07/11/2022
Ministarstvo odbrane Bugarske odlučilo je da preispita listu viška naoružanja i vojne opreme za slanje kao pomoć Ukrajini dok ne vidi šta je sve potrebno za očuvanje sopstvenih vojnih kapaciteta i koje naoružanje može da dobije sa Zapada kao zamenu za upućenu pomoć.
Kako su naveli mediji u toj zemlji, bugarski ministar odbrane Dmitar Stojanov izjavio je da će ministarstvo na čijem je čelu obaviti temeljnu analizu spiska naoružanja koje je bilo u planu da se uputi Ukrajini kao vojna pomoć.
Bugarska je pored Mađarske jedina članica NATO i EU koja do sada nije slala vojnu pomoć Ukrajini. Podrška je bila prevashodno komercijalna - namenska industrija prodala je trećim zemljama naoružanje vredno preko milijardu evra koje je potom isporučeno Kijevu, i u domaćim pogonima popravlja se ukrajinska vojna oprema.
Sada se to menja i parlament Bugarske odredio je Savetu ministara te zemlje rok od mesec dana da dostavi nacrt rezolucije o slanju vojne i vojno-tehničke pomoći Ukrajini. Stojanov navodi će u tom roku biti obavljena analiza koja će dati odgovor na pitanje šta je moguće proslediti Ukrajini.
Osnovni princip kojim će se rukovoditi članovi Saveta ministara, dodao je on, biće da se u tom procesu ne smeju ugroziti kapaciteti bugarskih oružanih snaga da obavljaju svoje ustavne dužnosti odbrane zemlje.
Prilikom procene biće uzeto u obzir i to šta su do sada sa Zapada od vojne opreme dobile one zemlje koje su odlučile da pomognu Ukrajini svojim naoružanjem.
"Ono što su dobile od naoružanja nije bilo novije od onoga što su donirali. U pitanju je samo oprema zapadnog porekla koja je kompatibilna sa NATO snagama", rekao je Stojanov.
Bugarski ministar odbrane je dodao da "nema šanse" da ta zemlja obezbedi Ukrajini teško naoružanje u ovom trenutku jer prvo želi da dobije oružje kojim će zameniti ta sredstva.
Sličan stav zauzeli su i poslanici bugarskog parlamenta koji su ubedljivom većinom od 175 glasova za i 49 protiv dali Savetu ministara mesec dana da utvrdi spisak vojne opreme pogodne za doniranje Ukrajini.
Oni su se saglasili sa potrebom da Bugarska doprinese zajedničkom naporu međunarodne zajednice da pomogne Ukrajini, ali i naveli da se u tom procesu mora voditi računa o tome da se očuvaju odbrambene sposobnosti zemlje.
Zbog toga je odlučeno da predstavnici Vlade obave pregovore sa NATO saveznicima oko toga šta je to od naoružanja na koje bi Bugarska mogla da računa da zameni dosadašnje kapacitete koji će otići Ukrajini i kojim tempom bi to oružje moglo da zameni zastarelo oružje sovjetskog porekla.
Predsednik Bugarske Rumen Radev je prošlog meseca upozorio da bi slanje postojećeg naoružanja u Ukrajinu bez zamene novijim "pogoršalo deficit sposobnosti na duže staze u sve osetljivijem bezbednosnom ambijentu". On je ocenio da su stavovi po kojima bi Bugarska slanjem oružja u Ukrajinu odmah dobila NATO naoružanje "opasno naivnim".
U isto vreme, razmatra se i politička pomoć koju bi Bugarska mogla da uputi Ukrajini.
Odlučeno je da Vlada podrži tužbu koju je Kijev podneo protiv Moskve pred Evropskim sudom za ljudska prava zbog agresije, kao i napore međunarodne zajednice u ispitivanju i procesuiranju navodnih ratnih zločina koje je ruska vojska počinila od 24. februara.
Paralelno sa tim, Odbor za budžet i finansije bugarskog parlamenta usvojio je prvu verziju dokumenta koji se tiče finansiranja nabavke druge partije od osam višenamenskih američkih borbenih aviona F-16 blok 70.
Dokument predvidja kupovinu osam letelica tog tipa za sumu od gotovo 1,3 milijarde američkih dolara, u šta su uključeni i naoružanje i obuka za pilote i zemljsko osoblje. U cenu nisu uključeni porez na dodatu vrednost, carina i transportni troškovi.
Reč je o letelicama koje će biti isporučene do 2027. godine, dok će novac za njihovu nabavku biti isplaćen u ratama, u narednih deset godina.
Bugarska je prethodno takodje naručila osam aviona tog tipa.
"Ukoliko ne nabavimo još osam letelica, nećemo moći da koristimo ni prvih osam. Naime, ugovor za nabavku prvih osam aviona nije predvideo rezervne delove i naoružanje", rekao je ministar Stojanov poslanicima na sednici Odbora za budžet i finansije.
Comments