29/11/2024
Države sa prostora bivše Jugoslavije predvidele su za 2025. godinu preko milijardu i osam stotina miliona evra za nabavku naoružanja, municije i ostale tehnike za vojne potrebe.
Tačna cifra nije lako da se proračuna jer u budžetima i pratećim dokumentima nema preciznih informacija za Srbiju i pride Prištinske vlasti i Severnu Makedoniju. Vidljivi su planovi Slovenije i Hrvatske, a Crna Gora glavne nabavke finansira kroz kredite i zato se u budžetu odbrane ne vidi tačna struktura finansiranja tekućih programa modernizacije.
Srbija ima najveći broj stanovnika, najveću armiju i najveći budžet od oko 2 milijarde i 237 miliona evra. Od tog novca 971 miliona evra predviđeni su za nabavke materijalno-tehničkih sredstava raznih namena. U budžetu nema informacija o tome šta se sve nabavlja osim što je precizirana druga rata za 12 borbenih aviona Rafal u iznosu od preko 470 miliona evra.
Sasvim izvesno je da se mora uračunati dobar deo od 319.6 miliona evra za svežu narudžbinu izraelskog naoružanja – višecevnih lansera raketa PULS i dronova Hermes 900.
Ostalo su plaćanja za ranije ugovore na primer za kineski raketni sistem PVO HQ-17AE i
domaću tehniku od automatskih pušaka M19 dvostrukog kalibra 6,5 mm i 7,62 mm do samohodnih haubica Nora-B52 kalibra 155 mm i borbenih vozila porodica Lazar i Miloš itd.
Najveći javno iskazani budžet za modernizaciju ima Slovenija. Za vojne projekte namenski je određeno oko 305 miliona evra. Najveći pojedinačni program je nabavka borbenih vozila Bokser za koje je u 2025. izdvojeno gotovo 165 miliona evra. Za raketni sistem PVO IRIS-T SLM – naručene su dve baterije decembra 2023. godine za 200 miliona evra i iduće godine plaća se preko 36 miliona evra od tog iznosa.
Hrvatska namenski za vojnu tehniku i ostale troškove nabavke materijalno-tehničkih sredstava potrošiće preko 245 miliona evra. Usko definisano za sredstva ratne tehnike planirano je 232,8 miliona evra.
Na prvom mestu na listi po visini troškova je pokretanje nabavke osnovnog borbenog tenka iz Nemačke. Iduće godine za tu namenu potrošiće se 144,9 miliona evra. Prvo će nemački resor odbrane tu sumu dostaviti hrvatskom ministarstvu odbrane u zamenu za 30 tenkova M-84 i 30 borbenih vozila pešadije M-80 koja idu u ukrajinsku vojsku. Potom će iz budžeta za 2026. i 2027. Hrvatska platiti Nemačkoj 145,1 odnosno 390,1 miliona evra za tenkove.
Prva četa od 14 komada Leoparda 2A8 biće u jedinicama 2027.
Program višenamenski borbeni avion plaćanje 12 Rafala za koji se plaća od 2022. i ove godine rata je preko 248 miliona evra, a iduće 119 miliona evra.
Hrvatska se odlučila i za nabavku turske tehnike i za šest dronova Bajraktar TB2 platiće u sledeće dve godine oko 64 miliona evra. Finansiraće se nastavak remonta i uvođenja u naoružanje 67 borbenih vozila pešadije M2A2 ODS Bredli i za tu namenu predviđeno je oko 44 miliona evra.
Gotovo 20 miliona evra koštaće nastavak procesa popune eskadrile sa 12 UH-60M Blek Hok od kojih četiri lete u Hrvatskoj, a osam će dobiti 2028. godine.
Za jačanje hrvatske vojne moći važan novi poduhvat je uvođenje u naoružanje višecevnog lansera raketa M142 HIMARS. Američka administracija je provela proceduru za ugovaranje u kojoj je predviđeno da će Hrvatska vojska za do 369,77 miliona evra dobiti osam lansera sa raketama i pratećim vozilama i obukom.
Za sada u obrazloženju hrvatskog budžeta definisano je samo da će se u idućoj godini ostvariti 25 procenata programa HIMARS pa u naredbne dve godine još po četvrtina i pretpostavimo da se 2028. može računati da hrvatska artiljerija ima dalekometnu artijerijsku raketnu bateriju.
Makedonske ambicije u pogledu modernizacije u idućoj godini koštaće oko 140,69 miliona evra. Na listi sredstava ratne tehnike koja se plaćaju kroz višegodišnje programe su borbena vozila JLTV i Strajker američke proizvodnje čiji je prijem u toku, italijanski helikopteri četiri AW149 i četiri AW169M (planiran prijem 2026-2028.), turske haubice 105 mm Boran.
Crna Gora važne nabavke naoružanja plaća preko kredita, a u odbrambenom budžetu za 2025. godinu predviđeno je i za modernizaciju i infrastrukturi skromnih oko 7,4 miliona evra. Državna kasa podmiriće deo troška nabavke dva patrolna broda iz Francuske za 120 miliona evra po ugovoru potpisanom novembra ove godine.
U idućoj godini predviđeno je da se uzme kredit od 75 miliona evra za nabavke naoružanja i do 50 miliona evra za dva helikoptera.
Planovi privremenih institucija u Prištini u pogledu modernizacije svim i svačim potrošiće se 94 miliona evra i od tih para čak oko 76,66 miliona evra odnosi se na sistema naoružanja koji nisu precizirani.