• Vojkan Kostić

Grčka prednjači u regionu u slanju oružja Ukrajini

21/06/2022

Parada kopnene vojske oružanih snaga Grčke (foto: army.gr)

Većina država Balkana javno ili tajno šalje oružje i vojnu opremu Ukrajini, ili na druge načine pomaže toj zemlji od samog početka rata krajem februara. Prema dostupnim podacima u tome prednjači Grčka po količini i kvalitetu upućene pomoći, a na iznenađujućem drugom mestu nalazi se Slovenija.


Grčka je prvi put uputila vojnu pomoć Kijevu krajem februara, a sada je obećala slanje čak 122 sovjetska borbena vozila pešadije (BVP) BMP-1 sa borbenim kompletom za top i puškomitraljez. Reč je o zastarelim modelima iz sredine 60-ih godina prošlog veka, ali o vozilima koja su i dalje upotrebljiva i koja se nalaze u arsenalu obe zaraćene strane.


Grčka je svoje BMP-1 blago modernizovala ali se i dalje radi o modelu koji bi ukrajinska vojska mogla da prihvati u uvede u upotrebu bez većih problema.


BMP-1 oružanih snaga Grčke (screenshot: YouTube)

Ta vozila su do sada korišćena za obezbedjenje grčkih ostrva u Egejskom moru prema Turskoj i upravo je zato slanje tih BVP-ova uslovljeno prijemom polovnih BVP-ova Marder 1A3 ili A5, koje je Nemačka obećala Grčkoj ako ostvari svoj plan o donaciji za Ukrajinu.

Grčka je osim BVP-ova obećala slanje i drugih tipova naoružanja u znatnoj količini.


Prema istom izvoru, Grčka će Ukrajini poslati i 2.100 topovskih granata kalibra 73 milimetra, 2.100 raketa kalibra 122 milimetra, 20.000 automatskih pušaka AK-47 sa 3,2 miliona metaka, 60 lakih prenosnih raketnih sistema PVO FIM-92 Stinger, zatim 17.000 granata kalibra 155 milimetara i 1.100 protivoklopnih bacača RPG-18.


Naknadno je saopšteno da će prva nova tranša oružja koje će biti poslato u Ukrajinu biti sastavljena "od 20 do 30" BVP-ova, i da je to ono što je moguće poslati u ovom trenutku.


Mogućnost da Grčka na svoja ostrva prema Turskoj pošalje Mardere umesto BMP-1, izazvala je reakciju Turske, čiji je predsednik Redžep Tajip Erdogan uputio i neuvijenu pretnju susedu. Erdogan je ocenio da ta, po njegovom gledištu, sporna ostrva treba da imaju status demilitarizovanih teritorija i da Grčka treba da se pridržava medjunarodnih sporazuma.


Laki prenosivi PVO sistem Stinger oružanih snaga Grčke (foto: army.gr)

"Upozoravam Grčku da izbegava snove, dela i izjave zbog kojih će zažaliti. Urazumite se", izjavio je Erdogan nakon što je posmatrao turske vojne vežbe u blizini Izmira, na obali zapadne Turske.


Turski predsednik je, takodje, iskoristio taj razvoj dogadjaja da prekine razgovore sa Grčkom o rešavanju sporova u Sredozemnom moru i drugim bilateralnim pitanjima, koji su nastavljeni prošle godine nakon petogodišnje pauze.


Na drugom mestu u regionu, makar prema onome što je javno dostupno, nalazi se Slovenija koja planira da Ukrajini uputi 35 BVP-ova jugoslovenske proizvodnje M-80A. Reč je o istom modelu koji se aktivno koristi i u Vojsci Srbije kao i u Hrvatskoj.


U nedavnom intervjuu, slovenački ministar odbrane Marjan Šarec izjavio je da njegova zemlja ipak nije donirala Ukrajini jugoslovenske tenkove M-84, ali da je u planu slanje 35 BVP-ova M-80A.


"Slovenija je donirala BVP. Trideset i pet ovih vozila (sa topom) kalibra 20 milimetara, jugoslovenske proizvodnje. Ovo je već usvojeno i u toku je. Radi se o logistici. Kada se to završi, biće uradjeno. I druge zemlje doniraju, to nije specijalnost Slovenije. Ovo su stara vozila. Slovenija je donirala pešadijsko oružje, šlemove, zaštitne prsluke... Slovenija je dosta davala. Naš arsenal onoga što možemo da damo se ispraznio", rekao je Šarec.

