top of page
Writer's pictureUrednički tim

Carnegie Politika: Zapad nastoji da poveća cenu zaobilaženje sankcija protiv Rusije

22/09/2024

Transport robe u evropskim lukama (foto: x.com/Maersk)

Vašington i Brisel veruju da će dodatno povećavanje troškova zaobilaženja zapadnih sankcija dovesti do veće inflacije i smanjene ekonomske efikasnosti u Rusiji, navodi Carnegie Politika.


Zahvaljujući sankcijama, Evropska unija (EU) je smanjila izvoz ka Rusiji na rekordno nizak nivo i potpuno zaustavila isporuku određenih industrijskih komponenti. Ipak, kako se navodi, to je samo deo slike. Zemlje poput Turske, Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) i Jermenije i dalje omogućavaju Rusiji pristup evropskim proizvodima i opremi kroz posredničke lance.


Kako Carnegie Politika prenosi, zaobilaženje sankcija putem trećih zemalja nije nova pojava.


Uprkos tome što je rat u Ukrajini ušao u treću godinu, ukrajinske snage i dalje pronalaze zapadne komponente u ruskim krstarećim raketama koje padaju na njihove gradove. Stoga su zapadni donosioci odluka promenili pristup – umesto pokušaja da potpuno obustave izvoz u Rusiju, što bi bilo praktično neizvodljivo, sada nastoje da zaobilaženje sankcija učine skupljim.


Prema statistici Eurostata, EU je u junu 2024. izvezla robu u vrednosti od 2,4 milijarde evra u Rusiju, što je trećina obima izvoza iz juna 2021, pre početka rata, i najniži nivo od januara 2003. godine. Najveće smanjenje zabeleženo je u izvozu mašina i opreme, čija je vrednost pala na desetinu pređašnjeg obima (sa 3,5 milijardi evra na 365 miliona evra).


Podaci o trgovini sa trećim zemljama (koje nikada nisu uvele sankcije Rusiji) ukazuju na nagli porast uvoza dobara koje je Rusija ranije dobijala direktno od EU.


Ovo se može primetiti čak i kada se izuzme Kina, čiji je obim trgovine sa EU toliko veliki da promene povezane sa Rusijom ostaju neprimetne u podacima.


Na primer, izvoz opreme za proizvodnju energije iz EU u Rusiju u junu je iznosio svega 30.000 evra, u poređenju sa 35 miliona evra pre tri godine. U istom periodu, Turska je povećala uvoz te opreme iz EU za 42 odsto, dostigavši vrednost od 48,6 miliona evra, dok su UAE povećale uvoz više od pet puta, na 54,8 miliona evra.


Prema Carnegie Politika, teško je objasniti ovakav rast samo inflacijom ili povećanom unutrašnjom potražnjom.


Sličan trend primećuje se i kod avionskih delova. Dok je Rusija u junu 2021. iz EU kupila avionske delove u vrednosti od 13 miliona evra, sada ih ne kupuje uopšte. UAE su, međutim, povećale uvoz avionskih delova iz EU za gotovo petnaest puta, na 23,6 miliona evra, dok je Turska povećala svoj uvoz za trećinu, na vrednost od 12,7 miliona evra.


U analizi Carnegie Politika se navodi da je ovakvo zaobilaženje sankcija ponekad apsurdno. Na primer, pre punog opsega invazije na Ukrajinu, potražnja za evropskom opremom za pomorsku navigaciju u zemljama bez izlaza na more, kao što su Jermenija i Kirgistan, bila je minimalna.


Međutim, potražnja u ovim zemljama je dramatično porasla. Samo u januaru 2024. Kirgistan je uvezao skoro milion evra takve opreme iz EU, dok je Jermenija uvezla opremu u vrednosti od 6,5 miliona evra.


Evropski donosioci politika su svesni ovog problema. Najnoviji, 14. paket sankcija EU, usvojen krajem juna, osmišljen je da ograniči reeksport robe iz EU u Rusiju. Iako je EU tradicionalno bila protiv tzv. sekundarnih sankcija koje ciljaju zemlje posrednike, najnovije mere pokazuju slične ciljeve kao i sekundarne sankcije SAD-a.


EU sada zahteva od izvoznika i njihovih podružnica da preduzmu "najbolje napore" kako bi identifikovali krajnje korisnike robe. To znači da izvoznici moraju uključiti u prodajne ugovore za robu dvostruke namene i napredne tehnologije klauzulu koja zabranjuje njihovu upotrebu u Rusiji ili u proizvodnji robe namenjene ruskom tržištu.


Oni takođe moraju sprovoditi procene rizika kako bi osigurali da roba ne završi u Rusiji.


Odgovornost za sprečavanje ponovnog izvoza proizvoda iz EU u Rusiju sada leži na privatnim kompanijama, dok EU ima regulatornu funkciju i može podneti tužbe protiv kompanija koje krše pravila, oduzeti izvozne licence i izreći kazne. Kazne prete ne samo kompanijama koje svesno dozvole reeksport ka Rusiji, već i onima koje ne obave dovoljne provere unapred.


Uprkos ovim merama, zvaničnici EU privatno priznaju da to neće u potpunosti sprečiti reeksport ka Rusiji. EU nema kapacitete da kontroliše sav izvoz u treće zemlje, pa će se verovatno fokusirati na sprečavanje reeksporta proizvoda važnih za ruski odbrambeni sektor, dok će druge vrste robe nastaviti da se izvoze.


Kako Carnegie Politika primećuje, pristup EU razlikuje se od pristupa SAD-a, koja pokušava da uhvati prekršioce sankcija i zatim uvede sekundarne sankcije. Ovo je dovelo do kašnjenja, a u nekim slučajevima i do potpune obustave plaćanja ruskih kompanija putem banaka u Turskoj, UAE i Kini.


Kao rezultat toga, ruske kompanije su prinuđene da koriste manje banke u trećim zemljama koje nisu zabrinute za pristup američkom tržištu. Ipak, ove banke su često manje pouzdane i transakcije skuplje. Ponekad ruske kompanije pribegavaju plaćanju u kriptovalutama ili zlatu.


Zaključak analize Carnegie Politika sugeriše da će mere EU verovatno dovesti do kašnjenja u izvoznim aranžmanima, jer će ruski kupci verovatno pribegavati sve složenijim trgovinskim aranžmanima sa većim brojem posrednika, ili će robu prvo cariniti u trećim zemljama pre nego što stigne u Rusiju. Time će trgovina postati složenija, skuplja i sporija – povećavajući rizike i izazivajući krize u lancu snabdevanja. Rezultat će biti veća inflacija u Rusiji i smanjenje efikasnosti ekonomije.


Cilj Vašingtona i Brisela je dalji pritisak kroz pooštravanje kontrole nad posrednicima i izvoznicima, čime bi sankcije dodatno otežale rad mnogih sektora, uključujući ruski vojno-industrijski kompleks.

bottom of page