04/12/2019
Urednik Dum Dum kanala Darko Božić koji na društvenim mrežama okuplja 227.000 ljubitelja oružja iz Srbije i sveta u intervjuu za Balkansku bezbednosnu mrežu tvrdi da je tokom procesa preregistracije u Srbiji oduzeto više hiljada pušaka i pištolja od građana koji legalno poseduju oružje. Balkanska bezbednosna mreža pokušala je da dobije odgovore na ove tvrdnje u Ministarstvu unutrašnjih poslova. U zvanično propisanoj proceduri poslali smo pitanja ali ni posle više od dve nedelje nismo dobili odgovor.
Da li je tačna tvrdnja pojedinih legalnih vlasnika naoružanja u Srbiji da im je u toku preregistracije oduzeto oružje i na koji način se to dešava?
Da, tačna je. Trenutno se u Srbiji događa nelegalno razoružavanje pod plaštom preregistracije oružja. Naime, svi legalni vlasnici oružja moraju da zamene stare oružne listove, novim sa čipom, u procesu koji se naziva "preregistracija oružja". To znači da je potrebno izvaditi novi dokument za držanje oružja (rok je mart 2020. godine) kao što je bio slučaj sa novim ličnim kartama ili vozačkim dozvolama.
U procesu podnošenja zahteva za preregistraciju, vlasnici oružja za ličnu bezbednost (pištolji i revolveri) koje ljudi poseduju već zakonito godinama, bivaju odbijeni za preregistraciju iako ispunjavaju sve zakonske uslove iz člana 11 Zakona o oružju i munciji. Oni dobijaju obrazloženje da im lična bezbednost nije ugrožena. Prvo, ti ljudi su već dobili dozvolu na ime ugrožene lične bezbednosti a sada se Zakon primenjuje retroaktivno, što je nelegalno.
Ljudi su već ranije dokazali ugroženu bezbednost, sada samo treba da zamene stare isprave novim. Drugo, kako nadležni organ utvrđuje da više nije ugrožena lična bezbednost pojedincu u vremenu porasta kriminaliteta i medjunarodnog terorizma? Ti legalni vlasnici oružja su najposlušniji gradjani ove zemlje, nisu nikada učinili nikakvo krivično delo ili prekršaj iz oblasti javnog reda i mira. Da jesu, to oružje bi im već bilo oduzeto po sili Zakona. Zbog čega se ti ljudi sada kažnjavaju i nelegalno im se oduzima imovina?
Gde se to sve dešava i o kojoj razmeri je reč? To se dešava na teritorije cele Srbije i to masovno. Svako ko podnese zahtev za preregistraciju pištolja i revolvera - njemu se to oružje oduzima.
Da li postoje procene koliki broj ljudi je obuhvaćen akcijom oduzimanja oružja prilikom preregistracije? Za sada, po mojim saznanjima, svako ko je podneo zahtev za preregistraciju pištolja ili revolvera dobio je negativno rešenje.
Šta se, po Vašem saznanju, dešava sa naoružanjem koje država oduzima od građana? Ne mogu da tvrdim gde to oružje završava, ali YouTube je prepun američkih videa koji sadrže pištolje naše proizvodnje ukrašene drvenim koricama ili niklovanjem. Takve radove su izvodili naši oružari na ulepšavanju pištolja a sada su ti pištolji u rukama američkih građana.
Šta može biti razlog takvih postupaka? Zaista ne bih znao kakvi su motivi, možemo samo da nagađamo. Ne postoji ni jedan logičan razlog zbog čega bi država kažnjavala svoje građane.
Da li je Vama poznat zakonski osnov za takve aktivnosti? Ne postoji zakonski osnov za to. Razoružavanje je nelegalno jer se Zakon primenjuje retroaktivno i tumači se u suprotnosti sa onim za šta su poslanici Skupštine Srbije glasali prilikom donošenja Zakona o oružju i municiji. Takodje, krši se i Zakon o imovini jer se ljudima oduzima stečeno pravo svojine bez pravnog osnova.
Šta su eventualne posledice razoružavanja širokih slojeva stanovništva? Posledica je procvat crnog tržišta oružja, jer se građani upućuju da nelegalno nabavljaju oružje kada im se uskraćuje mogućnost da ga nabave legalno, što je naravno veoma loše. Takođe podstiče se rast broja pljački jer kada kriminalac zna da pošteni građanin nije naoružan on će se lako odlučiti da provali u stan ili kuću i izvrši razbojništvo.
