top of page
  • Vojkan Kostić

Grčka nudi Ukrajini S-300 u zamenu za Patriot

21/12/2022

PVO sistem Patriot na poligonu NAMFI na obali Krita (foto: army.mil)

Grčka Vlada je spremna da pokloni Ukrajini divizion raketnog sistema PVO velikog dometa S-300 PMU1 i ostale sovjetske raketne sisteme u svom naoružanju ukoliko se SAD obavežu da rasporede sistem Patriot na Kritu, tvrde lokalni mediji.


Grči ministar odbrane Nikolaos Panajotopulos nije govorio o tome da njegova zemlja kupi Patriot već je nagovestio mogućnost da bi taj raketni sistem PVO na Kritu, gde se trenutno nalazi S-300, zapravo bio pod američkom kontrolom.


"Ukoliko SAD instaliraju Patriot na ostrvu (Kritu), i ukoliko taj sistem bude integrisan u naš

sistem PVO, S-300 može da ide (u Ukrajinu). Isto važi i za ostale PVO sisteme sovjetskog

porekla, kao što su Tor-M1 i OSA-AKM", rekao je grčki ministar odbrane Nikolaos Panajotopulos.


U slučaju da Grčka uputi Ukrajini S-300, biće to drugi takav poklon od početka rata u toj zemlji. U aprilu je Slovačka poklonila Kijevu jedan divizion S-300 PMU, a na njenoj teritoriji raspoređen je PVO sistem Patriot.

S-300 PMU1 oružanih snaga Grčke (foto: geetha.mil.gr)

U Moskvi se ozbiljno računa da bi Grčka zaista mogla da isporuči S-300 Kijevu jer od početka rata vojno pomaže Ukrajinu. Atina naglašava da će do toga doći ukoliko u zamenu dobije sisteme koji po performansama ne zaostaju od postojećih.


Grča u svom arsenalu ima američki PVO sistem Patriot i ruski S-300 koji je svojevremeno preuzela od Kipra. S-300 PMU1 sa maksimalnim dometom od 120 km služi za zaštitu Krita i ostalih ostrva na česte povrede vazdušnog prostora koje sprovode turski lovci F-16.


Ukoliko se liši S-300 u korist Ukrajine, Atina zauzvrat očekuje verziju Patriota koja prevazilazi mogućnosti ruskog sistema. Patriot u zavisnosti od modela ima domet od više desetina do 160 kilometara. Dodatni motiv za zamenu bi mogao da bude problem održavanja i nabavke rezervnih delova za S-300 na koji je ukazivala Slovačka.


Ukrajina je veoma zainteresovana za prijem PVO sistema S-300 jer sa njima ima iskustva i jer bi mogla da ih vrlo brzo prihvati i ubaci u aktivnu upotrebu.

Američki PVO sistemi Patriot u Poljskoj i Slovačkoj raspoređeni su u okviru NATO vazdušnog štita (air shielding) (foto: army.mil)

Dve zemlje su i ranije imale slične aranžmane vojne pomoći kada je Grčka ponudila 40

svojetskih borbenih vozila pešadije BMP-1 Ukrajini, uz uslov da od Nemačke dobije takođe

polovne BVP Marder 1A3.


Jedan broj tih vozila već je isporučen Ukrajini u oktobru, ali je i to bilo uslovljeno isporukom

nemačke zamene, kako bi se izbeglo slabljenje odbrane ostrva Egejskog mora isturenih prema turskoj obali.


Grčka raspolaže sa ukupno osam samohodnih lansirnih oruđa (32 lansera) S-300 PMU1 (NATO oznaka SA-20). Broj oruđa omogućeva formiranje dva diviziona, odnosno jednog puka ali se pretpostavlja da je u toj zemlji aktivna jedna jedinica ranga diviziona.


Sovjetski S-300 PMU1 vodi poreklo od starije varijante S-300 PS i predstavlja unapređenu,

izvoznu varijantu čuvenog PVO sistema koji je javnosti predstavljen početkom 90-ih godina

prošlog veka. Stručna javnost se slaže u oceni da je to veoma moćan sistem koji je, uprkos

godištu, i dalje veoma upotrebljiv ne samo protivničkih aviona već i krstarećih i balističkih

raketa i ostalih ciljeva, čak i u uslovima intenzivnog elektronskog ometanja.

