18/04/2022
Rat u Ukrajini mogao bi da sve zemlje regiona stavi pred velike izazove kako da održe postojeće kapacitete svojih ratnih vazduhoplovstava jer se u velikoj meri i dalje oslanjaju na sovjetsko i rusko naoružanje.
Usled najobimnijih sankcija koje su ikada nametnute Rusiji, postojeće letelice, raketne sisteme i radare biće sve teže održavati a nabavka rezervnih delova će verovatno postati nemoguća misija.
Srbija je izvesno u najgorem položaju, s obzirom da ne samo da u svom arsenalu poseduje znatne količine naoružanja i vojne opreme iz perioda Sovjetskog Saveza, već je u procesu nabavke ozbiljnih borbenih sistema iz Rusije kao što su Pancir S-1M, Mi-17V5 i Mi-35M.
Reč je o dodatnoj količini od četiri borbena helikoptera Mi-35M, tri transportna Mi-17V5 i još dve baterije Pancira, ovaj put u nešto modernizovanoj verziji koja treba da ukloni nedostatke u borbi protiv bespilotnih letelica koji su uočeni na sirijskom ratištu.
Prema tvrdnjama najviših srpskih zvaničnika, naručeni su i sistemi za elektronsko izviđanje i protivelektronska dejstva Krasuha i Repelent, ali je u ovom trenutku antiruska histerija na tako visokom nivou da je nezamislivo da bilo koja od susednih NATO zemalja odobri prelet ruskim transporterima koji bi to oružje isporučili.
Nije sasvim jasno da li embargo i novi paket sankcija dozvoljava okolnim zemljama da individualno odlučuju da li će nešto iz Rusije propustiti do Srbije. Teoretski, Rusija može oružje da isporuči Srbiji tako što će da zaobidje države Evropske unije, ali svakako ne može da zaobidje NATO države, što problem potencijalno čini većim.
Čak i prebacivanje raketnog sistema PVO FK-3 (HQ-22) kineskim transportnim avionima izazvala je medijski zemljotres u kojem su, osim domaćih medija, učestvovale i dve najznačajnije svetske novinske agencije AP i Rojters.
Isporuka delova diviziona FK-3, koji je kupljen i plaćen pre gotovo tri godine, u prvi plan je stavila krupne reči (izrečene u vidu optužbe) da je Srbija ruski saveznik, da se radi o tajnoj operaciji i da je taj događaj izazvao zabrinutost Zapada da bi gomilanje oružja na Balkanu, u vreme rata u Ukrajini, moglo ugroziti krhki mir u regionu.
S obzirom da sintagma "ruski saveznik" u proleće 2022. godine svakako ne predstavlja kompliment, čitalac može da pretpostavi kakva bi tek reakcija usledila da se to navodno savezništvo zaista potvrdi isporukom oružja iz te zemlje, a ne "samo" iz Kine.
Rat u Ukrajini nije mogao da dođe u gorem trenutku za Srbiju jer se na batajničkom aerodromu, uz pomoć ruskih stručnjaka, odvija poodmakla faza modernizacije lovačkih aviona MiG-29 na SM standard.
Iako je već najavljeno da će u perspektivi te avione zameniti francuski Rafali a možda čak i britanski Tajfuni, reč je o višegodišnjem procesu, te se očekuje da će dvadesetdevetke leteti makar do kraja decenije.
U tom periodu treba obezbediti redovno održavanje, delove i ubojna sredstva, a to će takodje biti veoma težak zadatak jer svaka od susednih zemalja to može da doživi kao kršenje sankcija i zabrani isporuku.
Ako se to dogodi, Srbija će imati problem i da obezbedi zaštitu vazdušnog prostora, odnosno neće imati adekvatne letelice za er polising, s obzirom da su Migovi 29 jedini lovci koje poseduje.
I van avijacije, Srbija u mnogome zavisi od Rusije.
Dok 126. brigada vazdušnog osmatranja javljanja i navodjenja više nema istočne tehnike, u raketnim jedinicama su i dalje u naoružanju sovjetski radari P-18, P-12M, PRV-16 i P-40.
PVO zaštita poverena je sovjetskim sistemima Neva i Kub, a tu je i prva baterija sistema Pancir S-1E. U artiljerijsko raketnim divizionima KoV i RV nalaze se laki prenosni raketni sistemi Igla 1, raketni sistem Strela 10, dok su u rezervi veće količine sistema Strela 1.
