24/09/2024
Rumunija je zvanično zatražila snažnije angažovanje i bolju koordinaciju NATO zemalja u odbrani vazdušnog prostora saveznika od upada ruskih dronova, za koje tvrdi da su značajno pojačani od početka rata u Ukrajini.
Ministar odbrane te zemlje Angel Tilvar rekao je na sastanku takozvane "Bukureštanske devetorke" da je neophodno da se što pre sprovede ideja o integrisanom sistemu za protivvazduhoplovnu i protivraketnu odbranu zemalja članica NATO koje se nalaze u blizini granice ukrajinsko-ruskog konflikta.
"Bukureštanska devetorka" je format koji su u novembru 2015. godine formirale Rumunija, Poljska, Bugarska, Češka, Estonija, Mađarska, Litvanija, Letonija i Slovačka. Reč je zemljama članicama nekadašnjeg Varšavskog pakta a njihovo okupljanje usledilo je kao posledica ruske aneksije Krima i onoga što te zemlje doživljavaju kao agresivno ponašanje Moskve.
Te zemlje su se okupile da bi koordinisale aktivnosti koje su odgovor na, kako navode, konstantne narastajuće pretnje od ruskog hibridnog ratovanja, širenja dezinformacija i sajber napada iz Moskve.
Tilvar je dodao da su vlasti njegove zemlje u više navrata javnosti prikazivale ostatke olupina osmatračkih bespilotnih letelica koje su se srušile u blizini granice Rumunije sa Ukrajinom, naročito u regionu delte Dunava prema Crnom moru.
Rumunija ima čak 650 kilometara zajedničke granice sa Ukrajinom i izlazi na Crno more u kojem Ukrajina i Rusija vode intenzivne borbe na vodi i u vazduhu.
On tvrdi da slična iskustva imaju i neke druge zemlje, susedi Ukrajine, kao što su Moldavija, Letonija i Poljska. Uprkos tome, do sada nije zabeležen nijedan slučaj da su zemlje članice "Bukureštanske devetorke" pokušale da dejstvuju po ruskim bespilotnim letelicama.
"Zemlje članice 'Bukureštanske devetorke' su duboko zabrinute zbog ponovljenih upada ruskih dronova i raketa u vazdušni prostor NATO članica poput Poljske, Rumunije i Letonije, kao i zbog narastanja tenzija na granicama Severnoatlantskog saveza. Zbog toga smatramo da je neophodno pružiti snažniji i usaglašeni odgovor na nivou saveza, kao i da sprovedemo ideju o integrisanom sistemu za protivvazduhoplovnu i protivraketnu odbranu što pre", rekao je Tilvar.
Odlazeći generalni sekretar NATO Mirčea Geoana, koji će biti i kandidat za predsednika na narednim izborima u Rumuniji, naveo je da ne postoje indicije da Rusija namerno povređuje vazdušni prostor njegove zemlje i drugih NATO saveznika ali da su, bez obzira na to, takvi postupci neodgovorni i potencijalno opasni.
Letonski predsednik Edgars Rinkevič dodao je da je na istočnom krilu NATO broj sličnih incidenata u porastu i da je to nešto što zahteva zajednički pristup u rešavanju, kroz jačanje PVO kapaciteta i sposobnosti za elektronsko ratovanje.
Svega par dana nakon tog zahteva prijavljeno je da su NATO avioni u roku od 48 sati presreli čak šest ruskih aviona iznad Baltičkog mora jer su leteli "bez plana i sa isključenim transponderima".
Navodno su u toj akciji učestvovali nemački Jurofajteri koji su svojim letovima "upozorili ruske avione i ispratili ih". U tim situacijama nije dolazilo do narušavanja letonskog vazdušnog prostora.
Rumunija važi za jednog od vrlo lojalnih saveznika Ukrajine u ratu sa Rusijom i već je na istok prosledila ogromne količine naoružanja koje se aktivno koriste u oružanim snagama pod komandom Kijeva, među kojima je i jedna baterija prestižnog PVO sistema Patriot.
Prosleđene su i haubice kalibra 122 milimetara, rumunski oklopni točkaši TAB-71 (lokalna modifikovana verzija BTR-60), ogromna količina artiljerijske municije, ručni protivoklopni bacači i druga oprema.
Jedno vreme se u medijima spekulisalo da je Rumunija poklonila Ukrajini svoje rashodovane Migove 29 kao izvor rezervnih delova za održavanje postojeće flote tog tipa u ukrajinskom RV, ali se to ipak nije desilo.
Bukurešt je takođe pružio logistički podršku za preobuku ukrajinskih pilota na avione F-16.