Bugarska pomoć Ukrajini obustavljena zbog rasprave oko troškova transporta

20/02/2024 Bugarska Vlada, koja je krajem prošle godine odobrila slanje 100 polovnih oklopnih transportera BTR-60 kao vojnu pomoć Ukrajini, obustavila je taj proces nakon neslaganja oko toga ko treba da plati troškove transporta.   Kako navode mediji, bugarski ministar odbrane Todor Tagarev naveo je da se u ovom trenutku, sa ostalim resorima Vlade i stranim partnerima, razmatra kako da se taj proces obnovi u toku marta ali da se radi o komplikovanoj operaciji koja zahteva veliki broj železničkih kompozicija i adekvatno obezbeđenje transporta.   Tagarev je naveo da makar deo tog transporta treba da bude pokriven novcem iz inostranstva.   Bugarski parlamentarci, s druge strane, optužuju Tagareva da je lošom organizacijom izazvao zastoj u prebacivanju BTR-ova u Ukrajini, podsećajući da je još početkom februara, za potrebe medija, prisustvovao utovaru prvih primeraka tih vozila u transportne vagone.   Mediji javljaju da se većina obećanih vozila nalazi u blizini granice sa Rumunijom i da zvanična Sofija ne želi da plati prelaz preko rumunske teritorije, s obzirom da Bukurešt nije dozvolio da se taj specijalni transport oslobodi dažbina. Očekuje se da neka od vodećih zemalja NATO preuzme troškove na sebe, tim pre što je Ukrajina već obznanila da nema novca za tako nešto, iako su joj ti transporteri potrebni za nastavak rata. Procenjuje se da će, od momenta kada problem bude rešen, biti potrebno oko mesec dana da svih 100 transportera stigne na željenu lokaciju u Ukrajini.   Time se nastavlja saga o bugarskoj donaciji za ukrajinsku vojsku koja traje još od leta prošle godine kada se predsednik Bugarske Rumen Radev javno usprotivio takvoj ideji ali ga je parlament preglasao, nakon što je Vlada te zemlje iznela takav predlog.   Iako se na "zeleno svetlo" parlamenta čekalo četiri meseca, krajem godine je izgledalo da su svi problemi rešeni i da će BTR-ovi krenuti prema Ukrajini. Prikupljanje svih 100 transportera iz skladišta širom Bugarske potrajalo je do početka februara ali se onda isprečio zahtev Rumunije koji je, makar za neko vreme, pauzirao čitaj proces.   Oklopni transporteri nisu bili na jednom mestu jer se radi o polovnim i rashodovanim transporterima Ministarstva unutrašnjih poslova Bugarske, koji nisu u aktivnoj upotrebi još od 80-ih godina prošlog veka, ali je Ukrajina zaključila da bi joj i takva vozila mogla biti od koristi za popunu jedinica istrošenih ratnim gubicima i intenzivnom eksploatacijom.   Ukrajina više decenija koristi transportere BTR-60, nasleđene od Sovjetskog Saveza, što bi svakako olakšalo njihovo uvođenje u naoružanje, jer u toj zemlji ima dovoljno obučenih ljudi za korišćenje i održavanje tog oruđa.   S druge strane u stručnoj javnosti na Zapadu pojavile su se nedoumice oko toga kakav je stepen ispravnosti tih vozila, koja nisu održavana u dugom vremenskom periodu, i da li bi Ukrajina uopšte i trebalo da se trudi da ih dobije.   Analitičar Forbsa Dejvid Eks (David Axe) smatra da se radi o prevaziđenim sredstvima koja ne mogu da budu od velike koristi na savremenom bojištu i da sama činjenica da je Ukrajini stalo do toga da preuzme ta vozila dosta govori o stanju u oružanim snagama te zemlje i ogromnom apetitu za naoružanjem. On je naveo da je oklop BTR-60 tako slab da "odlučni mitraljezac" može da uništi to vozilo, ignorišući činjenicu da u aktuelnom sukobu na istoku Evrope i mnogo starija oklopna vozila, tenkovi i artiljerija i dalje čine okosnicu mnogih borbenih jedinica i sa ukrajinske i sa ruske strane.   Bugarska strana tvrdi da su oklopna vozila u "skoro zadovoljavajućem" stanju i da je važno da se shvati da se u konkretnom slučaju radi o pomoći a ne o komercijalnoj isporuci. Takođe se podseća da je ugovor predvideo da će ukrajinskoj strani biti isporučeno i naoružanje i rezervni delovi za održavanje tih BTR-ova.   BTR-60 predstavlja kariku u razvoju sovjetskih oklopnih transportera točkaša, nastalu nakon BTR-152 a pre BTR-70. Proizvođen je u Sovjetskom savezu (u današnjem Nižnjem Novgorodu), kao i po licenci u Rumuniji, gde je iz fabrika izlazio pod nazivom TAB-71.   Sovjeti su ga proizvodili od 1959. do 1976. godine, dok je u Rumuniji poslednji primerak proizveden 1990. godine. Pretpostavlja se da je ukupno proizvedeno nešto manje od 27.000 komada.   Osim tri člana posade, u zavisnosti od verzije, BTR-60 može da preveze između sedam i 14 vojnika. Naoružan je teškim mitraljezom KPVT u pokretnoj kupoli, kalibra 14,5 milimetara, i koaksijalnim mitraljezom PKT, kalibra 7,62 milimetra.   Čeoni oklop pruža zaštitu od šrapnela i metaka kalibra 7,62 milimetara iz neposredne blizine a bočni i zadnji oklop štiti od metaka istog kalibra ispaljenih sa razdaljine veće od 100 metara.