24/05/2021
Ukoliko se ostvare najave i Hrvatska nabavi 12 polovnih francuskih aviona Rafal F3-R, ratno vazduhoplovstvo te zemlje raspolagaće najboljim višenamenskim borbenim avionom u užem regionu, a to će se eventualno promeniti tek nakon što Bugarska 2027. godine dobije lovce F-16 blok 70.
Iako najava nije dobila potvrdu hrvatskih zvaničnika, Jutarnji list javio je, pozivajući se na informacije iz dobro obaveštenih izvora, da je odlučeno da se prihvati francuska ponuda.
Ponuda predviđa da se Hrvatskoj isporuči 12 polovnih Rafala za nešto manje od milijardu evra. Paket uključuje avione, naoružanje i opremu. Plan je da Zagreb do 2024. godine dobije šest aviona, a 2025. i ostatak. Avioni u trenutku isporuke ne bi bili stariji od deset godina, javio je isti izvor.
Time bi Hrvatsko ratno zrakoplovstvo (HRZ) postalo treći evropski korisnik ovog francuskog višenamenskog borbenog aviona. Grčka je u januaru ugovorila nabavku 18 takvih letelica za 2,5 milijardi evra, a prvih šest primeraka biće isporučeni ovog leta.
U ovom trenutku HRZ ima na raspolaganju eskadrilu Migova 21 neutvrđene starosti, koji su na zalasku karijere i na koje se dugoročno ne može računati a koji ni sada nisu upotrebljivi u visokom procentu.
Saga o kupovini novog aviona za Hrvatsku traje bez uspeha gotovo 20 godina i u tom periodu mediji u toj zemlji "nabavili" su više desetina tipova aviona koji nikada nisu stigli.
Iako ni ovaj put vest nije dobila zvaničnu potvrdu, prilično dvosmislene izjave hrvatskog predsednika Zorana Milanovića i premijera Andreja Plenkovića nagovestile da je odlučeno da se ide u tom pravcu. Zbog toga je Jutarnji list zaključio da će vest biti zvanično saopštena 28. maja, kada se i obeležava godišnjica formiranja oružanih snaga te zemlje.
Plenković je nedavno rekao da je nabavka višenamenskog borbenog aviona "najveća i najvažnija nabavka u istoriji Hrvatske vojske", i da njom Zagreb postaje važan akter u ne samo u domenu nacionalne sigurnosti već i u okvirima NATO i EU.
Rafal i okruženje Hrvatske
Nabavka Rafala F3-R, ukoliko se pojavi na nebu iznad Hrvatske, oružanim snagama te zemlje dao čitav niz mogućnosti. Time bi HRZ pored Grčke imalo najbolji borbeni avion na celom Balkanu.
Reč je o verovatno najambicioznijem i najskupljem projektu francuske vazduhoplovne industrije čije razvoj traje tridesetak godina. Za to vreme projekat je pretrpeo mnoge izmene, uz drastično povećanje cene i smanjenje predviđenih performansi pojedinih sklopova, ali ostaje činjenica da se radi o veoma naprednoj i modernoj borbenoj platformi.
To se pre svega odnosi na savremeni višerežimski radar RBE2 koji ima efektivni domet od 100 kilometara, uz mogućnost skeniranja od po 60 stepeni na gore i na dole, u odnosu na osu aviona. Proizvođač tvrdi da na toj razdaljini može da otkrije do 40 ciljeva i dejstvuje po osam letelica.
Rafal ima i smanjeni radarski i IC odraz, savremeni sistem elektronske zaštite i napadno-navigacijski sistem. U verziji F3-R nosi rakete vazduh-vazduh Meteor velikog dometa, laserski navođene projektile vazduh-zemlja AASM i novu generaciju laserskog obeleživača ciljeva.
Čak i polovni Rafal ima znatno veće mogućnosti od mađarskog Gripena, rumunskog F-16 blok 15 i modernizovanog MiG-29 SM kakav bi u budućnosti trebalo da koristi srpsko Ratno vazduhoplovstvo.
