20/08/2021
Načelnik Generalštaba Vojske Slovenije (SV) general-major Robert Glavaš u intervjuu za Balkansku bezbednosnu mrežu najavljuje postepeno smanjenje učešća u KFOR-u sa sadašnjih 221 ljudi u korist jačanja angažovanja u snagama NATO i EU visoke gotovosti.
Vojna saradnja Slovenije sa Srbijom jača, a sa Crnom Gorom je veoma intenzivna poručuje on i dodaje da se sa Podgoricom i Skopljem razgovara o zajedničkom centru za nova američka oklopna vozila JLTV.
Slovenija je u NATO stekla reference jednog od članica koji se trudi da dostigne visoke standarde u modernizaciji i obuci. Posebna referenca SV je Centar izuzetnosti za planinsko ratovanje blizu Bohinjske Bele, mestu nekada poznatom regrutima iz čitave Jugoslavije koji su dolazili da služe vojni rok u nekadašnjoj 345. planinskoj brigadi. Tamo su planinske jedinice Kraljevine Jugoslavije 1934. ušle u tek dovršenu kasarnu. Danas se u blizini nalazi centar koji prima polaznike kurseva iz NATO.
SV broji 6.347 ljudi u stalnom sastavu i 696 rezervista po ugovoru. Slovenija je pokazala veliki interes za učešće u balkanskim aktivnostima NATO i ima kontigent u KFOR-u koji broji 221 osobu. To je za sada za SV najbrojnija misija.
Za poređenje u svim misijama ima 303 vojnika. Posle KFOR sledeća po brojnosti je NATO misija pojačanog isturenog prisustva u Letoniji sa 43 vojnika, a 16 Slovenaca je u BiH u misiji EU Altea. Pored toga, Slovenija ima vrlo dinamičnu vojnu saradnju sa Crnom Gorom i dve vojske zajedno su u Letoniji i na raznim međunarodnim vežbama.
Zbog interesa koji Slovenija pokazuje sa regionalna bezbednosna pitanja razgovarali smo sa načelnikom Generalštaba SV general-majorom Robertom Glavašem o planovima za budućnost i organizacije u kojoj je prvi čovek.
Slovenija je najavila smanjenje kontingenta u KFOR-u, nakon nekoliko godina učešća sa velikim brojem vojnika. Zašto?
Zbog jačanja učešća u drugim međunarodnim operacijama i misijama (BiH, Mali, Irak, Baltik) i u deklarisanim snagama za odgovor EU i NATO-a (EUBG, NRF, NRI) predviđena je postupna transformacija veličine učešća Vojske Slovenije (SV) u KFOR-u, a u koordinaciji u okvirima NATO i partnerima iz KFOR-a.
Planira se smanjenje udarnih snaga, dela za podršku kao i kadrovskog dela slovenačkog
kontingenta KFOR-a i odvijaće se postepeno. Prisutnost naših pripadnika u komandi KFOR-a u Prištini i u svim strukturama za sagledavanje situacije će biti održana, a u nekim segmentima će čak biti i neznatno povećana.
Uprkos prilagođavanju kontingenta, Republika Slovenija nastaviće da podržava zajedničke
bezbednosne i stabilizacione napore na Kosovu učešćem u KFOR-u, kao jednoj od naših prioritetnih operacija, a njen će doprinos i dalje ostati među glavnim i međunarodno priznatim.
Ima li odluka o smanjenju učešća u KFOR veze s činjenicom da su druge zemlje u regiji krenule da povećavaju prisustvo u toj misiji?
Republika Slovenija neprestano naglašava prisutnost u KFOR-u kao važan deo u održavanju sigurnosti i stabilnosti na Kosovu, tako da doprinosimo ovoj operaciji razborito, promišljeno i uzimajući u obzir sve relevantne faktore.
Pojačano raspoređivanje snaga za KFOR svakako nam pomaže da olakšamo preoblikovanje svog doprinosa, što naravno nije faktor koji bi presudno uticao na naše odluke.