Da li građani imaju neku pravnu opciju da zadrže svoje oružje? Da, imaju. Kada građanin bude odbijen za preregistraciju sa obrazloženjem da mu bezbednost nije ugrožena i da pištolj mora da proda ili preda u vlasništvo Republike Srbije ima pravo žalbe u roku od 15 dana. Treba osporavati tu odluku. To nije teško jer živimo u vremenu gde su pljačke i razbojništva česta pojava i ko je nakon toga garant lične bezbednosti? A najvažnije pitanje je - zašto bi došlo do oduzimanja stečenog prava svojine kada nije prekršen ni jedan zakon?
Da li se do sada oduzimalo naoružanje u Srbiji ili u drugim zemljama i kakve su bile posledice tih akcija? U Srbiji se ovako nešto nikada nije dešavalo, ali se dešavalo u svetu. Pre par godina u Australiji je oduzeto lično naoružanje građanima i to je dovelo do porasta stope kriminaliteta u zemlji za 18 procenata, a stopa ubistva vatrenim oružjem je porasla za 44 procenata. Kada kriminalac zna da čovek nije naoružan, on se lako odluči na pljačku. Kriminalci će posedovati oružje kakav god bio zakon. Još jedan primer su masovne pucnjave u Americi.
Kakve mogu da budu finansijske posledice te akcije, s obzirom da je prihod od poreza na legalno oružje značajna stavka u budžetu? Finansijske posledice u ogromne. Ukoliko se svima oduzmu pištolji i revolveri, manjak u budžetu Srbije na ime poreza na oružje biće oko 2 milijarde i 100 miliona dinara (gotovo 18 miliona evra godišnje).
MUP Srbije smo pitali:
- Da li je tačno da se u procesu preregistracije legalnim vlasnicima masovno oduzimaju oružni listovi, odnosno da im se saopštava da im lična bezbednost nije ugrožena i da više nemaju pravo na posedovanje oružja?
- O kojem se broju odbijenih radi i šta je motivacija za takvu promenu stava prema dugogodišnjim vlasnicima oružnih listova koji nisu kršili zakone niti su davali povoda da im se dozvola uskrati?
- Šta se dešava sa naoružanjem koje su oni legalno posedovali do sada?
- Da li postoji procena u MUP-u za koliko će biti umanjen prihod od poreza na oružje, koje su ti ljudi do sada plaćali?
- Da li se i dalje izdaju nove dozvole za posedovanje oružja i koliko je odnos izmedju broja prihvaćenih i odbijenih zahteva?
Srbija i legalno oružje
Ne postoji tačan podatak o tome koliko se legalnog naoružanja nalazi u rukama građana Srbije. Prema javno dostupnim podacima, taj broj se kreće od oko 900.000 komada, što je konzervativna procena Ministarstva unutrašnjih poslova, do čak 2,7 miliona komada koliko je utvrdilo istraživanje Instituta za međunarodne i razvojne studije u Ženevi koji tvrdi da u Srbiji (i Crnoj Gori) na 100 stanovnika "dolazi" po 39 komada naoružanja.
Ono što je sigurno je da između građana Srbije i ličnog oružja postoji poseban odnos. Koreni tog odnosa sežu najmanje u period početka oslobodilačkih ratova s početka 19. veka, u kojima su ustaničke jedinice bile formirane od naoružanih pojedinaca.
Uprkos tome što je tridesetih godina 19. veka počeo da se stvara nukleus stajaće vojske u to vreme tek autonomne Kneževine Srbije, oružane snage je i dalje dominantno činila Narodna vojska, čiji pripadnici su bili obavezni da u slučaju rata od kuće donesu pušku, sablju i hranu za nekoliko dana, odnosno da ratuju "o svom ruvu i kruvu".
Nakon iskustava srpsko-turskih ratova i političkih trzavica koje su često pogađale Srbiju, kralj Milan Obrenović pokušao je da 1883. godine prikupi lično naoružanje od naroda, pod izgovorom modernizacije i opremanja novim puškama.
Taj događaj izazvao je u novembru 1883. godine kratkotrajnu Timočku bunu, nakon čijeg gušenja je konačno razoružana Narodna vojska. Međutim, taj koncept nikada nije u potpunosti ukinut pa je ideja o "naoružanom narodu" kao nosiocu sistema odbrane bila osnov i za formiranje Teritorijalne odbrane u vreme socijalističke Jugoslavije, koja je bila zamišljena kao dopuna za stajaću vojsku, odnosno Jugoslovensku narodnu armiju.