U poređenju sa MiG-29 SM, Rafal ima slične sposobnosti za vazdušnu borbu jedan na jedan. Proklamovane karakteristike radara su slične, a savremene varijente raketa R-27 i RVV-AE su po dometu slične onima koje nosi Rafal.
Prava prednost francuskog aviona leži u širokoj paleti opreme i naoružanja vazduh-zemlja koji može da koristi. Za razliku od Rafala, MiG-29 za te potrebe uglavnom i dalje upotrebljava sredstva koja su tehnološki na nivou poslednje dekade prošlog veka.
Rafal je u takođe značajnoj prednosti po pitanju doleta. Veći dolet za nekih 40 odsto zapravo Rafalu poslednično pruža mogućnost planiranja i izvođenja većeg broja borbenih zadataka.
Na kraju ali ne i najmanje važno, Rafal bi u jedinice HRZ stigao sa trećinom istrošenog resursa, za razliku od srpskih migova koji su stigli sa trećinom preostalog resursa. To su elementi koje nikako ne bi trebalo zanemariti u oceni kvaliteta i stepena upotrebljivosti jedne letelice.
Izazovi eventualne nabavke Rafala
Nisu, ipak, ni u Hrvatskoj svi srećni zbog mogućnosti da aktuelne lovce MiG-21, vremešne letelice neuhvatljivog porekla i sumnjivog pedigrea, zamene baš francuski Rafali.
Najpoznatiji pilot lovac Hrvatske Ivan Selak smatra da je pitanje da li je ta zemlja uopšte spremna za prijem tako savremenog aviona sa visokom cenom eksploatacije.
Kao i u slučaju svake druge države koja je propustila dve tehnološke generacije i Hrvatska će morati dobro da se posveti prilagođavanju infrastrukture i promeni radnih navika osoblja koje opslužuje taj avion ako želi da ozbiljno računa na upotrebu Rafala.
S tim u vezi, Selak je upitao da li HRZ ima dovoljno pilota, tehničara i inženjera za opsluživanje Rafala. On navodi da ta zemlja ima mali broj pilota mlađih od 35 godina a da starije ne treba slati na preobuku jer će dok počnu da lete taj avion već imati 40 godina, pa njihova preobuka ne isplati.
On je ocenio da ni avion MiG-21 u HRZ nije korišćen sa više od 30 odsto mogućnosti zbog čega se postavlja pitanje na koju iskorišćenost može da se računa sa avionom četvrte generacije, koji je u svemu zahtevniji.
Hrvatski Domovinski pokret pitanje eventualne nabavke Rafala problematizuje iz drugog, političkog ugla. Iako smatra da zbog "pretnje sa istoka" i naoružavanja koje se odvija u susedstvu treba kupovati nove avione, taj pokret smatra da treba uzeti američki a ne francuski avion.
"Hrvatska je odlučila kupiti vojne avione od države koja je Beogradu već prodala najsavremenije protivraketne sisteme, bez obzira na to što naši istočni susedi nisu deo NATO. S druge strane, Amerikanci su Hrvatskoj i nakon Oluje nastavili pomagati, a donacije u vojnoj opremi, borbenim helikopterima, oklopnim vozilima i obrazovanju našeg oficirskog kadra - mere se u stotinama miliona dolara", navodi ta stranka.
Iako se u proteklih godina tema modernizacije oružanih snaga Hrvatske i Srbije predstavljala kao navodna trka u naoružanju, eventualna nabavka Rafala mogla bi u Beogradu da aktuelizuje temu budućnosti ratnog vazduhoplovstva.
Naime, do sredine decenije, kada je u planu da Hrvatska počne da koristi Rafal, Srbija će morati da se odluči da li će nabavljati nove avione da zameni postojeće Migove, koji će moći da lete samo do kraja tekuće dekade.
Ako se Beograd do tada ne odluči šta će dalje, može se lako desiti da iz sadašnje relativno ugodne pozicije zapadne u situaciju u kojoj se nalazi Hrvatska - da donosi ishitrene odluke kako bi sprečio da zbog isteka resursa ostane bez operativne borbene avijacije.
Comments