• Aleksandar Srbinovski

Hiljadu lica sa Balkana ratovalo ili ratuje na Bliskom istoku, od čega oko stotinu iz Makedonije

29/11/2019

Prema podacima Centra za borbu protiv terorizma Vest Pointa oko hiljadu lica sa prostora zapadnog Balkana boravilo je ili boravi na ratištima Bliskog istoka. Kako saznaje Balkanska bezbednosna mreža od tog broja stotinak su građani Severne Makedonije. Najveći deo bori se na ratištima Sirije i Iraka i u manjoj meri u Ukrajini.


Prema saznanjima Balkanske bezbednosne mreže najmanje dvadesetak pristalica militantne islamske države Iraka i Levanta koji su se borili na Bliskom istoku a poreklom su iz Makedonije poginuli su u Siriji i Iraku. Reč je o osobama albanske nacionalnosti. Nezvanični podaci takođe ukazuju da se građani ove zemlje bore na obe strane u sukobu u Ukrajini. Reč je osobama srpske ili makedonske nacionalnosti.


Džemati Alban iz sastava salafističke džihadističke grupe Hajat Tahrir aš-Šam (foto: Combating Terrorism Center at West Point)

Borci iz Makedonije ratuju iz različitih razloga: od verskih i ideoloških pa sve do plaćeničkih motiva. Jedni su tako uzeli oružje da ratuju za radikalne terorističke organizacije a drugi borbeno podržavaju vladine oružane snage zvaničnog Damaska i Kijeva.


Prema navodima zvaničnika i rezultatima istraživanja boraca koji već godinama ratuju u inostranstvu ima na stotine. Imajući u vidu da Makedonija ima oko dva miliona stanovnika, reč je o velikom broju ratnika.


Kako navodi Arkadiuš Legjec, analitičar Poljskog instituta za međunarodne odnose Sofan Center, u Ukrajini ovog trena ratuje 213 boraca sa Balkana, od kojih je 14 iz Makedonije - 10 na ruskoj strani, a četiri na ukrajinskoj. S druge strane, kada je reč o Bliskom istoku, nema podataka koliko tačno boraca ratuje na čijoj strani. Ipak, makedonski MUP ustanovio je da je tokom određenog perioda na bojištima Sirije i Iraka učestvovalo između 72 i 86 ljudi.


U zaključku vojno-političkih stučnjaka ističe se da Makedonija uspešno rešava ovaj problem i da je iz godine u godinu sve manji broj onih koji ratuju na inostranim bojištima.


Skopski vojnopolitički analitičar Milan Stefanovski u izjavi za Balkansku bezbednosnu mrežu navodi da je u Makedoniji, uprkos nevelikom broju stanovnika, još uvek živ kult ratovanja koji je prisutan kod Makedonaca svih etničkih grupa.


“Klasičan dokaz je da u ovom trenutku možete bukvalno svugde naći nekoga poreklom iz Makedonije, a da ratuje za neke strane interese, strane paravojne formacije i terorističke ćelije”, kaže Stefanovski.


Prema njegovim informacijama, ove brojke postepeno opadaju kako se smanjuje dinamika konflikta u Ukrajini i nazire kraj vojnog stanja u Siriji, kao posledica poslednje ofanzive turske armije i simultanih operacija sirijske vojske ka turskoj granici kojima pomažu ruske i iranske trupe.


“Dodatno, broj ovih boraca pada i zbog toga što Makedonija ima i funkcionalne tri državne strategije koje sprečavaju ove pojave i umanjuju njihov štetni uticaj. Postoje i rigorozne zakonske kazne za ljude koji se bore van države. Prema tome, ako se sve pogleda iz šire perspektive, videće se da će naša država postepeno rešiti ovaj problem u dogledno vreme, a mi se nećemo više pojavljivati po medijima kao zemlja sa bezbednosnim rizikom koji proizlazi iz njenih građana”, rezimira Stefanovski.


Doktor vojno-političkih nauka Blagoja Markovski u izjavi za Balkansku bezbednosnu mrežu kaže da su izmene Krivičnog zakonika donete uz pomoć zapadnoevropskih zemalja i SAD, kako bi se kriminalizovali oni koji organizuju učešće na stranim ratištima, pre svega u Siriji i Iraku.


“Prema Krivičnom zakonu Makedonije, kazne za učešće na stranim ratištima su do pet godina zatvora, a za one koji organizuju odlazak na ratišta od dve do deset godina zatvora“, podseća Markovski.


Prema njegovim rečima, to zakonsko rešenje nije bilo dovoljno da se ova pojava utiša za sva vremena. Ipak, tu dodatno pomaže proces rehabilitacije ratnika i boraca koji se obavlja uz saradnju verskih institucija i lokalnih vlasti iz sredine odakle su ovi ljudi otišli na inostrana ratišta.

©2020 Balkanska bezbednosna mreža. Odbrana i bezbednost iz ugla novinara i urednika sa prostora Jugoistočne Evrope.