31/05/2024
Američki marinski korpus (USMC) razvija novi radar koji mornaričkoj pešadiji SAD treba da
pruži adekvatniju zaštitu od izviđačkih i borbenih dronova, koji su sve prisutniji na modernom
ratištu.
Koncept USMC bazira se na istovremenom razvoju lakog oklopnog vozila na kojem bi bilo
montirano sredstvo PVO kratkog dometa i mobilni radar koji bi obezbeđivao nadzor vazdušnog prostora u rejonu boravka jedinice koju brani.
Zbog činjenice da su dronovi već uveliko zavladali bojištem, naglašeno je da potencijalno
rešenje mora da bude ponuđeno u kratkom roku. Kao dopuna radarskom sistemu predviđeno je uvođenje i pasivnog senzora koji bi bio korišćen u situacijama kada protivnik kontroliše vazdušni prostor i kada nije pametno otkrivati lokaciju PVO baterije.
Iskustva savremenog ratovanja, pre svega sukobi u Nagorno-Karabahu i Ukrajini, jasno su
pokazala da će u budućnosti upotreba velikih količina dronova biti standard jer se radi o vrlo
pristupačnim, jeftinim i sredstvima koja su laka za upotrebu, a koja uz minimalni rizik mogu
neprijatelju da nanesu veliku štetu.
Uprkos tome što su se dronovi izborili za svoje mesto u svim relevantnim oružanim snagama, još ne postoji adekvatan odgovor na njihovo prisustvo na bojnom polju.
Pojedine zemlje koje učestvuju u aktuelnim sukobima, poput Rusije i Ukrajine, pokušale su da se od tih "napasti" odbrane instaliranjem raznoraznih improvizovanih mreža i drugih rešetkastih prepreka na svoja oklopna sredstva.
Takođe je primećena i upotreba antidron pušaka i elektronskih sredstava za ometanje kanala komunikacija.
Ipak, sve što je urađeno odnosi se isključivo na odbranu od dronova ali još niko nije ponudio
efikasno rešenje za njihovo uklanjanje sa neba a, po svemu sudeći, glavni problem u tom procesu jeste detekcija jer postojeći radari nisu u stanju da otkriju najveći broj tih ciljeva na potrebnoj udaljenosti.
Tradicionalna radarska tehnologija vrlo uspešno otkriva i efikasno prati ciljeve sa velikim
radarskim odrazom, kao što su klasični avioni i helikopteri ali problem nastaje onda kada na
optimalnoj daljini treba otkriti cilj čije karakteristike leta (brzina i visina) se ne razlikuju mnogo
od obične ptice.
Većina dronova ima suviše male površine da bi ih postojeći radari otkrili na velikoj udaljenosti a takođe lete veoma nisko i sporo da bi bilo moguće njihovo kontinuirano praćenje čak i kada budu otkriveni.
Iskustva iz savremenih sukoba pokazuju da su snage protivnika često u situaciji da
jednovremeno angažuju velike količine dronova u napadu na isti cilj i tako ostvare zasićenje
protivnikove PVO, svesno žrtvujući određenu količinu sredstava da bi ispunili zadatak.
Većina radara nije u stanju da u jednom trenutku prati nekoliko stotina ciljeva, čak ni onda kada nisu izloženi efektima protivelektronskih dejstava protivnika.
Radari imaju i takozvani brisač stalnih odraza koji “uklanja” ciljeve koji lete malom brzinom i na maloj visini, kako bi se izbeglo da se recimo jato ptica prepozna kao grupa ciljeva. To
tehnološko rešenje potiče iz vremena kada dronovi nisu postojali i kada to nije bilo bitno.
Sve to uticalo je na USMC da porazmisli o uvođenju novog sredstva koje bi dalo neku šansu
trupama na zemlji da se zaštite od dronova.
S obzirom da će novi radar biti baziran na nekim od postojećih rešenja, u USMC veruju da bi
novo sredstvo moglo da bude operativno u roku od dve godine, što se smatra veoma kratkim
rokom s obzirom na složenost projekta i velika očekivanja.
Prvi prototip će biti upućen na ispitivanje u roku od 12 do 15 meseci a to će biti moguće jer se Vlada SAD, svesna okolnosti, pojavila u ulozi sistem integratora koji će koordinirati aktivnosti različitih kompanija i naučnih institucija.
コメント