Stanje u regionu
Srbija će se možda naći u najtežoj poziciji od svih zemalja regiona ali su, manje-više, svi susedi u nekoj meri i dalje usmereni na saradnju sa Rusijom i mogu očekivati određene probleme.
NATO zemlje okruženja slične poteškoće imale su i do sada, ali je tada situacija bila znatno drugačija i pragmatično se smatralo da je određena saradnja sa Rusijom svrsishodna ukoliko omogućava održavanje borbene gotovosti Alijanse.
Pojedine države izostanak saradnje sa Rusijom rešavale su tako što su svoju tehniku održavale ili modernizovale u Ukrajini, poput Hrvatske u slučaju aviona MiG-21 ili Bugarske sa An-30.
Sada ni to neće biti opcija pa će se u problemu naći Mađarska koja od kapitalnih oruđa ima PVO sistem Kub, helikoptere Mi-8/17 i Mi-24, ali i radare poput P-18, PRV-16 i P-37. Sovjetske radare i PVO sisteme u značajnom broju ima i Bugarska, koja osim Kuba i Neve ima i S-300.
Bugarska je značajno odmakla u postupku kupovine novih američkih aviona F-16, do isporuke i uvodenja u naoružanje biće potrebno održavati makar minimalnu količinu ruskih Migova 29, kao i jurišnih Suhoja 25, od kojih su neki nedavno remontovani.
Tu su i helikopteri Mi-8/17 i Mi-24 i Antonov 30 koji se koristi za osmatranje u medjunarodnom programu Otvoreno nebo.
Rumunija i dalje koristi avione MiG-21 Lanser, koji su ovih dana prizemljeni, radare P-18 i P-37 kao i čitav niz sovjetskih PVO sistema - počevši od Volhova, preko Neve i Kuba do Ose.
Države nastale raspadom bivše Jugoslavije imaju znatno manje sovjetskog i ruskog naoružanja u ratnom vazduhoplovstvu a po brojnosti se izdvaja Hrvatska, koja osim Migova 21 ima i znatnu količinu transportnih helikoptera Mi-8/17. Hrvati u PVO imaju i Strele 1 i 10 i Igle 1.
Severna Makedonija ima takodje PVO sisteme i transportne helikoptere kao Hrvatska. Nema lovce ali zato ima borbene helikoptere Mi-24. Bosna i Hercegovina, makar na papiru, ima transportne helikoptere Mi-8 i raketne sisteme Kub, iako je upitno stanje i upotrebna vrednost tih sredstava.
Najmanje problema ima najmanja država regiona - Crna Gora, koja je osim u političkoj ravni raskrstila sa Rusijom i na vojnom planu i više gotovo da i nema naoružanje iz te zemlje koje mora da održava.
U jednom monentu, na talasu opšte podrške Ukrajini zbog napada Rusije, učinilo se da će problem biti rešen kroz proces donacija. Izgledalo je da će NATO zemlje u okruženju svoje staro ali perspektivno rusko i sovjetsko oružje donirati Ukrajini, a za uzvrat dobiti nešto novo da obnove svoje kapacitete.
Taj plan je delimično primenjen u slučaju Slovačke koja je poklonila divizion S-300, a za uzvrat je jedna mešovita američko-nemačko-holandska jedinica sa sistemom Patriot došla u tu zemlju da organizuje dežurstvo u sistemu PVO.
U međuvremenu su se pojavile ruske tvrdnje da je slovački S-300 već uništen na zapadu zemlje, ali to nije potvrđeno od nezavisnog izvora. Od zemalja iz susedstva Ukrajine, po donacijama se najviše ističe Poljska, koja je prosledila oko 100 tenkova T-72M, iz svojih strateških rezervi, kao i nešto borbenih vozila pešadije.
Rumunija se za sada nije izjašnjavala u tom pravcu, Mađarski političari su naveli da za to nisu zainteresovani dok je Bugarska saopštila da nije u prilici da poklanja naoružanje Ukrajini. Još nije jasno da li su u pitanju političke prepreke ili interesi vojnoindustrijskog lobija da novo naoružanje proda, a ne donira istočnoevropskim državama.