• Urednički tim

Artiljerija regiona: Rumunija i Srbija vode po brojnosti, Bukurešt i Budimpešta po modernizaciji

28/06/2020

Rumunski LAROM ima domet 20 i 45 kilometra. Karakteriše ga automatizovan i digitalizovan sistem rada (foto: mapn.ro)

Vojske regiona raspolažu sa 1.414 komada artiljerije i uglavnom je reč o sistemima iz vremena Hladnog rata, navodi Militari balans u izveštaju za ovu godinu. Sa izuzetkom Rumunije, Srbije i delimično Hrvatske region u tom smislu zaostaje za zapadom i istokom. Najobimniju i najskuplju modernizaciju planiraju Bukurešt i Budimpešta.


Najbrojniju artiljeriju u regionu ima Rumunija. To je najveća vojska na ovim prostorima, ali se u njenom arsenalu nalazi dosta tehnike iz starih vremena. Prema podacima Militari Balansa za ovu godinu Bukurešt ima 675 artiljerijskih oruđa.


Glavninu rumunske artiljerije čini 351 vučna haubica kalibra 152 milimetra: M-1981 dometa 24 kilometara i M-1985 dometa 29 kilometara. Oba oruđa projektovana su i proizvedena u Rumuniji na osnovu sovjetske haubice D-20 koja je do 2006/7. godine korišćena u Vojsci Srbije.


Haubicu vuku kamioni i potrebno joj je nekoliko minuta da zauzme i napusti položaj za gađanje. Zbog toga je veoma ranjiva u savremenim uslovima borbe.


Od samohodne artiljerije Rumunija ima 40 ruskih Gvozdika kalibra 122 mm i domaću varijantu Model 89 na šasiji borbenog vozila pešadije sa dometom oko 15 kilometara što se smatra nedovoljnim za savremene uslove. Tu je i 96 haubica iz Drugog svetskog rata M30 kalibra 122 mm i dometa 12 kilometara.


Najveća uzdanica rumunske artiljerije su višecevni lanseri raketa. Od starijih modela tu je 134 komada APR-40 dometa 20 kilometara koji je prilično mobilan i sa dobro uvežbanom posadom može brzo da menja položaj.


Rumunija raspolože i sa 54 novija višecevnim lansera raketa LAROM dometa 20 i 45 kilometra. Taj sistem ima automatizovan i digitalizovan sistem rada, a rakete imaju stabilizaciju putanje tako da su veoma precizne. Zbog toga je LAROM trenutno najmoćniji lanser raketa u operativnoj upotrebi u regionu.


Srbija zauzima drugo mesto po brojnosti artiljerijskih oruđa. Ima ih ukupno 286, a u prednosti je u odnosu na Rumuniju jer je polovina oruđa samohodno. U aktivnim brigadama Kopnene vojske Srbije kompletna artiljerija je samohodna.


Najbrojnije artiljerijsko oruđe u Vojsci Srbije je samohodna haubica 2S1 Gvozdika. Ima ih 67 a srpska vojska koristi granate povećanog dometa od 22 kilometra. Snagu još više povećava 6 samohodnih top haubica Nora B-52 sa dometom većim od 40 kilometra i velikim brojem savremenih uređaja.


Moć srpske artiljerije čini i 60 samohodnih višecevnih lansera M-77 Oganj (od kojih je 6 modernizovano) dometa 22 i 40 kilometra, kao i 18 samohodnih M-94 Plamen-S dometa 12 kilometra.


Artiljeriju koju vuku kamioni u Srbiji čini 78 haubica D-30J (kojima su naoružane teritorijalne brigade), dometa od 17 km, zatim 36 haubica Nora M-84 kalibra 152 mm i dometa 24 km, kao i 18 sovjetskih topova M-46 130 mm dometa 27 kilometara, oba oruđa u sastavu su Mešovite artiljerijske brigade.


