• Aleksandar Radić

Balkanske vojske prave zajedničke centre za obuku pilota

22/06/2020

Avion MiG-21 Lanser ratnog vazduhoplovstva Rumunije (foto: Baza 71 Aeriană "General Emanoil Ionescu")

Zemlje regiona suočene su sa nedostatkom vojnih letača, a sada se nazire ekonomično rešenje za sve. Ministri odbrane Severne Makedonije, Crne Gore, Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Bugarske i Grčke potpisali su pismo o namerama sa još četiri zemlje za formiranje zajedničkih centara za obuku pilota letelica sa posadom i dronova.


Kroz zajedničku mrežu oni će moći da ponude svoje resurse drugim državama koje ih nemaju ili koji nisu dovoljni za sve vidove obuke.


Zajednički projekat zove se NATO centri za obuku pilota (NATO Flight Training Europe - NFTE). Odluka je doneta na ministarskoj konferenciji te organizacije održanoj video linkom 17. i 18. juna. Pored zemalja Balkana potpisnice su Češka, Portugal, Španija i Turska.


Mreža će povezati nacionalne centre odnosno školske avijacijske jedinice i ustanove za teoretsku obuku u korist svih zainteresovanih članica NATO. Predviđena je razmena ljudi za obuku za pilote letelica sa posadom i dronova.


Početna inicijativa je došla od NATO organizacijske jedinice za investiranje u odbranu. Sada, nakon potpisivanja pisma o namerama slede pregovori o konkretnim pitanjima, pravnoj regulativi i finansiranju.


Za svaki slučaj predviđeno je da svaka država koja je pokazala interes nema obaveza uključujući finansiranje sve dok ne pristupi budućem dokumentu o ustanovljavanju NFTE.


Primeri iz Hrvatske, Crne Gore, Mađarske i Češke ukazuju na raznovrsnost resursa, potreba i mogućih rešenja kroz ovaj projekat.

Jedanaest članica NATO od čega većinom zemlje Balkana potpisale su pismo o namerama za zajedničke centre za obuku vojnih pilota (foto: nato.int)

Hrvatska, na primer, u bazi Zemunik kod Zadra ima vrlo snažan centar za letačku obuku koji ima avione za selektivno letenje Zlin 242L. Piloti izabrani za avione prolaze kroz obuku na turboelisnom avionu Pilatus PC-9. Za obuku pilota helikoptera koriste se Bel 206B Džet Rendžer III. Hrvatski centar pruža visok nalet i solidno iskustvo instruktora.


To može da bude zanimljivo susednim državama koje ne poseduju centar za obuku poput Crne Gore i Bosne i Hercegovine koje pilote školuju u inostranstvu i to u vrlo skromnom broju u odnosnu na realne potrebe.


Pitanje izbora zemlje domaćina za obuku je važno u političkom i nacionalnom pogledu jer se za četiri ili pet godina zavisno od konkretnog plana i programa formira ličnost i stvara veza prema zemlji u kojoj se kadet školuje.


Crna Gora je do sada školovala pilote u Grčkoj i Severnoj Makedoniji, ali pokazuje sve veći interes za oslonac na hrvatski vojni školski sistem. Administracija koju vodi ministar odbrane Predrag Bošković pokazala je veliki interes za saradnju sa Zagrebom.


Potvrda posebnog odnosa je činjenica da Crna Gora ima vojnog atašea u Zagrebu, a zbog ekonomskih razloga nema u nekim vodećim državama NATO, na primer u Francuskoj.


Gotovo svi piloti Vojske Crne Gore nasleđeni su iz bivše zajedničke države sa Srbijom, a samo nekolicina su kasnije školovani uključujući i jednog na Vojnoj Akademiji u Beogradu. Sada distanciranje od Srbije kao jedan od oslonaca ima okretanje ka Hrvatskoj. U tom kontekstu NFTE je pravni okvir za podmlađivanje avijacije i promenu pogleda na svet odnosno prekid sa tradicionalnim osloncem na Srbiju.


Sa druge strane Hrvatska ima pragmatične stručne motive da pronađe partnerski oslonac kroz NFTE za prelaznu obuku između PC-9 i mlaznog borbenog aviona.


Skok u performansama sa PC-9 na MiG-21 je veliki i zahtevan za pilota. Potreba za prelaznom obukom ostaje pitanje koje mora da se reši bez obzira koji će borbeni avion Hrvatska nabaviti kao naslednika za MiG-21.


S obzirom da nabavka mlaznih školskih aviona nije ekonomična najpovoljnije rešenje je obuka u nekoj od država koja poseduje pogodan avion. Češka se nudi partnerima jer ima svoj školski avion Albatros i ima snažnu ekonomsku potrebu da učini rentabilnim flotu školskih aviona.


Česi su ranije pozajmljivali Mađarskoj avione za prelaznu obuku i tema partnerskog korišćenja resursa odnosno časova naleta je prepoznata kao smislena.


Zato se očekuje da će NFTE počivati na racionalnom pristupu u ekonomičnosti školovanja, a od zemlje do zemlje postojaće dodatni politički i bezbednosni motivi.


©2020 Balkanska bezbednosna mreža. Odbrana i bezbednost iz ugla novinara i urednika sa prostora Jugoistočne Evrope.