top of page
  • Writer's pictureAleksandar Radić

Admiral Manč: Uslediće i pojačanja drugih članica NATO u KFOR-u

09/10/2023

Admiral Stjuart Manč (foto: dvidshub.net)

Admiral Stjuart Manč, komandant NATO Komande združenih snaga u Napulju (JFC Naples) 10. oktobra u Prištini prisustvuje primopredaji dužnosti komandanta KFOR i 11. oktobra u Napulju za Balkansku bezbednosnu mrežu govori o bezbednosnoj situaciji na Balkanu i regionu Crnog Mora. 1. Kako vidite situaciju na Zapadnom Balkanu u senci rata u Ukrajini? Napadi Rusije na Ukrajinu drastično su promenili evroatlantsko i globalno bezbednosno okruženje. Širom Zapadnog Balkana možemo videti širenje dezinformacija i druge destabilišuće aktivnosti koje potiču iz Rusije. NATO je posvećen bezbednosti i stabilnosti na Zapadnom Balkanu i nastavlja da sarađuje sa partnerima i saveznicima u cilju unapređenja i jačanja bezbednosti. Jedinstvo i istina su najbolji lek za haos i laži koji proizlaze iz ruskog rata u Ukrajini. 2.Da li vas brine pogoršavanje bezbednosnih prilika na Kosovu? Zabrinut sam zbog nedavnog nasilja na Kosovu, uključujući napad na vojnike KFOR-a u maju i napad na Kosovsku policiju u septembru. Misija NATO-a KFOR nastavlja da se fokusira na nepristrasno sprovođenje svog mandata na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a to je da pruža sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve zajednice na Kosovu. Pomno pratimo situaciju i imamo okretan i fleksibilan stav i vidljivo prisustvo na terenu. NATO raspoređuje dodatne trupe kako bi osigurao da KFOR ima sredstva potrebna za suočavanje sa svim izazovima. Beograd i Priština moraju preduzeti konkretne korake ka deeskalaciji situacije i suzdržati se od daljeg neodgovornog ponašanja koje stvara atmosferu pogodnu za širenje nasilja. Konstruktivni dijalog je jedini način za prevazilaženje razlika. Dijalog Beograda i Prišitne pod okriljem EU je najbolja platforma za pronalaženje rešenja koje uvažava prava svih zajednica.

Britanija je prva članica NATO koje je uputila dodatne snage u KFOR u drugoj polovini 2023. (foto: nato.int)

3. Kako vidite držanje KFOR-a u incidentima na Kosovu u maju ove godine i incidentu u Banjskoj? NATO osuđuje nasilje protiv mirovnih snaga KFOR-a do kog je došlo 29. maja, u kom je povređeno 93 vojnika NATO-a, od kojih su neki pretrpeli ozbiljne povrede, kao i nasilni napad protiv Kosovske policije 24. septembra. U svetlu nedavnih događaja, KFOR povećava svoje prisustvo i aktivnost na severu Kosova, kako bi obezbedio dalje izvršenje svog mandata Saveta bezbednosti UN, a to je da pruža sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve koji žive na Kosovu.

Od maja smo uvećali prisustvo NATO-a dodatnim trupama iz rezervnih snaga NATO-a. Misija KFOR održava vidljiv i okretan stav širom Kosova i nastaviće to da radi na nepristrasan način, u skladu sa mandatom Ujedinjenih nacija. Uvek ćemo preduzimati sve mere neophodne za pružanje sigurnog i bezbednog okruženja i slobode kretanja za sve ljude na Kosovu u bliskoj koordinaciji sa svim relevantnim organima u Beogradu i Prištini, kao i sa Misijom Evropske unije za vladavinu prava (EULEKS), OEBS-om, Misijom UN na Kosovu i diplomatskom zajednicom. NATO će nastaviti da se stara da komandant KFOR-a ima sredstva i fleksibilnost koji su potrebni za izvršenje njegovog mandata. Spremni smo da dalje prilagođavamo stav KFOR-a, shodno promenama u bezbednosnom okruženju. 4. U vašim rukama su mehanizmi ojačavanja KFOR-a. Kada i kako odlučujete o angažovanju tih snaga? Kao što sam rekao, u odgovor na tenzije ovog maja, NATO je rasporedio oko 500 dodatnih turskih vojnika iz operativnih rezervnih snaga za Zapadni Balkan, koje su potom u septembru zamenile snage iz Bugarske i Grčke.

Pored toga, 28. septembra se oko 200 britanskih vojnika iz Prvog bataljona Kraljevskog puka princeze od Velsa pridružilo britanskom kontigentu od 400 vojnika koji se već nalazi na Kosovu. Uslediće pojačanja i od drugih članica NATO-a. Ovo su oprezni koraci kojima se obezbeđuje da KFOR ima snage i sposobnosti potrebne za izvršavanje svog mandata UN. NATO će se starati da KFOR ima neophodne snage, sposobnosti i fleksibilnost za izvršavanje svog mandata.


Rumunija je vojno prisutna u misiji EUFOR i KFOR na Zapadnom Balkanu (foto: mapn.ro)

5. Unutar vaše zone odgovornosti je Bosna i Hercegovina. Kako vidite tamošnje prilike? NATO čvrsto podržava suverenitet i teritorijalni integritet stabilne i bezbedne Bosne i Hercegovine. Nastavljamo da podstičemo lidere u zemlji da izbegavaju retoriku koja izaziva podele, i da se fokusiraju na reforme za dobrobit svih u Bosni i Hercegovini. NATO podržava evroatlantski put Bosne i Hercegovine. Nastavljamo da podržavamo institucije u zemlji u njihovom sprovođenju reformi sektora odbrane i bezbednosti. Povećali smo nivo političke i praktične podrške Bosni i Hercegovini u oblastima poput upravljanja krizama, sajber odbrane, aeromedicinske evakuacije i upravljanja hemijskim, biološkim, radiološkim i nuklearnim incidentima.