Najveći domet u srpskoj artiljeriji ima raketni lanser M-87 Orkan, sa dometom od 50 kilometra, a Vojska Srbije trenutno ih ima 3 u operativnoj upotrebi. Nisu poslednja reč tehnike i prilično su spori, ali NATO avijacija 1999. godine npr. nije uspela da ih pogodi iako su korišćeni u sukobima na Kosovu i Metohiji.


Treće mesto po brojnosti artiljerije drže Oružane snage Bosne i Hercegovine sa 124 komada, ali je njihov kvalitet upitan. Sa 100 vučnih haubica D-30J (potpuno isti modeli kao i u Vojsci Srbije, proizvedene su u fabrici „Bratstvo“ u Novom Travniku), nasleđenih od JNA, kao i 36 rumunskih višecevnih lansera raketa APR-40.


Zatim sledi Bugarska sa 96 artiljerijskih oruđa. Bugarska armija, poput srpske uglavnom poseduje samohodne ali zastarele sisteme. Ima 48 samohodnih haubica 2S1 Gvozdika dometa 15 km, 24 samohodna višecevna lansera BM-21 Grad dometa 20 km i 24 vučne haubice D-20 dometa 24 km.


Bugarsku sledi Severna Makedonija sa 86 artiljerijskih oruđa prema podacima Militari Balansa, ali su tu najbrojnije brdske haubice M-1938 skromnog dometa od 12 km i ima ih 56 u rezervi. Sledi 30 jugoslovenskih haubica M-56 kalibra 105 mm i dometa 13km (koje su nabavljene 1996. godine iz SRJ, a vode poreklo iz američke vojne pomoći 50-ih godina).


Od višecevnih lansera rakete Severna Makedonija ima 6 komada BM-21 Grad i 11 lansera Plamen.


Zanimljivo je i da jedna od zemalja koja ima relativno modernu artiljeriju, Hrvatska, ima 67 oruđa i nalazi se pri dnu tabele. Okosnicu hrvatske artiljerije čini 12 samohodnih haubica PzH 2000, koje iako su nabavljene kao polovne od nemačke vojske imaju trenutno najbolje taktičko-tehničke karatkeristike u svojoj kategoriji u regionu.


Iako nemaju veliku brzinu kretanja, jer imaju gusenice, kvalitet oruđa je vrhunski, a maksimalni domet sa standardnim granatama je 40 kilometra. Postoje i granate većeg dometa i preciznosti, ali ih Oružane snage Republike Hrvatske ne poseduju.


Glavna borbena prednost PzH-2000 je brzina gađanja, koja prema deklaraciji proizvođača iznosti tri granate za 9 sekundi i čak 10 do 13 u prvoj minuti gađanja.


Hrvatska ima i 8 bivše JNA haubica 2S1 Gvozdika, 20 D-30J takođe iz vremena JNA, a od višecevnih lansera raketa im 6 „domaćih“Vulkana M-92 (modifikovani JNA M-77 Oganj prilagođen za rakete 122 mm, umesto originalnih 128 mm) i 21 BM-21 Grad, oba dometa oko 20 kilometra.


Sledeća po brojnosti i kvalitetu artiljerije je Mađarska sa svega 31 haubicom D-20 kalibra 152 milimetra.


Iako se radi o modelu starom više decenija, iskustva govore da je ta sovjetska haubica mnogo lakša za rukovanje od novijih zapadnih rešenja kada je reč o vučnim haubicama i zato je popularna u našem okruženju.


Sledi Vojska Crne Gore sa 30 artiljerijskih oruđa i to 12 vučnih haubica D-30J i 18 samohodnih lansera M-63/94 Plamen, koji su preostali 2006. godine posle raspada Državne zajednice Srbija i Crna Gora.


Na dnu lestvice je Slovenija koja ima 18 top haubica TN-90 izraelske proizvodnje i to Slovence čini retkom nacijom koja se, bar što se artiljerije tiče, odrekla nasleđa Hladnog rata.


Slovenački TN-90 ima domet od 39 kilometra, a poseduje više računara (balistički, geografski, meteorološki) koji utiču na impozantnu brzinu rada posade na vatrenom položaju i omogućavaju veoma preciznu vatru po ciljevima čak i na velikim daljinama.


