30/01/2024
Grčka vojska obustaviće održavanje i ulaganje u modernizaciju naoružanja i vojne opreme iz sovjetskog perioda jer se očekuje da će ti sistemi uskoro biti isporučeni u Ukrajinu, prenose lokalni mediji. Ova vest dolazi nakon što je Vašington odobrio Atini kupovinu aviona F-35.
Kako navodi list Katimerini, Grčka je spremna da u Ukrajinu pošalje one tipove naoružanja koji se smatraju zastarelim i koji više nisu perspektivni za upotrebu u aktivnim jedinicama.
Osim toga, postoje i sredstva koja su perspektivna ali čija upotreba i održavanje dolazi u pitanje zbog toga što su odnosi sa Rusijom, u kojoj je to naoružanje proizvedeno, u potpunosti prekinuti zbog sankcija.
Iako se ne navodi konkretno o kojim tipovima naoružanja se radi, tamošnji posmatrači bezbednosnih prilika su primetili da se odluka "poklopila" sa odlukom američke Agencije za odbrambenu i bezbednosnu saradnju koja je navela da je Stejt department odobrio Grčkoj prodaju višenamenskih borbenih aviona F-35.
Predviđa se da zvanična Atina za te namene izdvoji 8,6 milijardi američkih dolara.
Američki državni sekretar Entoni Blinken predložio je u pismu grčkom ministru Kirijakosu Micotakisu da Ukrajini prosledi ili pokloni naoružanje koje nije potrebno Grčkoj u vrednosti od 200 miliona dolara, koji će biti obezbeđeni iz američkog budžeta.
U ovom momentu nije poznato šta bi iz obimnog grčkog arsenala moglo da budu upućeno ka Ukrajini. Ipak, od ranije je poznato da Grčka ima neke sisteme, naročito u oblasti protivvazduhoplovne odbrane (PVO), koje bi ukrajinci dočekali raširenih ruku.
Pre svega, reč je o PVO sistemima kratkog dometa Tor i Osa, zatim velikog dometa S-300 PMU1 ali i nekim protivavionskom topovima ZSU-23-2. Radi se o naoružanju koje je od ranije poznato Ukrajincima i koje bi vrlo lako moglo da bude integrisano u tamošnje jedinice, istrošene nakon dvogodišnjeg sukoba sa Rusijom.
Procenjuje se da Grčka koristi oko 60 sistema Tor-M1 i Osa-AK/AKM, koji su nabavljeni iz Rusije u više navrata u periodu od 1992. i 2005. godine.
Grčka je i ranije pružala aktivnu vojnu podršku Ukrajini pa je krajem pretprošle godine isporučila bataljon borbenih vozila pešadije BMP-1, iz jedinica sa egejskih ostrva.
Reč je o sovjetskim vozilima, kakva se koriste i u Ukrajini, a koje je Grčka kupila polovna sa stokova istočnonemačke armije nakon ujedinjena Nemačke. Ta vozila su isporučena nakon što je Nemačka pristala da Grčkoj, kao neku vrstu kompenzacije, dostavi takođe polovna borbena vozila pešadije Marder 1A3, jer Atina nije želela da slabi svoje snage prema Turskoj.
Nakon toga, mediji su opsežno pisali o pregovorima Vašingtona i Atine o tome da Grčka iz svojih zaliha dostavi Ukrajini artiljerijsku municiju raznih kalibara ukupne vrednosti 47 miliona dolara.
Pisalo se da je reč je o ukupno 75.000 projektila kojima su SAD pokušavale da makar za neko vreme popune ispražnjene zalihe Ukrajine, koja vodi intenzivan sukob u kojem artiljerija ima noseću ulogu.
Grčka je trebalo da isporuči 50.000 granata kalibra 105 milimetara, 20.000 granata kalibra 155 milimetara i oko 5.000 granata kalibra 203 milimetra, od kojih su poslednje dve možda i najdeficitarnije.
Naime, Ukrajina raspolaže kapacitetima za proizvodnju municije kalibra 122 i 152 milimetra, ali prelazak na zapadne kalibre nameće potrebnu nabavke velike količine haubičke municije 155 milimetra.
S druge strane, samohodne sovjetske haubice 2S7 Pion, kojih je Ukrajina na početku sukoba imala oko 100, koriste municiju kalibra 203 milimetra za koje u SAD nije bilo previše zaliha, s obzirom da su Amerikanci svoja poslednja artiljerijska oruđa u tom kalibru izbacili iz upotrebe 1994. godine.
Grčka armija i dalje ima značajne zalihe municije u tom kalibru za američka artiljerijska sredstva koja je zadržala u upotrebi.