21/12/2021
U sklopu napora da se suzbije dalji priliv migranata sa Bliskog istoka Mađarska je organizovala veliku vojnu vežbu na granici sa Srbijom i ugovorila sa Turskom razmeštanje policijskih snaga te zemlje.
Turska će poslati 50 policajaca u Mađarsku sa zadatkom pomoći domaćim kolegama u poslovima kontrole granice sa Srbijom i Rumunijom i sprečavanju pokušaja migranata da probiju šengensku granicu EU.
Ugovor koji predviđa angažovanje turskih policajaca u Mađarskoj potpisali su ministri unutrašnjih poslova dve zemlje, Šandor Pinter i Sulejman Sojlu, a dogovoreno je da oni budu raspoređeni u rejonu graničnih prelaza Reske (Horgoš) sa Srbijom i Nađilak sa Rumunijom.
Razgovori Mađarske i Turske o jačanju granične kontrole počeli su u novembru a sporazum predviđa ne samo borbu protiv ilegalnih migracija već i protiv krijumčarenja ljudi i prekograničnog kriminala.
Takođe je predviđena razmena iskustava koja je Turska akumulirala u poslednjih šest godina u obezbeđivanju svojih istočnih granica od migranata. Mađarska se nada da će od Turske dobiti i iskustva koja se tiču borbe protiv sajberkriminala i prekogranične trgovine narkoticima.
Mađarski ministar Pinter naveo je da je potpisivanje tog ugovora veoma značajno jer je Evropa okružena migrantima i to, prema njegovoj oceni, može dovesti do tragedije, ukoliko se ne reši na efikasan način.
Njegov turski kolega Sojlu je rekao da tako nešto nije moguće rešiti bez međunarodne saradnje. On je podsetio na sličan aranžman sa Srbijom iz 2019. kada su turski bezbednosni organi učestvovali u sprečavaju hiljada pokušaja ilegalnih prelazaka granice i zapleni ogromnih količina droge i naoružanja.
Potpisivanje ugovora dešava se u senci velike vojno-policijske vežbe "Odlučna akcija 2021" koju je prošle nedelje organizovala Mađarska, tik uz granični prelaz Reske (Horgoš) sa Srbijom.
Ideja vežbe je bila da se proveri sposobnost tih struktura da obezbede državnu granicu od migranata. Razmere tog događaja ukazuju da je cilj bio i da se zastraše izbeglice koje pokušavaju da se sa juga prebace ka razvijenim državama EU.
Iako je osnovna ideja bila da se prikaže reagovanje na “tipične incidente” sa izbeglicama, na fotografijama sa vežbe primećeno je da je Mađarska angažovala značajna borbena sredstva, kao da je reč o hladnoratovskom oružanom sukobu a ne o zaustavljanju manjih grupa migranata.
Osim žive sile, odnosno vojnika i policajaca koji su služili da odbiju napade migranata, prikazana je i upotreba patrolnih vozila, teško naoružanih oklopnih vozila (Gidran i Hamvi), bespilotnih letelica, dok su za tipičnu demonstraciju sile korišćeni i borbeni helikopteri Mi-24, Mi-17 i H-145M koji su nisko nadletali ogradu na granici.
Mađarska vojska angažovana je na poslovima zaštite državne granice, u većem ili manjem obimu, još od 2015. kada je sredinom septembra došlo do ozbiljnih sukoba na granici kod Horgoša.
Tada su snage severnog suseda prvi put koristile suzavac, gumene metke pa čak i pucnje bojevom municijom u vazduh kada su migranti pokušali da probiju tek podignutu ogradu.
Prvi čovek Operativne komande oružanih snaga Mađarkse Ferenc Markus ukazao je da je na južnim granicama trenutno angažovano oko 500 pripadnika vojske, koji koriste oko 200 sredstava za patroliranje i nadzor granične linije.
On je naglasio da se migratorni pritisak na južne granice Mađarske značajno povećao tokom 2021. godine i kao primer naveo da je tokom nepunih 12 meseci osujećen pokušaj više od 62.000 migranata da udju u tu zemlju, što je dvostruko više nego u istom periodu lane.
“Ilegalni prelazak granice se sprovodi organizovano od grupa koje koordiniraju te aktivnosti. (Migranti) neprestano vrše pritisak na našu odbranu tako što pokušavaju da istovremeno pređu granicu na više mesta”, rekao je Markus.
Njegove navodi potvrđuju i pojedine nevladine organizacije iz Srbije koje su registrovale porast nasilnih vraćanja migranata preko granice (pushbacks), uz povećanje stepena fizičke sile i psihičkog nasilja koje Mađari i ostali susedi Srbije iz EU primenjuju prema izbeglicama.
Centar za pružanje pomoći tražiocima azila iz Beograda navodi da se dnevno dešava i do 200 slučajeva nasilnog vraćanja migranata sa teritorije Mađarske, Hrvatske i Rumunije na teritoriju Srbije i da se u tim situacijama izbeglice žale na primenu fizičke sile, kao i na ponižavajuće postupke tamošnjih policija.
Osim udaraca rukom i pendrekom, potezanja i repetiranja naoružanja, zabeležene su i situacije u kojima su migrantima policajci iz susednih zemalja skidali odeću, oduzimali telefone i novac, huškali pse na njih i terali ih da satima leže licem na dole u barama hladne vode.
Sa druge strane, čitava situacija iz mađarskog ugla sagledava se drugačije, odnosno kao pitanje bezbednosti nacije. Tekstovi o vežbi na granici u tamošnjim medijima objavljuju se pod naslovom poput "Granična kontrola u sigurnim rukama - mađarske porodice mogu da mirno slave Božić".
Državni sekretar Mađarske Silard Nemet navodi da policija te zemlje samo pokušava da ispuni zahteve koji proizilaze iz šengenskog sporazuma.
"Većina Mađara jasno je stavila do znanja da želi da sačuva svoju zemlju, da živi u miru i podiže svoju decu u skladu sa tradicijama koje je nasledila od svojih roditelja", rekao je Nemet.
Da mađarska Vlada na čitavu migrantsku problematiku ne gleda samo iz ugla bezbednosti, već da tu postoji i određena politička pa i verska dimenzija, najbolje svedoči izjava ministra odbrane Tibora Benka koji je rekao da je Mađarska jednom već odbranila Evropu u vreme otomanskih osvajanja i da isto čini i danas.
"Vlada Mađarske je odgovorna za mir i bezbednost, bez obzira na napade nekih zapadnih političara zbog načina na koji suzbija ilegalne migracije. Cilj ove vežbe je da svi vide da su vojska i policija spremne da obezbede odbranu i bezbednost, da zaštite interese i sačuvaju ono za šta su se naši preci borili. Naše vrednosti, kulturu i nacionalni suverenitet", rekao je Benko.
Comentarios