top of page
  • Writer's pictureUrednički tim

Rafal Vs F-16: više narudžbina, ali manji kapacitet proizvodnje

31/05/2024

Borbeni avioni F-16 i Rafal (foto: twitter.com)

Američka kompanija Lokid Martin trenutno ima zaključene ugovore za proizvodnju 133 aviona F-16, što je znatno manje od francuskog konkurenta Daso Avijacija koja ima poručena 303 Rafala - čak 261 avion za izvoz i još 42 za francusku vojsku.


Turska je u završnoj fazi pregovora za nabavku 40 novih aviona F-16V ( Block 70/72) što proširuje listu na 173 letelice.


Međutim, Francuzi planiraju da u ovoj godini dostignu nivo proizvodnje od 3 aviona mesečno ili 36 godišnje, dok su Amerikanci bolji - na nivou 4 mesečno i 48 godišnje, pokazuju zvanični podaci kompanija Lokid Martin i Daso Avijacija.


Grupa turskih novinara nedavno je posetila fabriku gde se proizvode novi F-16 u američkom gradu Grinvil u državi Južna Karolina. Lokid Martin svoju fabriku naziva “centar izuzetnosti”.


Menadžment ove fabrike trenutno je u završnoj fazi projekta da se broj proizvedenih aviona stabilizuje na 4 mesečno. Procena menadžmenta je da će trenutno narudžbine biti ispunjene u naredne tri godine.


U razgovoru sa novinarima direktor fabrike istakao je da se u Grinvilu prave avioni za Bahrein, Bugarsku, Slovačku, Tajvan, Jordan i još jednu zemlju koju nije želeo da imenuje. Polovina aktuelnih narudžbina 66 od 133 aviona je za Tajvan.


Kada se turske vlasti i vrh američke vojske i kompanije Lokid Martin dogovore, krenuće i proizvodnja 40 F-16 za Ratno vazduhoplovstvo Turske.

SA više od 200 letelica, Turska je i posle Sjedinjenih Američkih Država najveći korisnik F-16.


Sam avion se u fabrici u Grinvilu sklapa od delova koje pravi 470 kooperanata iz 8 zemalja. Moguće je da se u proizvodnju delova uključe i turske firme.


Ključna prednost novih F-16V sa oznakama Block 70/72 jeste da imaju nekoliko sklopova koji su izvorno napravljeni za avione 5. generacija F-35 i da struktura letelice ima vek trajanja od 12.000 sati naleta. To u praksi može značiti 30 do 50 godina korišćenja.


Sa druge strane Francuska je globalno ostvarila mnogo bolji, čak u izvovnom smislu duplo veći uspeh od Amerikanaca. 


Prema zvaniničnom podacima Daso Avijacije sa početka 2024. godine, zaključeni su ugovori od proizvodnji 261 novog aviona za izvoz i 42 za francusko ratno vazduhoplovstvo.


Rafale su poručili Ujedinjeni Arapski Emirati, Indonezija, Egipat, Katar, Indija i Grčka. Polovne avione, direktno od francuske vojske kupili su Hrvatska i Grčka.


Avion proizvodi Daso avijacija i ona učestvuje u proizvodnji sa 60 odsto. Manji deo imaju Tales sa 22 i Safran sa 18 odsto. U proizvodnji učestvuje ukupno 500 preduzeća odnosno kooperanata. 


U letelicu je ugrađeno 30.000 delova, koje spaja oko 300.000 šrafova i sisteme povezuje čak 25 kilometara različitih kablova.


Iako je u osnovi francuski proizvod, pojedini sistemi posebno naoružanje dobrim delom se prave u međunarodnim kooperacijama.


Rakete vazduh-vazduh MICA ( kratkog dometa) i velikog dometa Meteor proizvodi MBDA Raketni sistemi, kompanija u vlasništvu evropskog koncerna Erbas ( 37,5%), britanskog BAE Sistems ( 37,5%) i italijanske Finmekanike ( 25%). Konkretno MICA se sklapa u Francuskoj, a Meteor u Velikoj Britaniji ( delovi dolaze iz 6 zemalja).


Takođe, najveća prednost Rafala, odbrambeni sistem SPECTRA ( Self-Protection Equipment to Counter Threats for Rafale Aircraft) pravi francuski Tales, ali u saradnji sa koncernom MBDA.


Iako ima više porudžbina od američkog Lokid Martina, Daso Avijacija ipak zaostaje o proizvodnim kapacitetima. Trenutne mogućnosti su proizvodnja 30 Rafala godišnje, a radi se na tome da kapaciteti budu 3 mesečno ili 36 godišnje.


Matematički rečeno, Lokid Martin čak i sa turskom porudžbinom ima posle za naredne tri do četiri godine. Francuski Daso, za sada ima “pun kapacitet” za 8 do 10 godina. I ovi rokovi važe samo ako kooperatni ne kasne sa isporukama delova.

Comments


bottom of page