Smanjenje snaga za KFOR prvenstveno sledi želje i ambicije Republike Slovenije i SV za aktivnijim pristupom i povećanim doprinosom deklarisanim snagama za odgovor NATO i EU.
Kakva je trenutna saradnja sa Vojskom Srbije i kako vidite njenu perspektivu?
Vojska Slovenije sarađuje sa oružanim snagama Srbije više od dekade - od potpisivanja krovnog sporazuma o saradnji na području odbrane 2010. godine.
Saradnja je kontinuirana i usmerena na područja od zajedničkog interesa, posebno međunarodne vojne vežbe, u vojnoj veterini, nuklearno biološko hemijskoj zaštiti i vojnom obrazovanju i obuci. Beležimo trend jačanja saradnje na vojnom polju, što podstiče konstruktivni i otvoreni dijalog na najvišem obrambenom i vojnom nivou.
Takođe je vredno pomenuti pojačanu regionalnu saradnju, posebno u okviru Balkanskih vojnomedicinskih snaga BMTF i drugih regionalnih odbrambenih i bezbednosnih inicijativa.
Slovenija blisko sarađuje s Vojskom Crne Gore. Kako će se ona odvijati u budućnosti?
Saradnja SV i Vojske Crne Gore (VCG) intenzivna je, s naglaskom na praktičnim i profesionalnim aktivnostima, posebno s ciljem savetovanja i podrške Crnoj Gori u izgradnji obrambenog sistema i oružanih snaga.
U prošlosti je uglavnom bila usmerena na podršku naporima Crne Gore za članstvo u NATO-u, a kasnije je prerasla u podršku VCG vojsci u integraciji u Savez. U budućnosti će se saradnja i dalje fokusirati na područja od zajedničkog interesa, kako na bilateralnom
planu, tako i u okviru NATO-a i regionalnih inicijativa.
Koji su motivi Slovenije za odabir Crne Gore kao najbližeg saradnika u regiji?
Regija zapadnog Balkana je spoljnopolitički prioritet Republike Slovenije, pa je bilateralna vojna saradnja koju predvodi SV uspostavljena sa svim zemljama regiona, prvenstveno
radi jačanja poverenja, osiguranja stabilnosti regiona i postizanja interoperabilnost sa partnerima i članicama NATO.
Republika Slovenija je zagovornik i pobornik zbližavanja svih zemalja regije u evroatlantskim okvirima.
U naporima da se pridruži NATO podržali smo i Crnu Goru i Republiku Severnu Makedoniju.
Slovenija je nedavno dobila 38 savremenih lakih borbenih vozila JLTV, koja se takođe koriste u nekim zemljama u regiji. Ima li mesta za zajedničku obuku s oružanim snagama tih zemalja?
Vozila su trenutno u procesu integracije i stavljanja u operativnu upotrebu. Po završetku ovih postupaka, vozila će se staviti u operativnu upotrebu i služit će za zadatke i obuku u zemlji i inostranstvu.
Imamo vrlo dobru saradnju sa zemljama u regiji, posebno s Crnom Gorom, i redovno sarađujemo na operaciji pojačanog isturenog prisustva (Enhanced Forward Presence - eFP) i raznim vežbama. U toku su i pregovori o saradnji s Republikom Severnom Makedonijom.
Verujemo da ćemo s obe države uspešno razmeniti iskustva u upotrebi i
održavanju ovih vozila. Takođe se vode razgovori na ministarskom nivou u vezi sa formiranjem zajedničkog regionalnog centra za održavanje vozila JLTV.
Šta su prioriteti za dalju modernizaciju SV?
Republika Slovenija usvojila je Zakon o osiguravanju sredstava za ulaganja u SV od 2021. do 2026. koji će kroz postupno povećanje izdataka za investicije od 2021. do 2026. (ukupno 780 miliona evra) omogućiti preuzimanje dugoročnih finansijskih obaveza i implementaciju projekata.
SV je već preuzela prva laka oklopna vozila 4x4 JLTV 4x4 i novo protivoklopno oružje. Realizovane su i prve nabavke opreme za neke specijalizovane jedinice.