Albanija je jedina zemlja regiona koja nema artiljeriju.


Planovi modernizacije

Zemlje regiona imaju različite planove modernizacije artiljerije ili ih pak uopšte nemaju.


Najskuplju i najveću modernizaciju planira najveća zemlja, Rumunija, koja je potpisala ugovor o nabavci 54 američka lansera raketa HIMARS u poslu vrednom 1,24 milijarde dolara.

Vežba sa HIMARS sistemom u Novom Meksiku (foto: dvidshub.net/94th Airlift Wing)

Nabaviće se više tipova projektila, dometa do 165 kilometra. Lanseri HIMARS su poslednja reč tehnike i sve vrste projektila koje lansiraju imaju odličnu preciznost i veliku razornu moć, a postoje projektili sa kasetnim bojevim glavama.


Rumuni takođe planiraju nabavku samohodnih haubica. Međutim, još nema konkretnih ponuda ili objavljenih planova o kupovini.


Ozbiljnu modernizaciju planira i Mađarska i biće jača za 24 samohodne haubice PzH-2000 iz Nemačke. Prvi modeli stižu 2021. godine. Uz svu potrebnu savremenu elektroniku treba dodati i da je domet od 40 kilometara sa standardnom granatom čini veoma moćnim oružjem.


Na tržištu postoje i granate dometa 56 i 60 kilometara, južnoafričke kompanije Denel, ali nema naznaka da će ih Mađarska kupiti.


Srbija takođe ima velike planove za modernizaciju artiljerije, ali već godinama radi o velikom broju najava i slaboj realizaciji.


Nekoliko dana pred izbore v.d. pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse Nenad Miloradović je 18. juna najavio da će „Vojska Srbije za dve nedelje dobiti bateriju i po“ digitalizovanih lansera Oganj (9 oruđa), a uskoro i još jednu bateriju (6 oruđa).


Digitalizovani Oganj je jedan od najbrže sprovedenih projekata modernizacije naoružanja jer je na postojećem lanseru M-77 Oganj, postavljen inercijalni navigacioni sistem koji niko ne može da ometa, digitalizovani su brojni sistemi i sve ručne radnje se sada izvode automatski. Srpski digitalizovani Oganj tako može slobodno nositi epitet najsavremenijeg artiljerijskog oruđa tog tipa u regionu.


Domet standardnih raketa je 20, a unapređenih 40 kilometra.


Zanimljivo je da najave da se za Vojsku Srbije razvijaju brojni raketni sistemi, najčešće budu samo najave, jer se godinama razvija sistem ALAS (počeo kao projekat za Obalsku odbranu Emirata), zatim projektili košava-1 i košava-2 koji bi svi trebalo da se lansiraju sa novog „modularnog Ognja“ koji će imati i oklopnu kabinu – ali se za sada ti modeli samo ispituju, a uvođenje u upotrebu samo najavljuje.


Takođe, na sajmu naoružanja Partner 2017 predstavljen je lanser balističkih projektila šumadija, sa raketama Jerina 1 dometa 65 km i vođenim raketama jerina-2 domet 285 kilometra, ali javnosti još nije predstavljeno ispitivanje raketa niti je bilo najava da će Vojska Srbije biti opremljena šumadijom.


Po najavama, bez ikakve vidljive realizacije, prednjači Hrvatska koja od kraja 2015. godine u tabloidima najavljuje nabavku, odnosno američku donaciju sistema M-270 ATACMS ( verzija koja je prethodila sistemu HIMARS) koji može da lansira i taktičke balističke rakete dometa 300 km, ali se nije odmaklo dalje od novinskih naslova.


Ostale zemlje regiona uglavnom nemaju nikakve planove modernizacije, niti kupovine novih artiljerijskih sistema, a zanimljivo je ni Bugarska koja spada u veće regionalne vojne sile nema u spisku nabavki nove haubice ili raketne lansere.

©2020 Balkanska bezbednosna mreža. Odbrana i bezbednost iz ugla novinara i urednika sa prostora Jugoistočne Evrope.