top of page
  • Writer's pictureVojkan Kostić

Rumunija uvežbava dejstvo Himarsom u susret najvećoj NATO vežbi

23/01/2024

Dejstvo rumunskih Himarsa na poligonu Smardan (foto: dvidshub.net)

Rumunske oružane snage u saradnji sa SAD i Poljskom održale su bojevo gađanje samohodnim višecevnim raketnim sistemom M-142 HIMARS, u trenutku povišenih tenzija u regionu zbog neizvesnog ishoda ukrajinskog sukoba i predstojeće najveće NATO vojne manevere od Hladnog rata gde će 90.000 vojnika uvežbavati odbranu od potencijalne ruske agresije.


Bojevo gađanje Himarsom u vežbi UNIREA 24.11, u kojem su istočni susedi Srbije koristili poligonsku varijantu rakete sa redukovanim dometom, održano je uz učešće pripadnika američke 4. Brigade za podršku bezbednosnim snagama (Security force assistance brigade SFAB) iz Fort Karlsona u Koloradu.


Reč je o specijalizovanoj jedinici američke vojske čiji je jedini zadatak da učestvuje u obuci,

savetovanju i unapređenju realnih borbenih mogućnosti savezničkih vojski, a čiji pripadnici su

poznati po tome što nose karakterističke braon beretke.


Himarsi u pokretu na poligonu Smardan (foto: forter.ro)

Pripadnici 4. brigade SFAB su dejstvo iz Himarsa uvežbavali sa rumunskim kolegama iz 8.

taktičke brigade raketne artiljerije na poligonu Smaradan, sa ciljem povećanja interoperabilnosti oružanih snaga Rumunije sa NATO saveznicima.


Nimalo slučajno, gađanje je sprovedeno u osvit najveće NATO vojne vežbe od Hladnog rata u toku koje će, od februara, biti angažovano oko 90.000 vojnika radi odvraćanja eventualne ruske agresije, do koje bi moglo da dođe ako stvari u aktuelnom vojnom sukobu pođu loše po

Ukrajinu.


U putanju je vežba Steadfast Defender, čiji scenario predviđa ruski napad nateritoriju NATO saveznika u Evropi, što bi aktiviralo poznati peti član Severnoatlantskog ugovora, koji garantuje kolektivnu odbranu članica.


Saveznički oficiri na poligonu Smardan (foto: dvidshub.net).net)


"Želimo da u Evropi uvećamo stepen interoperabilnosti sa NATO savezničkim i partnerskim

nacijama kako bi mogli da se zajedno obučavamo i borimo efikasno, u zajedničkim timovima"

izjavio je nakon gađanja američki major Zakari Busenbark, koji u 4. SFAB komanduje prvom

baterijom u sastavu 4. diviziona.


Oruđe M-142 HIMARS predstavlja prestižno sredstvo za Rumuniju, koja je pre tri godine

postala prva evropska vojska koja je nabavila te lansere. Tada je isporučena prva tranša od 18 oruđa, koja su raspoređena u 81. divizion u Fokšaniju, u blizini granice sa Moldavijom.


Za sada se u Rumuniji nalazi 36 oruđa a mediji su izveštavali da će ta zemlja ukupno nabaviti tri diviziona Himarsa, za ukupno 1,25 milijardi američkih dolara. Rumunija raspolaže i raketama M-270 dometa 70 kilometara i MGM-140, čiji je maksimalni domet 300 kilometara.


Radi se o sredstvu raketne artiljerije na šasiji kamiona M-1140 koje ispaljuje rakete kalibra 227 milimetara (šest raketa M26 ili M30 po vozilu) maksimalnog dometa do 32 kilometra, odnosno 70 kilometara.


Alternativno, umesto više raketa može da se lansira jedna balistička raketa MGM-

140 ATACMS dometa do 300 kilometra.Posadu jednog vozila čine vozač, nišandžija i specijalista za lansiranje.


Zapadni izvori opisuju Himars kao veoma pouzdano borbeno sredstvo testirano u realnim ratnim uslovima u Avganistanu, Siriji, Iraku i Ukrajini.


Pripadnik "braon beretki" posmatra dejstvo Himarsa na poligonu Smardan (foto: dvidshub.net)

Braon beretke iz 4. brigade SFAB su relativno nova i specijalizovana jedinica američke vojske

za saradnju sa zemljama širom sveta koja predstavlja odraz dinamične politike potiskivanja

Rusije i Kine u regionima koji su važni za Vašington.


Na Balkanu je angažovan 4. SFAB koji je zadužen za podršku u zoni odgovornosti Evropske

komande američke vojske. Prethodno je jedinica angažovana u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji i u Albaniji.


Stručno-specijalističku pomoć pružili su rumunskim artiljercima u momentu u kojoj se sprema

najveća NATO vojna vežba od Hladnog rata ali i kada su sve glasnija upozorenja da bi, u slučaju poraza Ukrajine, Rusija mogla da ispolji svoje navodne agresorske ambicije i na teritorije nekog NATO saveznika.


Penzionisani američki general i bivši komandant američke vojske u Evropi Ben Hodžis tako je rekao da bi eventualna promena politike Vašingtona prema ratu u Ukrajini mogla da oslabi

Evropu i učini je ranjivom na potencijalni ruski napad.


On je to doveo u politički kontekst eventualnih promena na čelu Bele kuće nakon narednih

američkih predsedničkih izbora i mogućeg uverenja Kremlja da bi takav ishod doveo do

razjedinjenosti u NATO i nedostatka kohezije među članicama tog vojnog saveza.


Opštoj atmosferi pesimizma doprineo je i predsedavajući Vojnog odbora NATO admiral Rob

Bauer koji je pozvao civile i Vlade da se pripreme za kataklizmične sukobe i "neugodnu

mogućnost regrutacije"


"Moramo shvatiti da mir nije nešto što se podrazumeva. I zato mi (snage NATO) imamo

planove, zato se pripremamo za sukob s Rusijom... Potrebno je da javni i privatni akteri promene način razmišljanja iz ere u kojoj je sve bilo planirano, predvidljivo i kontrolisano. Ulazimo u eru u kojoj treba očekivati neočekivano"rekao je Bauer, čime je podsetio na pomalo zaboravljena pravila koja su važila u eri Hladnog rata.



コメント


bottom of page