemu bespilotnih izviđačkih letelica iz Kine ponovo oformi ta jedinica. Dugo najavljivani dolazak baterije PVO sistema Pancir S-1 neće usloviti formiranje novih jedinica jer će ta tehnika popuniti sadašnji 1. raketni divizion 250. brigade. Tenkovi Vojska Srbije u KoV aktivno koristi oko 750 tenkova, borbenih vozila pešadije i samohodnih artiljerijskih i raketnih oruđa u četiri brigade KoV i Mešovitoj artiljerijskoj brigadi. Po tome daleko odskače od vojski bivših jugoslovenskih republika a iz neposrednog okruženja na više može da računa samo rumunska vojska. Iako na papiru VS raspolaže sa vrlo respektabilnim brojem brigada i sasvim pristojnom količinom upotrebljive borbene tehnike, nije tajna da popunjenost jedinica nije na predviđenom nivou. To je u više navrata pominjano od najviših zvaničnika a o tome je govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je posle združene taktičke vežbe "Vek pobednika 1918- 2018" rekao da je broj tenkovskih posada sa 65 povećan na 100, iako je brojno stanje tenkova u aktivnim jedinicama i na poligonima više od 230. Time je na površinu izašao podatak da broj raspoloživih tenkova u VS daleko prevazilazi broj obučenih vozača tenkova. Pitanje brojnog stanja Vojska Srbije ima različit stepen mirnodopskog razvoja svojih jedinica koji predviđa da brojno stanje nekada može da bude i ispod punog stanja. Jedinice mogu biti u stepenu razvoja od G-0, u kojem jedinica raspolaže sa 100 odsto tehnike i 100 odsto ljudstva, pa do G-4 u kojem ima 100 odsto tehnike i samo komandu za razvoj jedinice, koja se u slučaju potrebe popunjava od mobilisanih rezervista. Koliko je to realno u situaciji u kojoj više ne postoji obaveza služenja vojnog roka i u kojoj se rezervoar potencijalnih rezervista neprekidno smanjuje nije teško zaključiti. Ako neće doći do prijema novih ljudi, a nema indicija koje ukazuju na to, logika ukazuje da će to biti učinjeno preraspodelom vojnika iz postojećih jedinica. Što je potez koji će samo umanjiti njihovu popunu. To u velikoj meri podseća na nekadašnju praksu Jugoslovenske narodne armije koja je imala ogromnu količinu jedinica “R” (ratnog) razvoja, sa tehnikom ali bez ljudi. Tako se moglo dogoditi da Varaždinski korpus JNA, koji je po formaciji trebalo da ima više od 50.000 ljudi, borbe u septembru 1991. godine dočeka sa 1.900 vojnika i starešina. I upravo iskustva 90-ih ukazuju da je bolje imati manje ali popunjene jedinice, nego jedinice zvučnih imena koje postoje samo na mapama planera i stratega. Za i protiv novih jedinica Aktuelna formacija VS uspostavljena je nakon što je Crna Gora istupila iz državne zajednice 2006. godine i u velikoj meri je bila uslovljena procenom šta je od postojeće tehnike perspektivno za dugoročnu eksploataciju. Tadašnja dominantna ideološka podloga bila je takva da je ta reorganizacija uradjena, kako su tvrdili iz vrha vojske, po ugledu na britanski model i u skladu sa NATO standardima. Ideja je bila da se umesto velikih jedinica naprave modularni bataljoni koji po potrebi mogu da učestvuju u formiranju taktičkih borbenih grupa prilagođenih konkretnim zadacima. Sadašnji ideološki vetrovi u Ministarstvu odbrane značajno se razlikuju i sasvim je moguće da je upravo to najjači argument za promene koje se odigravaju. Postoje indicije da će u budućnosti biti formirane oklopne brigade pa čak i jedinice ranga divizije, a da bi moglo da usledi i odustajanje od modularnih tenkovskih ili mehanizovanih bataljona kroz formiranje mešovitih oklopnih jedinica istog ranga. U suštinski nepromenjenim geostrateškim okolnostima, sa manje-više istom tehnikom i sličnim brojnim stanjem pravljenje čitavog niza novih jedinica ne može imati racionalno opravdanje. Ako se te jedinice formiraju pukom preraspodelom postojećeg brojnog stanja, da li će tako dobijene jedinice uvećati snagu VS ili će, naprotiv, umanjiti njene operativne sposobnosti? Više pitanja koja se tiču ove teme uputili smo Upravi za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane Republike Srbije 29. januara . Do momenta objavljivanja teksta odgovor nije stigao: 1. Da li će ukupan broj pripadnika Vojske Srbije zbog formiranja novih jedinica biti povećan ili će se formiranje obaviti preraspodelom postojećeg sastava, uz niži nivo mirnodopskog stepena razvoja jedinica? 2. Ukoliko se planira povećanje broja pripadnika VS, o kojoj se brojci radi i kada će biti raspisan konkurs? 3. Da li je za formiranje tih jedinica potrebna nabavka nove tehnike? 4. Da li su budžetom predviđena uvećana sredstva za prijem novih ljudi i eventualnu nabavku nove tehnike?
14/02/2020 Vojska Srbije doživeće narednih dana prvu značajnu promenu formacije od poslednje velike reforme iz 2006. godine ali pitanje...