top of page
  • Vojkan Kostić

Vojni poziv u Srbiji sve popularniji među ženama

21/01/2023

Obuka u 250. raketnoj brigadi Vojske Srbije (foto: vs.rs)

Vojni poziv u Srbiji u poslednje vreme popularniji je među ženama nego među muškarcima pa je u poslednja dva upisna roka u Vojnu gimnaziju i Srednju stručnu vojnu školu u Beogradu upisano više devojčica nego dečaka.


Prema podacima Ministarstva odbrane, broj upisanih devojčica u te dve srednje škole bio je veći i u septembru 2021. i 2022. godine a broj pripadnica lepšeg pola veći je, sveukupno posmatrano, i u Ministarstvu odbrane.


Na konferenciji u organizaciji OEBS-a "Žene, mir, bezbednost" savetnica ministra odbrane pukovnik Snežana Vasić ukazala je da je žena ukupno u Ministarstvu odbrane Srbije oko 54 odsto, dok je muškaraca oko 46 odsto.

Pripadnica Vojske Srbije u mirovnoj misiji UNIFIL u Libanu (foto: unifil.unmissions.org)

Vojni poziv nije uvek bio pristupačan ženama pa je u prošlosti njihov broj u Ministarstvu odbrane i naročito u oružanim snagama bio zanemarljiv, i više incident nego pravilo.


To je postepeno počelo da se menja od 2007. godine, kada je ženama omogućen upis na sve smerove Vojne akademije, da bi 2014. i 2015. godine upis bio omogućen i u Vojnu gimnaziju, odnosno Srednju stručno vojnu školu.


U ovom trenutku, na Vojnoj akademiji ima 34 odsto kadetkinja, dok je na Medicinskom fakultetu Vojno-medicinske akademije (VMA) broj žena veći od 70 odsto.


Što se tiče kriterijuma za prijem u Vojnu akademiju i na VMA oni su identični za muškarce i žene, osim po pitanju provere fizičke spremnosti i sposobnosti.


Po pitanju broja žena starešina u oružanim snagama, te brojke su manje impresivne ali to je posledica činjenice da su one tek od skoro imale priliku da upisuju vojne škole.

Tako je trenutno u Vojsci Srbije (VS) devet odsto oficira žena, tri odsto podoficira i 17 odsto profesionalnih vojnika.

Obuka vojnika službe telekomunikacije u Brigadi veze Vojske Srbije (foto: vs.rs)

U Ministarstvu odbrane tvrde da rodnu ravnopravnost shvataju ozbiljno i da su je prihvatili kao strateško opredeljenje, pa su planskim promenana zakonske regulative omogućili ženama pristup svim oblastima vojnog obrazovanja i karijernog usavršavanja.


Ženama je omogućen prijem i među profesionalne vojnike, vojnike na dobrovoljnom služenju vojnog roka, slušaoce Kursa za rezervne oficire ali i učešće u mirovnim operacijama Ujedinjenih nacija (UN) i Evropske unije (EU), u kojima Srbija jedino i učestvuje.


Formirana su i institucionalna tela za rodnu ravnopravnost a na čelo Centra za mirovne operacije Vojske Srbije postavljena je žena - pukovnik Mirjana Milenković.


Ministarstvo odbrane navodi da su ista prava i mogućnosti garantovane ženama i po pitanju karijernog i akademskog usavršavanja, pa je tako u 2020. godini osam odsto žena završilo Komandno-štabni kurs, dok je samo jedna žena za sada okončala Generalštabno usavršavanje, a jedna Visoke studije bezbednosti.


Ipak, to je više posledica činjenice da i dalje, zbog malog protoka vremena, nema dovoljno žena koje su dospele do činova neophodnih za upisivanje tih nivoa obrazovanja, odnosno stručnog usavršavanja.


U Vojsci Srbije na rukovodećim i komandnim dužnostima ima deset odsto žena, dok ih je 16 odsto u mirovnim operacijama VS sa mandatom UN i EU.


Ministarstvo odbrane tvrdi da u VS postoji "nulta tolerancija" po pitanju seksualnog uznemiravanja. Dodaje se da MoD želi da prekine tradiciju ćutanja u vezi sa tim oblikom diskriminacije i da ohrabri koleginice da prijave nadležnima ukoliko dodje do takvih situacija.

bottom of page