09/12/2022
Crna Gora planira da naredne godine izdvoji nešto manje od deset miliona evra za nabavku i održavanje naoružanja i vojne opreme, što je čak 15% vojnog budžeta. Ukupna izdvajanja za te potrebe mogla bi, međutim, da daleko prevaziđu ukupni vojni budžet ako se sprovedu planovi o dva velika kreditna zaduženja vredna 80 miliona evra za nabavku patrolnih brodova, protivoklopnih raketa i minobacača.
Prema zvaničnim podacima, vojni budžet Crne Gore u narednoj godini iznosiće oko 67,4 miliona evra, od čega će 9,9 miliona biti potrošeno za kupovinu novog naoružanja i investiciono održavanje postojećeg.
To predstavlja značajno povećanje u odnosu na period od pre samo pet godina kada je budžet iznosio oko 50 miliona evra i od kada je pokrenut mini ciklus modernizacije sa osloncem na SAD, koji se sada nastavlja.
Izdaci za odbranu Crne Gore, koji obuhvataju oružane snage te zemlje, Ministarstvo odbrane i Direkciju za zaštitu tajnih podataka, čine 2,36 odsto ukupne državne potrošnje. Tamošnji mediji izračunali su da to na godišnjem nivou iznosi nepunih 109 evra po glavi stanovnika.
Za funkcionisanje Vojske Crne Gore (VCG) biće izdvojeno 37 miliona evra, za opremanje Ministarstva odbrane oko 650.000 evra, za učešće u medjunarodnim vojnim operacijama NATO, EU i UN oko 2,3 miliona, dok će poreske obveznike te zemlje obuka aktivnog sastava koštati 1,3 miliona evra.
Iduće godine 7,3 miliona evra biće utrošeno za kupovine a 2,6 miliona za investiciono održavanje i izgradnju potrebne infrastrukture.
Pa ipak, ukupna cifra koju bi južni sused Srbije mogao da izdvoji za novo oružje mogla bi da dostigne dodatnih 80 miliona evra, ukoliko se realizuje ideja o kreditnom zaduživanju na međunarodnom finansijskom tržištu.
Naime, još u 2022. godini postojala je ideja da se uzme kredit na 50 miliona evra za nabavku dva patrolna broda, što se u crnogorskoj vojsci posmatra kao prioritetan posao jer je tamošnja mornarica na izdisaju. Imajući u vidu da su postojeća plovila do te mere dotrajala i istrošena da se s pravom može postaviti pitanje da li je bilo koji ratni brod Mornarice Crne Gore u potpunosti ispravan.
Ta ideja nije sprovedena ali se očekuje da se plan, uz određene modifikacije, prebaci na 2023. godinu.
Na drugom i trećem mestu liste prioriteta nalaze se nabavke savremenih protivoklopnih sredstava i samohodnih minobacača, za šta bi moglo biti potrošeno i po 20 miliona evra.
U proteklih nekoliko godina Crna Gora napravila je određene iskorake u pravcu modernizacije svoje vojske, s obzirom da od istupanja iz državne zajednice sa Srbijom nije bilo gotovo nikakvih pomaka na tom planu.
Prema tvrdnjama medija u toj zemlji, za četiri godine potrošeno je više od 100 miliona evra kreditnih sredstava za tri srednja helikoptera Bel-412, dva laka helikoptera Bel-505, zatim 67 lakih oklopljenih vozila Oškoš JLTV i daljinski upravljive borbene stanice sa mitraljezima, za opremanje tih vozila.
Sada je u planu da se od Izraela nabave savremene protivoklopne rakete Spajk, kojima će biti zamenjene zastarele sovjetske rakete druge generacije 9K11 Maljutka, nasledjene još od Jugoslovenske narodne armije.
Nabavka upravo tih raketa je na neki način i logična jer postoji opcija da se one relativno lako integrišu sa JLTV, što su neke zemlje iz okruženja već i uradile.
Crna Gora takodje planira da ojača i neposrednu vatrenu podršku pešadiji nabavkom samohodnih minobacača a u javnosti se špekuliše da je izbor pao na oruđa Elbit soltam SPEAR.
Reč je o modularnom izraelskom sistemu koji se lako integriše na vozila u naoružanju VCG poput Hamvija ili JLTV.
Taj minobacač, prema tvrdnji proizvođača, može da dejstvuje uz minimalnu pripremu od 60 sekundi i da u periodu od 10 minuta ispaljuje od tri do četiri granate u minuti na maksimalnu daljinu od deset kilometara, sa kružnom greškom od 30 metara.
Ono što je izvesno, mada ne i dovoljno razjašnjeno, je činjenica da će deo novca za te nabavke stići od SAD, koja će na taj način da zahvali Crnoj Gori za pomoć koju je ta zemlja do sada pružila Ukrajini u aktuelnom sukobu sa Rusijom.
Crna Gora je u Ukrajinu uputila velike količine naoružanja i municije ali je Vlada te zemlje propustila da o tome informiše dominantno rusofilsko javno mnjenje. S druge strane, od javnosti nije moglo da se sakrije učešće VCG u ojačavanju južnog krila NATO u Bugarskoj, gde će oko 60 vojnika učestvovati u borbenoj grupi u okviru Aktivnosti pojačane budnosti.