Borbeno vozilo pešadije M-80 (foto: twitter)

Za razliku od Grčke i Slovenije, koji svoje namere o slanju vojne pomoći Ukrajini objavljuju u sredstvima javnog informisanja, ostale zemlje taj posao uglavnom obavljaju u tišini, deleći o tome nepotpune informacije "na kašičicu".


Tako je Vlada Crne Gore nedavno saopštila da je prihvaćen predlog Ministarstva odbrane te zemlje da se uputi "dodatna vojna pomoć" Ukrajini, iako javnost do sada nije imala informacije o tome da je upućivano nešto od naoružanja.


Tu odluku, kao zalog posvećanosti pružanju podrške za očuvanje integriteta i suvereniteta Ukrajine ponovio je i premijer te zemlje Dritan Abazović, prilikom nedavne posete Kijevu.


Hrvatska je takodje vrlo šturo obavestila javnost, na samom početku rata, da će Ukrajini poslati zaštitnu opremu i pešadijsko naoružanje. Iz izjave hrvatskog premijera Andreja Plenkovića bilo je jasno da je pomoć upućena Ukrajini vredna 124 miliona kuna (oko 16,5 miliona evra), ali nije bilo detalja šta je pošiljka sadržala.

AKM i jugoslovenske automatske puške M-70 u Ukrajini (foto: twitter.com/UW_Observer)

Na društvenim mrežama i kanalima koji prate rat u Ukrajini primetno je da se na snimcima pojavljuju jugoslovenske automatske puške M-70, a od ranije su registrovane i minobacačke mine kalibra 60 milimetara pa čak i uniforme tipa M-89.


Severna Makedonija je na samom početku rata potvrdno odgovorila na zahtev Ukrajine da joj pruži vojnu pomoć, ali je rukovodstvo te zemlje detalje proglasilo vojnom tajnom.


"Severna Makedonija će Ukrajini pomoći vojnom i tehničkom opremom koju je ta država zatražila... Detalji i količine te vojne pomoći su klasifikovani kao vojna tajna", izjavila je ministarka odbrane te zemlje Slavjanka Petrovska.


S obzirom da javnost nije obaveštena o tome koja vrsta vojne pomoći je upućena Ukrajini, u stručnoj javnosti se špekulisalo o tome da je Severna Makedonija uputila rezervne delove za ukrajinske avione i helikoptere koji su, kao u nekoj igri sudbine, svojevremeno upravo i stigli iz te zemlje, sve zajedno sa pilotima, kada je u tadašnjoj Makedoniji besnela oružana pobuna etničkih Albanaca.


Reč je o avionima Su-25 i helikopterima Mi-24 i Mi-8/17. Makedonija je tada od Ukrajine kupila i tenkove T-72, borbena vozila pešadije BMP-2, PVO sisteme Strela-10 i SVLR Grad.


Nije poznato da li je i u kojoj meri Rumunija slala oružje Ukrajini ali je sasvim jasno da ta zemlja pomaže ratne napore suseda time što omogućava da znatan deo zapadne pomoći stigne u Kijev preko njene teritorije.


Najviše problema po pitanju slanja vojne pomoći bilo je u Bugarskoj, u kojoj je zbog tog pitanja došlo i do krize Vlade.


Prema pisanju stranih medija, bugarska vladajuća koalicija je praktično bila pred raspadom jer nije bilo saglasnosti o tome da li je uputno slati Ukrajini vojnu pomoć i na koji način bi se to odrazilo na odbrambene sposobnosti bugarske vojske.


Najdalje je otišla Bugarska socijalistička stranka koja je pretila napuštanjem vladajuće koalicije i rušenjem Vlade ako Sofija isporuči oružje Ukrajini, dok je predsednik Rumen Radev izjavio da bi tim aktom Bugarska postala aktivni učesnik rata.


Na kraju je postignut kompromis koji podrazumeva da će se Bugarska uzdržati od slanja oružja ali će pružati vojno-tehničku pomoć, odnosno popravljaće oštećeno ukrajinsko oružje ili sredstva kojima je istekao resurs.


Jedina zemlja iz okruženja koja je otvoreno odbila mogućnost da se vojno umeša u sukob Rusije i Ukrajine je Madjarska. Premijer te zemlje Viktor Orban izjavio je za lokalne medije da se njegova zemlja zalaže za "finansiranje mira a ne rata" i da je zbog toga odlučila da ne snabdeva Ukrajinu oružjem.


Orban je rekao da premda Ukrajina ima pravo na samoodbranu, pravo je pitanje šta tačno rade SAD i Zapad slanjem oružja, municije i vojne opreme u tu zemlju, s obzirom da se time produžava ratni sukob.