25/07/2023
Nakon bezmalo godinu i po dana rata u Ukrajini, Bugarska je promenila stav o slanju vojne
pomoći i obećala zvaničnom Kijevu isporuku više od 100 oklopnih transportera. Odluku je, prema navodima agencija, donela nova, prozapadna Vlada Bugarske, a podržala je ubedljiva parlamentarna većina sa 148 glasova nasuprot 52 glasa protiv predloga.
Iako nije precizirano, reč je najverovatnije o modelu BTR-60, kakve aktivno koristi i ukrajinska
vojska. Vozila su proizvedena 60-ih i 70-ih godina prošlog veka i Bugarska ih je nabavila za
potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova.
BTR-60 predstavlja kariku u razvoju sovjetskih oklopnih transportera točkaša, nastalu nakon
BTR-152 a pre BTR-70. Proizvođen je u Sovjetskom savezu (u gradu Gorkom, današnjem
Nižnjem Novgorodu), kao i po licenci u Rumuniji, gde je iz fabrika izlazio pod nazivom TAB-
71.
Sovjeti su ga proizvodili od 1959. do 1976. godine, dok je u Rumuniji poslednji primerak proizveden 1990. godine. Pretpostavlja se da je ukupno proizvedeno nešto manje od 27.000 komada.
Osim tri člana posade, u zavisnosti od verzije, BTR-60 može da preveze između sedam i 14 vojnika. Naoružan je teškim mitraljezom KPVT u pokretnoj kupoli, kalibra 14,5 milimetara, i koaksijalnim mitraljezom PKT, kalibra 7,62 milimetra.
Čeoni oklop pruža zaštitu od šrapnela i metaka kalibra 7,62 milimetara iz neposredne blizine a bočni i zadnji oklop štiti od metaka istog kalibra ispaljenih sa razdaljine veće od 100 metara.
U Vladinom predlogu koji su prihvatili parlamentarci navodi se da ta vozila više nisu potrebna
Bugarskoj i da ih je moguće prebaciti u Ukrajinu, "kako bi se pomoglo naporima te zemlje da
sačuva nezavisnost i teritorijalni integritet od nepravedne i ničim izazvane ruske agresije."
Poslanik liberalne bugarske Demokratske koalicije Ivajlo Mirčev izjavio je da se ta vozila
odavno ne koriste i da su neka tehnički neispravna, ali da Bugarska očekuje da će donacija
Ukrajini omogućiti pomoć Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i slanje zamenskih vozila.
"Naš cilj je da nakon slanja stotinjak oklopnih transportera Ukrajini dobijemo američku pomoć
kako bi ojačali naše odbrambene kapacitete. Nadamo se da ponuda iz decembra prošle godine i dalje važi. Pregovori se nastavljaju" rekao je Mirčev.
Odluka je izazvala i određene kritike koje su stizale iz redova Socijalističke partije kao i
rusofilskih nacionalista iz Partije preporoda. Ne mislim da možemo da pomognemo Ukrajini slanjem vojne opreme. Bilo bi bolje da budemo medijator u mirovnom procesu, jer smo zemlja koja ima specifične odnose sa obe strane, ocenio je potpredsednik parlamenta iz Socijalističke partije Kristijan Vigenin.
Mediji špekulišu da bi Bugarska potencijalno mogla da u zamenu za svoje BTR-ove dobije iz
SAD oklopnjake M1117. Reč je o istom vozilu koje je Bugarska pre 15 godina nabavila za
potrebe učešća svojih trupa u Avganistanu.
Prema različitim informacijama tada je nabavljeno između 17 i 30 komada.
Najavljena isporuka BTR-ova Ukrajini predstavlja presedan i u mnogome menja dosadašnji tok spoljne odbrambene politike Bugarske, koje je do sada izbegavala da javno šalje tešku
gvožđuriju na istok.
Kao i većina istočnoevropskih zemalja, Bugarska je gotovo dve decenije u NATO ali i dalje
koristi značajne količine sovjetskog oružja, a u fabrikama odbrambene industrije proizvodi
odgovarajuću municiju.
Zbog toga je pogodna da bude donator Ukrajini, koja i sama koristi slično naoružanje u velikom obimu. Bugarska, međutim, za razliku od ostatka takozvanih "novih" članica Evropske unije, do sada nije bila voljna da isporučuje značajne količine naoružanja Ukrajini, iako su određeni pritisci u tom smislu postojali od početka sukoba.
Svojevremeno je, nakon što je Slovačka uputila svoj divizion PVO S-300 PMU1 Ukrajini,
postalo aktuelno pitanje da li će i Bugarska poslati svoju raketnu jedinicu Kijevu, ali je zvanična Sofija tada odbila te sugestije.
Nakon što je postalo jasno da je Severna Makedonija donirala svoje avione Su-25 a Poljska deo svojih Migova 29 Ukrajini, takođe je pokrenuto pitanje da li će istim putem krenuti i Bugarska.
Tadašnji ministar odbrane Bugarske Dimitar Stojanov potvrdio je planove Sofije da se u
budućnosti, kada budu isporučeni američki F-16, odrekne upotrebe aviona Su-25 i MiG-29 ali da su do tada te letelice potrebne njegovoj zemlji.
Od februara prošle godine do ove godine ništa se nije promenilo, rekao je tada Stojanov.
Ipak, postoje određene indicije da je Bugarska i ranije slala određenu vojnu pomoć za Ukrajinu, pre svega municiju, ali da to nije činjeno direktno, već preko posrednika.