30/08/2021
Prema podacima prijavljenim OEBS-u za 2020. Srbija je uvezla 60 raketa iz Rusije. Sudeći po brojci verovatno je reč o raketama za PVO sistem Pancir S-1E. Navedena količina nije dovoljna za jedan borbeni komplet baterije Pancira kakvom od februara 2020. raspolaže Vojska Srbije.
Kako se navodi u izveštaju koji je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija (MTT) dostavilo OEBS-u u junu 2021. tokom čitave prošle godine Srbija je iz Rusije i Kine uvezla 62 rakete. U dokumentu stoji i uvoz devet oklopnih vozila iz Rusije i nijedan tenk, što je verovatno omaška jer se ne poklapa sa podacima zvanično objavljenih izvora.
Artiljerijsko-raketni sistem PVO Pancir S-1E na svakom vozilu ima 12 lansera za rakete. Vojska Srbije ima ukupno šest vozila koja čine jednu bateriju. Ukoliko je 60 raketa nabavljeno za prvu godinu eksploatacije Pancira, računica ukazuje da je nedostajalo makar 12 za popunu jednog borbenog kompleta baterije.
Reč je o radio-komandno vođenim raketama 57E6, koje imaju dobru mogućnost manevrisanja i mogu da se koriste za uništavanje ciljeva u vazduhu - od aviona, preko bespilotnih letelica, helikoptera do raketa.
Imajući u vidu da je u međuvremenu došlo do oštećenja jednog Pancira (prevrtanje na autoputu) šezdeset raketa trenutno može "pokriti" aktuelno brojno stanje. To je samo privremeno, jer je iz Vojske Srbije ranije saopšteno da će i oštećeni primerak biti popravljen i vraćen u upotrebu.
Nije poznato da li je u 2021. godini došlo do dodatnih nabavki, s obzirom da se izveštaj podnosi za prethodnu godinu.
Navedeni izveštaji međunarodnim organizacijama i agencijama su veoma dragoceni i gotovo ekskluzivan izvor detaljnih podataka o uvozno-izvoznim poslovima u oblasti naoružanja, imajući u vidu tradicionalnu zatvorenost vojnog sistema prema javnosti.
Srpska javnost i dalje nije obaveštena da li su posade VS ikada izvele bojevo gađanje iz Pancira S-1E sa raketama. Saopštenja Ministarstva odbrane govore da su posade u više navrata na Pasuljanskim livadama i Pešteru gađale iz dvocevnih topova kalibra 30 milimetara, ali i tada uglavnom po ciljevima na zemlji.
U istom izveštaju MTT prijavljeno je da je Srbija kupila i dva rakete iz Kine. Po svemu sudeći, reč je o FT-8C, raketama koje su nabavljene za potrebe borbene bespilotne letelice CH-92A, koju je Srbija kupila od te zemlje za svoje oružane snage.
I ta količina manja je od potrebne, s obzirom da je Srbija nabavila šest CH-92A. Svaka letelica može poneti po dve rakete. Javnost je obaveštena da je jedna od tih raketa već upotrebljena.
Naime, u sklopu završnih ispitivanja pre uvođenja CH-92A u upotrebu u sastav 353. izviđačke eskadrile, na poligonu Nikinci je 21. oktobra prošle godine obavljeno prvo dejstvo laserski vođenom raketom FT-8C. Sudeći prema tada objavljenom video snimku, ono je bilo uspešno.
Zbog šturih saopštenja sistema, ostaje, međutim, nedoumica koliko Vojska Srbije zaista ima tih raketa. U izveštaju koji je podnet OEBS-u piše da je u 2020. Srbija kupila dve rakete od Kine.
Ipak, prilikom predstavljanja borbenih bespilotnih letelica CH-92A početkom jula te godine na aerodromu Batajnica, kojem je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, javnosti su prikazane tri letelice sa ukupno šest raketa.
Rakete nisu bile podvešane na nosače CH-92A, već su bile smeštene u transportne kontejnere, pa je tako ostalo nejasno da li je možda reč o gabaritno-težinskim modelima, koji se koriste za potrebu obuke u upravljanju tim letelicama ili za osposobljavanje oružara u 353. eskadrili.
Po pitanju uvoza naoružanja u Srbiju po izveštaju podnetom OEBS-u ostaje nejasnoća oko uvoza oklopnih borbenih vozila i tenkova u prošloj godini.
U dokumentu se navodi da je od Rusije 2020. nabavljeno devet borbenih oklopnih vozila i nijedan tenk. S obzirom da je te godine Srbiji isporučen deo tenkova T-72B1 MS i nijedan oklopnjak BRDM-2MS verovatno je došlo do permutacije u popunjavanju rubrika.
Od drugog naoružanja, Srbija je u 2020. godini prijavila prijem jednog helikoptera iz Nemačke (H-145M), kao i veće količine pešadijskog i civilnog naoružanja, uglavnom za re-eksport.