25/12/2023
Američki antiraketni štit Aegis Ashore počeo je da radi i na drugoj lokaciji u Evropi. Nakon Rumunije u decembru ove godine sistem je aktiviran i u Poljskoj.
Premijer Poljske Mateuš Moravjecki izjavio je da su ga Amerikanci obavestili da sistem počinje sa radom 15. decembra u vazduhoplovnoj bazi Redzikovo. Još nema zvaničnih informacija o tome koji su projektili stacionirani. Baza je trebalo da bude otvorena još 2018, ali je početak rada pomeran više puta.
Aegis Ashore u Rumuniji i Poljskoj deo je američke inicijative za protivraketnu zaštitu Evrope EPAA (European Phased Adaptive Approach) i ključna komponenta NATO sistema odbrane od balističkih raketa BMD (Ballistic Missile Defense). NATO i SAD naglašavaju da je sistem defanzivan i razvijen zbog pretnje iranskih balističkih raketa. Rusija se strogo protivi ovim bazama, nazivajući ih bezbednosnim pretnjama. Redzvikovo je udaljeno 200 kilometara od teritorije Kalinjingrada.
Sistem BMD pored baze Redzikovo u Poljskoj čine raketna baza u mestu Deveselu u Rumuniji, radar za rano upozoravanje u Kurečiku u Turskoj, komandni centar u bazi Ramštajnu Nemačkoj i sistemu Aegis na moru, odnosno na američkim brodovima u bazi Rota u Španiji.
U bazi Ratnog vazduhoplovstva Poljske Vojska SAD postavila je kompletnu infrastrukturu i delove kompleksa Idžis koji čine radar AN/SPY-1D, sistem za upravljanje vatrom i sistem za vertikalno lansiranje Mk-41 za rakete SM-3. Specijalizovani izvori navode da će baza Redzvikovo koristiti rakete SM-3 IIA, dok Deveselu raspolaže starijom verzijom SM-3 IB.
Prema taktičko tehničkim karakteristikama model projektila SM-3IIA ima maksimalni domet od 2.500 kilometara u daljinu i 900 do 1050 kilometara u visinu, zavisno od tipa mete. Iz Poljske se ovim raketama pokriva gotovo cela teritorija Evrope i evropske teritorije Rusije.
Ranijih godina je baza Redzikovo pominjana kao prva lokacija razmeštaja raketa SM-3IIA, koje osim velikog dometa imaju i bolju preciznost. Američka kompanija Rajteon koja proizvodi sistem Aegis u zvaničnim podacima navodi da će verzija IIA biti stacionirana u Poljskoj.
Međutim, osim podatka da su letna testiranja uspešno obavljena 2019. godine, nema informacija da je verzija IIA imala uspešno gađanje ili da je razmeštena u vojnu bazu Redzikovo.
Poslednja uspešno testirana verzija SM-3 koja se nalazi u operativnoj upotrebi - verzija IA/B ima domet od 900 do 1.200 kilometara.
Rakete osim balističkih projektila mogu da gađaju i avione i helikoptere. SM-3 je specifičan po tome što ima kinetičku bojevu glavu bez eksploziva i potencijalni cilj uništava direktnim pogotkom odnosno svojim kinetičkom energijom.
U jednoj od reakcija na pisanje medija o bazi u Poljskoj, američki vojni zvaničnici saopštili su da sistem 15. decembra ulazi u fazu redovnog održavanja i da će biti predat NATO-u na proleće ili leto 2024. godine.
Sistem je zvanično namenjen odbrani Evrope od potencijalnog napada balističkim raketama iz Irana. "Postavljanje ovog sistema u Poljskoj proširiće pokrivenost i zaštitu celokupnog stanovništva NATO članica u Evropi, teritorija i snage protiv potencijalnih pretnji", stoji u saopštenju.
Baze sa raketama presretačima u Poljskoj i Rumuniji zaista se nalaze na potencijalnoj putanji raketa iz Irana ka ciljevima u Zapadnoj Evropi. Međutim, zvanična Moskva još od najava da će sistem biti postavljen, smatra da je Aegis pretnja za Rusku Federaciju.
Prvi razlog je lokacija sistema, blizu granica Rusije. Time se prema tumačenjima iz Moskve, ruska vojska stavlja u neravnopravan položaj jer bi u potencijalnom sukobu Aegis mogao da obori ruske rakete odmah po lansiranju.
Sa druge strane sistem za vertikalno lansiranje Mk-41 osim protivraketnih projektila SM-3, može da primi i krstareće rakete Tomahavk. Kako krstareće rakete imaju domet i do 2.500 kilometara i lete na maloj visini, Rusi smatraju da su ugrožene njihove baze na Crnom Moru i u Kalinjingradskoj oblasti.
Baze Reznikovo i Deveselu nalaze u ravničarskom području i rakete Tomahavk mogu da lete nisko od lansiranja pa do potencijalnog cilja.
Kao odgovor na Evropski sistem protivraketne odbrane, Rusija je u Kalinjingradsku oblast stacionirala balističke rakete kratkog dometa Iskander. Rakete sa mobilnog lansera imaju domet i do 400 kilometara, brzinu od 6 do 7 maha ( 2 kilometra u sekundi) a bojeva glava može biti nuklearna ili konvencionalna.