Razvoj sposobnosti SV u budućnosti će biti usmeren na postizanje odgovarajućeg stepena borbenih sposobnosti, spremnosti, odziva i izdržljivosti vojnih sposobnosti. Prioritet razvoja će biti usmeren ka izgradnji srednjeg pešadijskog bataljona podržanog modulima podrške.
Modernizacija vojnog naoružanja i opreme, zajedno s nastavkom procesa profesionalizacije, podržaće transformaciju SV u visoko profesionalnu i učinkovitu vojnu organizaciju sposobnu odgovoriti na buduće vojne i druge pretnje i održivo delovanje čak i u dugotrajnim krizama i oružanim sukoba.
Ulaganja će ići u smeru osiguravanja strateškog transporta, borbenih vozila točkaša i lakih oklopnih vozila točkaša, kupovine/modernizacije helikopterske flote, izgradnje sveobuhvatne infrastrukture u centralnoj vojnoj vazdušnoj luci, opremanju vojnika, komandno-informacionih sistema.
Kako pandemija utiče na ostvarivanje tih planova?
Globalba pandemija pogodila je i pogađa kompanije. One su usporile ulaganja u razvoj, a samim tim i proizvodnju.
Vojna industrija takođe nije bila imuna na pandemiju, pa je Slovenija koja takođe zavisi od vojne industrije drugih zemalja, primorana da smanji tempo modernizacije u nekim oblastima i da se prilagodi u drugim oblastima koja su bila planirana za modernizaciju a koje nije snažno pogodila pandemija.
Šta za Sloveniju znači vežba Branilac Evrope 21 (Defender Europe 21) i po čemu je bila specifična?
Osnovna ovogodišnja namera bila je da testira koncept SV operacija u Republici Sloveniji kao dela zaleđa NATO i da istovremeno sa delom jedinica SV učestvujemo u savezničkim snagama van nacionalne teritorije.
U sklopu tih povezanih vojnih aktivnosti želili smo da testiramo sistem podrške vođenju i komandovanju, uspostavljanju ključnih elemenata logistike, sa naglaskom na prijemu i snabdevanju mobilnih snaga, izvođenju bezbednog i koordinisanog kretanja savezničkih jedinica preko teritorije Republike Slovenije i kretanje jedinica SV u područja van matične teritorije. Učestvovali smo i na komandnoj kompjuterski podržanoj vežbi DE 21 (CPX/CAX DE 21).
Jedan od ciljeva vežbe za Republiku Srlloveniju je bila uspostavljanje zahtevnog ambijenta za obuku jedinica SV i proveru operativnih sposobnosti jedinica SV namenjenih za međunarodno povezivanje.
Sve navedeno utiče na spremnost i međunarodnu priznatost spremnosti SV da sa saveznicima deli breme održavanja i, ukoliko je potrebno, odbrane granica NATO.
Vežba je delom bila namenjena i jačanju otpornosti države i društva na prirodne i druge katastrofe poput pandemije.
Kako gledate na migrantsku krizu na Balkanu i kakvu ulogu SV ima u kontroli granica?
SV sarađuje sa policijom na osnovu zakona u odbrani koji kaže da SV može da sarađuje sa policijom u širem obezbeđivanju državne granice na unutrašnjosti državne teritorije u skladu sa planovima i na osnovu prethodne odluke vlade.
Važno je reći da SV pruža podršku policiji, a policija ima ovlašćenja da upravlja, usmerava i kontroliše zaštitu granice. U širi kontekst zaštite državne granice ulaze i dopunske snage, jedinice koje u blizini državne granice obavljaju druge zakonom propisane zadatke (vežbe, vojno obrazovanje, obuka itd).
Godine 2020. potpisan je novi operativno-taktički plan saradnje SV i policije u široj zaštiti državne granice kojim se utvrđuju oblici saradnje SV i policije, operacionalizuje nacionalne interese i omogućava povezujući efekat sistema nacionalne bezbednosti Republike Slovenije u oblasti stabilnosti i unutrašnje bezbednosti države.