• Aleksandar Radić

Grčka potpisala najveći vojni ugovor sa Izraelom za centar za obuku pilota

19/04/2021

Vazduhoplovna baza Andravida bila je domaćin velike međunarodne vežbe u aprilu 2021 (foto: twitter.com)

Svetske agencije prenele su juče informaciju da su Izraelci i Grci potpisali najveći vojni ugovor u istoriji veza dve države u vrednosti od 1,65 milijardi dolara (oko 1,375 milijardi evra).


Radi se o poslu koji je izraelski Elbit obezbedio u januaru ove godine kada je Grčko ministarstvo odbrane odlučilo da civilnom stranom preduzeću kroz državno-privatni poduhvat poveri poslove obuke pilota i održavanja školske avijacije.


Organizovaće se letački centar za obuku koji će primenjivati nastavni plan i program izrađen po uzoru na izraelsku akademiju. Izraelci će 22 godine voditi pilotsku školu i brinuće o održavanju tehnike. Zbog dužine roka primene ugovora predviđeno je da se cena koriguje prema inflaciji.


U Elbitovom centru zadržaće se avioni koji se sada koriste u letačkoj ubuci u grčkoj akademiji. Početna provera pogodnosti za pilotski poziv, tzv. selektivno letenje provodiće se na P2002 Siera sa motorom od 75 kW.


Elbit će biti zadužen za održavanje aviona za osnovnu obuku T-6A Teksan II koje pokreće turboelisni motor od 820 kW. Za više faze obuke nabaviće se od italijanske firme Leonardo novi avioni M-346 sa dva turboventilatorska motora potpiska po 28 kN.


Ceni se da će ti biti pogodne platforme za prelazak na savremene borbene avione kakave koristi Grčke avijacija kao što su F-16, Miraž 2000 i od leta ove godine Rafal.



Noćno poletanje grčkih F-16 iz vazduhoplovne baze Andravida (foto: twitter.com/e-Amyna)

Prema uslovima ugovora koji je dobio Elbit deo njihove obaveze je da obezbede redovno održavanje i puno iskorišćenje resursa aviona T-6A i M-346. Identične avione koristi izraelska VVA i zato neće biti teškoća u prenosu nastavnog plana i programa.


Elbit će obezbediti simulatore leta, avioniku za virtualne simulacije koja će biti ugrađena na T-6A i ostala sredstva potrebna za savremeni pristup obuci.


U regionu sličan pristup državno-privatnog partenrstva takođe sa Elbitom imala je Severna Makedonija. Prema ugovoru iz 2011. Elbit je preuzeo obavezu da obuči za osam godina 52 pilota. Formiran je Centar za obuku pilota na aerodromu Petrovac na kojem je podignuta infrastruktura, 5 aviona za selektivno letenje i osnovnu obuku Zlin 242L preuzeti su od makedonske avijacije, a Elbit je nabavio 4 helikoptera Džer Rendžer III i dva simulatora leta – po jedan za transportne helikoptere Mi-17 i borbene helikoptere Mi-24.


U talasu početnog optimizma najavljivano je da će centar dobiti regionalni format, ali vreme je istopilo te nade i posle jednogodišnjeg produžetka važnosti ugovora Elbit se povukao decembra 2020.


Prema klauzulama prvobitnog ugovora sva tehnika i infrastruktura su prepušteni makedonskoj avijaciji koja se sada priprema za samostalnu organizaciju obuke.


Glavni problem projekta bio je nedostatak interesa mladih za pilotski poziv što je veliki problem u svim državama regiona.


Ministarstvo odbrane objavljivalo je javne pozive za kandidate koji su završili civilne fakultete i zatim posle selektivnog letenja oni su trebali da savladaju tri semestra teoretske i letačke obuke pre promocije u čin potporučnika. Umesto 52 pilota prema ugovoru letački znak je dobilo samo 16 novih pilota Armije Severne Makedonije.


U slučaju Grčke osim usko stručne potrebe za novim vojnim pilotima važan je politički i širi bezbednosni kontekst saveza sa Izraelom.


Veze dve zemlje i pride Kipra su sve jače jer se gradi prirodna brana pritisku Turske na istok Mediterana. Zato su zajedničke vežbe česte i javno se govori o razmeni obaveštajnih podataka, a saradnja je proširena na trgovinu i energetku i sve tri zemlje zajedno traže podvodne izvore gasa.


Turska polaže pravo na potragu za gasom na akvatoriju za koji Atina i Nikozija žele da zaštite od nametljivosti suseda.