top of page
  • Writer's pictureVojkan Kostić

Bugarski parlament konačno verifikovao slanje vojne pomoći Ukrajini

27/11/2023

Oklopni transporter BTR-60 na poligonu Novo Selo, Bugarska (foto: dvidshub.net/Staff Sgt. Matthew Keeler)

Poslanici bugarskog parlamenta konačno su, nakon četiri meseca oklevanja, ratifikovali međuvladin ugovor sa Ukrajinom koji će omogućiti isporuku vojne pomoći Kijevu, a obim paketa koji će biti upućen u tu zemlju predstavlja jasan indikator da je Sofija konačno promenila stav o ukrajinskoj krizi.


Parlamentarci su prvobitno usvojili odluku bugarske Vlade o tom pitanju još tokom jula, ali je procedura zahtevala i ratifikaciju ugovora između dve Vlade, jer je reč o isporuci naoružanja. Reč je o 100 rashodovanih oklopnih transportera koji su do sada bili formalno vlasništvo Ministarstva unutrašnjih poslova ali koji nisu bili u upotrebi još od 80-ih godina prošlog veka.


Odluku o njihovom slanju Ukrajini podržala su 152 poslanika vladajuće koalicije, od ukupno 240 deputata u parlamentu. Mnogo više od formalne vojne pomoći, koja će svakako olakšati popunu tehnikom pešadijskih bataljona ukrajinske vojske istrošenih u dugotrajnom sukobu sa Rusijom, ta odluka bugarskih parlamentaraca označiće i promenu stava o slanju vojne pomoći Ukrajini uopšte.

BTR-60 oružanih snaga Bugarske (foto: dvidshub.net/Staff Sgt. Matthew Keeler)

Naime, zvanična Sofija je do sada bila uzdržana u tom pogledu i jasno je stavljala do znanja da očekuje adekvatnu kompenzaciju od saveznika iz NATO, pre svih SAD, za svako sredstvo koje pošalje na Istok.


To se ogledalo u svesnom otezanju bugarskih državnih organa da preduzmu konkretne korake u pravcu slanja vojne tehnike, pa je tako prethodno bilo predviđeno da oklopnjaci Ukrajini budu isporučeni u septembru i oktobru ove godine.


Takođe, ranije je Bugarska vojnu pomoć Ukrajini u manjem obimu slala isključivo preko posrednika, dok će slanje oklopnih transportera biti prvi slučaj da se veća količina tehnike pošalje direktno.


Posmatrači tog procesa špekulišu da je pozitivna odluka bugarskog parlamenta direktna posledica odluke američkog Stejt departmenta koji je u septembru dozvolio tamošnjoj vojnoj industriji da Bugarskoj prodaju oklopna vozila Strajker.


Bugarski parlament je 9. novembra odobrio kupovinu 183 Strajkera, u raznim konfiguracijama i namenama, a za kupovinu tog novog naoružanja za potrebe Kopnene vojske Sofija je izdvojila oko 1,5 milijardi američkih dolara.

BTR-60 na poligonu Novo Selo (foto: Staff Sgt. Matthew Keeler)

Kako je navedeno u odluci koju je usvojio parlament, oklopni transporteri za Ukrajinu biće isporučeni sa izvornim naoružanjem ali će biti poslati i svi pripadajući rezervni delovi koji su na raspolaganju bugarskoj policiji.


I dalje ostaje misterija je o kojim oklopnim transporterima je reč, a poznavaoci vojnih i policijskih prilika u Bugarskoj smatraju su da će put Ukrajine krenuti stari sovjetski BTR-60, kakve i dalje masovno koriste ukrajinske oružane snage.


BTR-60 predstavlja kariku u razvoju sovjetskih oklopnih transportera točkaša, nastalu nakon BTR-152 a pre BTR-70. Proizvođen je u Sovjetskom savezu (u današnjem Nižnjem Novgorodu), kao i po licenci u Rumuniji, gde je iz fabrika izlazio pod nazivom TAB-71.


Sovjeti su ga proizvodili od 1959. do 1976. godine, dok je u Rumuniji poslednji primerak proizveden 1990. godine. Pretpostavlja se da je ukupno proizvedeno nešto manje od 27.000 komada.


Osim tri člana posade, u zavisnosti od verzije, BTR-60 može da preveze između sedam i 14 vojnika. Naoružan je teškim mitraljezom KPVT u pokretnoj kupoli, kalibra 14,5 milimetara, i koaksijalnim mitraljezom PKT, kalibra 7,62 milimetra.


Čeoni oklop pruža zaštitu od šrapnela i metaka kalibra 7,62 milimetara iz neposredne blizine a bočni i zadnji oklop štiti od metaka istog kalibra ispaljenih sa razdaljine veće od 100 metara.


Nakon što je "probijen led", postavlja se pitanje da li će Bugarska konačno pristati da u Ukrajinu prebaci i drugu tehniku, koja bi toj zemlji omogućila da nastavi sadašnji tempo sukoba sa Rusijom.


Iako je u NATO već 19 godina, Bugarska i dalje koristi dosta nekadašnjeg sovjetskog naoružanja, pa je u tom smislu na visokom mestu liste potencijalnih "donora" za Ukrajinu.

Nije tajna da bi Ukrajini odgovarala eventualna isporuka lovaca Mig-29 i jurišnika Su-25, koje Bugarska i dalje aktivno koristi a koje planira da zameni sa višenamenskim američkim avionima F-16.


Takođe, teško da bi Kijev odbio i eventualnu ponudu o isporuci konzerviranih bugarskih tenkova iz porodice T-72, raketnih sistema PVO tipa Osa i Strela-10 i drugih oklopnih vozila sovjetske proizvodnje.


Ono što bi bilo možda i najveće pojačanje je raketni sistem PVO S-300PMU kojim Bugarska raspolaže. Vlada u Sofiji do sada nije pokazivala spremnost da se odrekne tog sistema velikog dometa, čak ni kada se Slovačka odrekla jedinog diviziona istog tipa u korist Ukrajine.

Kommentare


bottom of page