top of page
  • Writer's pictureVojkan Kostić

Jermenija prelazi na zapadnu opremu: stigla francuska vozila Bastion, slede radari

25/01/2024

Vozila Mack Bastion u Ugandi (foto: africom.mil)

Jermenija je primila prvu tranšu od 24 oklopna vozila Bastion iz Francuske i očekuje nove radare iz te zemlje u okviru procesa preoružanja oružanih snaga na sisteme zapadnog porekla.


Prve dve čete tog lakog oklopnog vozila stigle su u Jermeniju preko Gruzije a u narednom

periodu očekuje se isporuka i preostalih 26 naručenih oklopnjaka. Francuska će Jermeniji isporučiti i tri osmatračka radara Ground master GM200, dometa oko 250 kilometara, kakve je naručila i Srbija, i PVO rakete Mistral Mk3.


Stručna javnost špekuliše da postoji opcija po kojoj bi Francuska toj zemlji mogla da proda i

samohodni artijerijski sistem Cezar, kalibra 155 milimetara, koji je po svojim karakteristikama u klasi srpske Nore B-52.


Vežba jermenskih i američkih padobranaca (foto: twitter.com/hayzinvornews)

U bliskoj budućnosti planira se da jermenska vojska zameni i kamuflažnu šaru na uniformama i brojna druga vozila sa osloncem na proizvođače iz NATO zemalja. Biće promenjena i unutrašnja organizaciona struktura vojske kao i sistem obuke, a ti procesi biće obavljeni uz oslonac na francuske i američke savetnike i starešine.


To predstavlja ogromnu promenu jer je, nakon raspada Sovjetskog Saveza, Jermenija bila jedna od retkih republika u kojoj je ruski uticaj godinama bio u porastu.


Takođe je najavljeno i povlačenje Jermenije iz organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti(ODKB), koja se u srpski medijima često neprecizno doživljava kao "ruski NATO". Iz te organizacije, koju čine Rusija i pojedine bivše sovjetske republike, već su istupile Gruzija, Uzbekistan i Azerbejdžan.


Vežba oružanih snaga Jermenije (foto: twitter.com/hayzinvornews)

Sve te aktivnosti deo su šireg procesa odvajanja Jermenije od uticaja Rusije do kojeg je došlo nakon što je u Jerevanu na vlast došla prozapadna politička struktura, ali i zbog stava Moskve prema sukobu u Nagorno-Karabahu.


Jermenija takođe tvrdi da se na diversifikaciju nabavke naoružanja odlučila i zbog toga što nije dobila borbene sisteme koje je naručila od Rusije i platila njihovu proizvodnju.


Takvu situaciju iskoristila je i Indija koja je Jermeniji isporučila višecevne raketne lansere

Pinaka, koji ranije nisu izvoženi. Vrednost celokupnog ugovora navodno je iznosila nešto manje od 245 miliona američkih dolara a deo paketa bile su i protivoklopne rakete i druga municija.


Četiri baterije sa ukupno 24 vozila tih raketnih lansera u Jermeniju su stigli kroz koridor koji je

otvoren na teritoriji Irana.


Vežba oružanih snaga Jermenije (foto: twitter.com/hayzinvornews)

Uprkos postojanja jasne političke volje u Jerevanu, proces distanciranja Jermenije od Rusije će ipak biti otežan zbog činjenice da zvanična Moskva na teritoriji te zemlje ima snažno vojno prisustvo i čak dve vojne baze.


U 102. bazi ruske vojske, pod jurisdikcijom Južne vojne oblasti, u drugom najvećem

jermenskom gradu Đumriju nalazi se više hiljada pripadnika Kopnene vojske sa teškom

tehnikom dok se na aerodromu Erebuni kod Jerevana nalazi po jedna eskadrila Migova 29 i

helikoptera Mi 24, kao i divizion PVO S-300.


Iako je jermenski premijer Nikola Pašinjan, koji se u Moskvi doživljava kao čovek Zapada, u

nekoliko navrata izjavio da njegova zemlja nakon sukoba u Nagorno-Karabahu više ne vidi

interes da i dalje bude domaćin ruskoj vojsci, pitanje je da li je i praktično izvodljivo da se

ruskim trupama otkaže gostoprimstvo.


Jermenski vojnici na međunarodnoj vežbi u Hohenfelsu (foto: dvidshub.net)

"Ti događaji (u Nagorno-Karabahu) doveli su nas do zaključka da treba da diversifikujemo naše odnose sa stranim državama u oblasti bezbednosti", rekao je Pašinjan nakon izgona Jermena iz te oblasti i brojnih civilnih žrtava.


S druge strane, Moskva između redova stavlja do znanja da je upravo izbor i ponašanje

Pašinjana, koji se percipira kao rusofob, poruka jermenskog naroda da ne želi bliže veze sa

Rusijom i da je to razlog zbog kojeg nije aktivno pomogla odbranu njihovih sunarodnika od

Azerbejdžana u spornoj oblasti na Južnom Kavkazu.


Nema dileme da se u jermenskoj javnosti pasivno držanje ruskih mirotvoraca u spornoj oblasti, i upadljiva nezainteresovanost Moskve, vidi kao glavni razlog za poraz u sukobu lokalnih Jermena protiv Azerbejdžana i naknadno etničko čišćenje.


Ipak, ostaje činjenica da međudržavni ugovor Rusije i Jermenije iz 1995. godine predviđa rusko prisustvo na teritoriji te zemlje do 2044. godine i mogućnost promene tih odredaba samo uz saglasnost obe strane, koja u ovom momentu ne postoji.

Comments


bottom of page