Naši timovi u štabu u Napulju, kao i naši vojni i civilni predstavnici u štabu u Sarajevu blisko sarađuju sa odbrambenim i bezbednosnim institucijama Bosne i Hercegovine. U proteklim godinama, oružane snage Bosne i Hercegovine postigle su visok nivo interoperabilnosti s NATO-om i dale doprinos u više misija NATO-a širom sveta. Npr. ovog septembra vežba „Dinamičan odgovor 23“ u Bosni i Hercegovini predstavlja nastavak izgradnje ove interoperabilnosti sa NATO konceptom održavanjem vežbi. 6. Odbrana crnomorskog bazena od ruske agresije obuhvata resurse partnerskih zemalja. Koje je vaše viđenje budućnosti participacije članica NATO-a sa Zapadnog Balkana? NATO pomno prati situaciju u Crnomorskom regionu, između ostalog uz pomoć pomorskih patrola i osmatračkih letelica. Od prošle godine, u odgovor na ruski agresorski rat protiv Ukrajine, NATO je znatno povećao svoje prisustvo u regionu, između ostalog u vidu dve nove multinacionalne borbene grupe u Bugurskoj i Rumuniji. Savet NATO-Ukrajina sastao se u julu da bi razmotrio ozbiljnu bezbednosnu situaciju u Crnomorskom regionu nakon jednostranog povlačenja Rusije iz Crnomorske inicijative za žito koja je zaključena uz posredstvo Ujedinjenih nacija i Turske. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je: „Rusija snosi potpunu odgovornost za svoje opasne i eskalirajuće postupke u Crnomorskom regionu. Rusija mora prestati da koristi glad kao oružje i da nestabilnošću na tržištu hrane ugrožava najranjivije ljude na svetu. Postupci Rusije predstavljaju značajan rizik po stabilnost Crnomorskog regiona, koji je od strateškog značaja za NATO. Saveznici povećavaju nivo podrške Ukrajini i podižu svoju opreznost. Spremni smo da branimo svaki pedalj savezničke teritorije od bilo koje agresije.“ 7. Koje korake preduzimate za zaštitu članica na istoku, pre svega Rumunije koja je isturena na delti Dunava gde Rusi koriste krstareće rakete i bespilotne letelice? Videli smo veliki rast ruskih napada na Crnom moru i oko njega. Osuđujemo učestale ruske napade na civilnu infrastrukturu, poput ukrajinskih objekata za skladištenje žitarica, među kojima se neki nalaze blizu Rumunije. Otkako je počela ruska invazija svim sredstvima protiv Ukrajine, NATO je značajno povećao prisustvo u Crnomorskom regionu, između ostalog u vidu dve nove multinacionalne borbene grupe u Bugurskoj i Rumuniji. Pojačali smo nadzor nad Crnim Morem, između ostalog i uz pomoć patrolnih letelica i osmatračkih dronova. NATO flota savezničkih dronova za osmatranje zemlje izvršila je brojne misije u Crnomorskom regionu, a dodatni američki F-16 borbeni avioni unaprediće vazdušno patroliranje NATO-a u Rumuniji.

Ovo su razborite, neeskalirajuće mere koje jasno prikazuju našu sposobnost i rešenost da branimo svaku našu članicu. 8. Gde vidite poziciju Srbije u odnosu prema NATO-u i aktuelnom ratu u Ukrajini? NATO pozdravlja odluku Srbije da podrži rezolucije Generalne skupštine UN kojima se osuđuje agresija Rusije protiv Ukrajine. Važno je da nacije stoje zajedno u odbrani međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima, na kom se zasniva globalna bezbednost. 9. NATO i Srbija imaju dugoročno partnerstvo još od 2006. godine. Kako biste ocenili odnose NATO-a i Srbije danas, kao i nivo saradnje koji NATO ima sa Vojskom Srbije? NATO je posvećen svojim partnerstvima širom sveta. Naše partnerstvo sa Srbijom doprinosi miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Kao što su lideri NATO-a jasno istakli na prethodnom samitu u Vilnusu, jačanje odnosa NATO-a i Srbije bilo bi korisno za NATO, za Srbiju i za ceo region. Nadamo se da će Srbija imati konstruktivne odnose sa NATO-om i susedima. U potpunosti poštujemo politiku vojne neutralnosti Srbije. Naša Vojna kancelarija za vezu u Beogradu pruža podršku u saradnji između Srbije i NATO-a u okviru programa Partnerstvo za mir. Na primer, unapređenje znanja i veština srpskih oficira potrebnih za njihovo uspešno učešće u međunarodnim operacijama jeste jedan od načina na koji NATO podržava Vojsku Srbije u pružanju značajnog doprinosa mirovnim misijama pod okriljem UN i EU širom sveta. Pružanjem obrazovanja i obuke srpskim oficirima i osoblju u vidu različitih poseta i programa, gradimo poverenje i obostranu saradnju, i jačamo njihovu sposobnost da deluju zajedno sa vojnicima iz drugih zemalja. Pored toga, radimo zajedno kako bismo bili spremniji za suočavanje sa vanrednim situacijama poput poplava i šumskih požara. Srbija i NATO su takođe radili zajedno na obuci iračkih vojnih lekara. Uložili smo milione evra kako bismo pomogli Srbiji da uništi stotine tona zastarele municije. Imamo i dugotrajnu naučnu saradnju sa Srbijom kroz naš program Nauka za mir i bezbednost, između ostalog i u oblastima energetske i ekološke bezbednosti, borbe protiv terorizma i sajber odbrane.



bottom of page