24/01/2021
Bugarsko ratno vazduhoplovstvo vratiće u upotrebu svoj jedini primerak Antonova An-30 star 46 godina. Time će uz malo ulaganje Sofija ponovo imati avion za fotosnimanja koji je proteklih godina korišćen za osmatranje u međunarodnom programu Otvoreno nebo.
Posle niza godina koje je proveo konzerviran na zemlji ovaj dvomotorac je 19. januara poleteo na probni let. Sledećeg dana ukrajinska posada preletela je An-30 iz bugarske baze Vraždebna kod Sofije do Kijeva na remont.
Za Srbiju je to zanimljiv primer jer na Batajnici na remont čeka dva meseca mlađi transportni An-26 evidencijskog broja 71364. To su slični avion napravljeni u SSSR-u sa identičnim motorima. Zato Bugarsko iskustvo i odluka da se uloži u staru letelicu može da podstakne Beograd da pošalje na remont svoj An-26.
Ministarstvo odbrane Bugarske ugovorilo je sa ukrajinskom državnom firmom Ukrinmaš zaduženom za promet naoružanja obnovu resursa An-30 za cenu od 3.067.521 evra bez uračunatog poreza na dodatnu vrednost.
Remont će obaviti 410. zavod civilne avijacije u Kijevu koji je deo koncerna Antonov.
Autorska prava za An-30 drži Antonov koji je jedini od poznatih projektantskih biroa iz ere SSSR lociran u Ukrajini. Od dvomotornog putničkog aviona An-24 koji je prvi put poleteo 1959. projektovan je u birou Berijeva u Taganrogu An-30 za aerofotosnimanja,
aerofotogrametriju i razne srodne namenske zadatke.
Neke podvarijante korišćene su za radiološko izviđanje i nadzor polarnih predela. Prvi An-30 poleteo je 1967. godine, a jedini bugarski primerak izrađen je 28. avgusta 1975. u Kijevskoj fabrici aviona.
Poseban zadatak koji je taj An-30 dobio u snimanje u okviru međunarodnog programa Otvoreno nebo koji je od 1. januara 2002. omogućavao da desetine zemalja sa prostora Evroazije i Severne Amerike po određenoj proceduri pošalju avione sa aerofoto kamerama na osmatranje i snimanje vojne infrastrukture i vojnih aktivnosti ostalih potpisnica.
Osnovna zamisao bila je jačanje međunarodnog poverenja i predistorija vodi se do 1955. kada su iz SSSR prvi put predložili da se nebo otvori za izviđačke avione.
Amerikanci su odmah odbacili predlog, ali u drastično promenjenim međunarodnim odnosima 1989. obnovili su temu i otvoreni su pregovori koji su 1992. doveli do potpisivanja dogovora koji je deset godina kasnije počeo da se primenjuje.
Svaka od zemalja koja je imala interes da pošalje avione pripremila je pogodne platforme i Bugari su se odlučili za An-30. Srbija je potpisnica dokumenta, ali nije imala svoj avion za snimanja. U par prilika na aerodrom Batajnica dolazio je An-30, ali sa rumunskim oznakama na letove iznad Srbije.
Amerikanci su se povukli iz Otvorenog neba prošle godine jer je Rusija ograničila letove u koridoru širine od 10 km na granici Kalinjingradske oblasti i Abhazije i Južne Osetije. Zatim se Rusija 15. januara ove godine najavila da će izaći iz Otvorenog neba.
Nezavisno od politike velikih sila Bugarska je prestala da šalje avion na letove jer su istekli resursi. Od 2010. An-30 je prizemljen u svojoj bazi Vraždebna, kratko je leteo 2015. i od tada je konzerviran. Očekivalo se da je to kraj za avion koji je imao 10.915 časova naleta i 11.690 sletanja. Zatim, preispitane su potrebe i ugovoren je remont oktobra prošle godine sa rokom od 14 meseci za završetak radova.
An-26 Vojske Srbije izrađen je u SSSR-u 23. oktobra 1975. a na aerodrom Niš stigao je 23. januara 1976. godine.
Dva puta je remontovan u zavodu "Moma Stanojlović" na aerodromu Batajnica. Remontu liniju uništio je Nato 1999. i zato je avion 71364 na sledeći remont preleteo u Rostov na Donu na jugu Rusije. Radovi u 412. zavodu civilne avijacije završeni su 22. aprila 2009. i avion je ostao u službi do isteka životnog veka od 40 godina 22. oktobra 2015.
Više puta je otvarana tema još jednog produžetka resursa.
Koncern Antonov marketinški obrađuje tržište i ponudili su korisnicima starih An-26 i An-30 šansu da za neveliki novac ponovo lete na tim avionima. Bugarska će to iskoristiti.