15.01.2022
Broj ilegalnih migranata koji su prošle godine prešli na teritoriju EU bio je nešto manji od 200.000 ljudi. To je najveća cifra od 2017. i prevazilazi prepandemijske razmere. Najveću ekspanziju doživela je zapadnobalkanska ruta koja prelazi i preko Srbije, navodi se u novom izveštaju Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu (Fronteks).
Prema navodima agencije, broj registrovanih ilegalnih prelazaka migranata u EU u protekloj godini je 57 odsto veći nego u 2020.
Tada su restrikcije uvedene zbog pandemije korona virusa u velikoj meri smanjile neregularne migracije, da bi se 2021. prevazišle nivo pre pojave COVID-19. To predstavlja određeno iznenađenje s obzirom na brojne restrikcije po pitanju globalne mobilnosti stanovništva.
Pored Belorusije, zabeležen je značajan dolazak preko Mediterana, Zapadnog Balkana i Kipra, a upravo je ruta koja vodi i preko Srbije zabeležila najveći porast broja ilegalnih izbeglica.
Tako je ruta koja vodi preko Mediterana zabeležila je porast u broju ilegalnih migranata od 83 odsto, ona preko Kipra 123 odsto a ruta preko Zapadnog Balkana čak 124 odsto. Čak i 2020. godine, kada je ukupan priliv migranata zbog korone bio smanjen za 13 odsto, ruta preko Zapadnog Balkana bila je najaktivnija.
U apsolutnim brojevima, međutim, ruta koja migrante preko Mediterana vodi ka EU je i dalje najznačajnija.
Jedan od faktora koji je uticao na takav razvoj događaja u 2021. godini je i priliv hiljada migranata sa Bliskog istoka preko Belorusije, smatra Fronteks.
Evropski zvaničnici smatraju da je to bila akcija koju su svesno organizovale vlasti u Minsku, kao deo hibridne operacije koja je za cilj imala "napad" na spoljne granice Unije.
Litvanija, Letonija i Poljska su zato počele da koriste "upitne metode" sprečavanja ulazaka migranata iz Belorusije i uskratile pristup humanitarnim organizacijama koje žele da pomognu ljudima "zaglavljenim" u graničnim oblastima i ugroženih zimom. Iako su time kršeni međunarodni i EU zakoni, Evropski parlament nije preduzeo nikakve poteze protiv tih država.
Što se tiče nacionalnosti ilegalnih migranata u EU tokom 2021, za razliku od prethodnih godina kada su na čelu liste bili Avganistanci i Pakistanci, sada su ponovo najbrojniji Sirijci. Iza njih su izbeglice iz Tunisa, Maroka, Alžira i tek onda Avganistana.
Čak sedam puta je uvećan broj migranata iz Egipta (u odnosu na 2020. godinu) a po brojnosti se ističu i stanovnici Bangladeša.
Podaci Fronteksa ukazuju da žene i dalje čine manje od deset odsto ukupnog broja izbeglica, odnosno da se njihov broj čak i smanjio u odnosu na 2020. i 2019. godinu. Što se tiče drugih ugroženih grupa, broj maloletnika bez pratnje i sa pratnjom među ilegalnim migrantima ostao je nepromenjen.
Istraživanje, međutim, ukazuje da porast broja prelazaka u EU ne znači nužno da je došlo do pokretanja većeg broja ljudi u kriznim područjima, već da su se aktivirali oni ljudi koji su već neko vreme boravili u zemljama u neposrednom okruženju Unije.
Radi se o ljudima koji su ranije došli na granice Unije, gde ih je zadržala rigoroznija kontrola ili otežavajuće okolnosti koje su usledile posle proglašenja globalne pandemije korona virusa.
Zapadni mediji podsećaju da je od početka izbegličke krize 2015. godine upravo zapadnobalkanska ruta bila jedna od najaktivnijih, usled čega se razvila veoma razgranata mreža krijumčara ljudi.
Iako je u međuvremenu došlo do značajnog zaoštravanja granične kontrole, pre svega od strane Mađarske i Hrvatske, kao i ograničavanja kretanja usled izbijanja pandemije korona virusa, aktivnosti migranata nikada nisu bile zaustavljene.
"Za migrante koji pokušavaju da se domognu EU, Srbija predstavlja ključnu tačku putovanja. Iako ta država nije u Uniji, nalazi se na samoj granici pa su migranti koji stignu do Srbije nadomak cilja", navodi se u tom tekstu i dodaje da je u svakom trenutku samo u Beogradu između 500 i 600 migranata u tranzitu.
Comments