Dopremanje PVO sistema Patriot u Slovačku (screenshot: natochannel)

Najava mogućnosti isporuke S-300 Ukrajini predstavlja određenu promenu političkog stava jer je upravo ministar Panajotopulos u decembru odlučno odbacio mogućnost takvog ishoda, tvrdeći da su ta oruđa preko potrebna Grčkoj zbog pretnje iz Turske.


"Nećemo poslati PVO sisteme sa naših ostrva niti protivbrodske rakete, bez obzira koliko

Ukrajina to od nas traži, zbog toga što se i mi suočavamo sa realnom pretnjom... Ono što nama treba, što nam koristi i ono što je operativno sposobno - ne planiramo da poklanjamo.

Da li će nam dati nešto bolje od S-300? Pa, hajde da vidimo šta je u ponudi", rekao je on letos.


Ministar je rekao da konačna odluka zavisi i od obećane brzine raspoređivanja nekog

alternativnog PVO sistema na Krit. "Da li je to nešto što odmah može biti raspoređeno? Jer i to je važno. Ako je to nešto što će biti dostupno za dve godine, a mi treba da poklonimo nešto što nam je aktivno u ovom momentu, to onda nije ponuda koju bi mogli da prihvatimo" rekao je Panajotopulos.


On je dodao da nije moguće praviti paralelu sa poklanjanjem borbenih vozila pešadije BMP-1 jer njihov odlazak nije oslabio odbrambene sposobnost već je Grčka izašla jača iz tog posla.


Grčka je do PVO sistema sovjetskog porekla došla praktično slučajno, nakon što je odluka Kipra da kupi ta oruđa 1997, odnosno 1998. godine izazvala snažnu osudu Ankare i pretnje da će ih uništiti u preventivnom udaru, u strahu da bi njihovo aktivno korišćenje moglo da u potpunosti ugrozi balans snaga i tursku prevlast u vazdušnom prostoru.


Nakon diplomatske akcije, koja je sprovedena da bi se izbegao sukob ali i sprečilo da Nikozija izgubi obraz otkazivanjem narudžbe, dogovoreno je da se sistem rasporedi na Krit, a da Kipar iz Grčke dobije razno drugo naoružanje u zamenu.


Prvobitno je taj sistem bio u magacinu duže od jedne decenije ali je prilikom jedne vežbe u

decembru 2013. godine Grčka organizovala bojevo gađanje sa S-300, čime je pokazala da je taj sistem u aktivnoj upotrebi.


Grčka već koristi američki PVO sistem Patriot ali bi eventualna odluka SAD da rasporedi

baterije tog sistema na Krit pod svojom komandom mogla da izazove i određene političke

implikacije vezane za Tursku.


Ankara je, naime, svojevremeno ušla u veoma ozbiljan politički sukob sa Vašingtonom kada je na odluku da joj ne proda Patriot turski predsednik Redžep Tajip Erdogan odlučio da PVO

sistem svoje zemlje pojača ruskim S-400.


Iako je, uprkos višedecenijskim tenzijama, potencijalni grčko-turski sukob zapravo gotovo

nemoguć, takva eventualna odluka SAD implicirala bi da Vašington u toj varijanti planira da

stane na stranu Helena.


To bi moglo da ugrozi i čitav NATO, imajući u vidu da je Turska druga najbrojnija vojska u tom savezu i strašteki veoma važna zemlja zbog svoje geografske pozicije i blizine Crnom moru, Siriji, Iraku i Rusiji.


Ukoliko Atina uputi S-300 Ukrajini ostaje otvoreno pitanje da li će takvi pojedinačni pokloni moći da promene situaciju i strateški promene ishod rata, tim pre što se zna da je prvog dana rata Ukrajina raspolagala sa 28 diviziona S-300 različitih verzija i stepena ispravnosti.


Ipak, to i dalje nije sprečilo ogromna razaranja i rat koji, u trenutku zaključenja ovog teksta, traje gotovo 10 meseci bez naznaka da će uskoro biti završen.



bottom of page