11/07/2019
Kao vojni ataše Kraljevine Norveške sa pažnjom pratim javnu debatu o pitanju služenja vojnog roka koju je načelnik generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović pokrenuo prošle jeseni. O ovoj temi i ugledanju na norveški model nedavno je pisala Balkanska bezbednosna mreža.
Pitanje vojnog roka veoma je važno za bilo koju državu a posebno za male zemlje kakva je Norveška ili Srbija. U javnoj debati je primetna podela na pobornike ročne i profesionalne vojske. Iskustvo iz Norveške pokazuje da hibridno rešenje koje zajedno čine profesionalni vojnici i oni na služenju vojnog roka može da budu dobar model za malu zemlju.
U Norveškoj je tradicija služenja vojnog roka duža od hiljadu godina. Najbolji primer toga bili su vikinški lejdanzi. Svaka lokalna zajednica imala je obavezu da čuva i oprema ratni brod. Oni su se nalazili u zajednicima koje su o tim brodovima brinule, opremale ga i održavale njegovo oružje za upotrebu u kriznim situacijama. Takva plovila su bila neophodna ljudima kada bi ih kralj pozvao u službu. Ljudi koji su upravljali brodovima nisu bili profesionalni vojnici. Kralj je ipak imao manju jedinicu profesionalnih vojnika na svom posedu.
Kada je norveška vojska formirana 1628. ovaj model je sačuvan. U garnizonima u najvećim gradovima bili su pukovi profesionalne vojske. U seoskim sredinama postojala je obaveza da četiri domaćinstva daju po jednog vojnika sa punom opremom. To je značilo da je u slučaju kriza kralj mogao da okupi relativno veliku vojsku. Godine 1779. uvedeno je obavezno služenje vojnog roka za sve muškarce.
To je potvrđeno ustavom iz 1814 i trajalo je sve do 2015. kada je donet zakon o univerzalnom služenju vojnog roka za muškarce i žene. Danas je svaki građanin ili građanka Norveške dužan da služi svojoj zemlji do 19 meseci.
Selekcija za služenje roka
Svaki mladi norveški državljanin ili državljanka prolazi kroz test program u dve faze. Prva je onlajn i pruža vojsci sve potrebne informacije o individui. Druga je poziv u regrutni centar. Tamo svaki kandidat prolazi kroz testove fizičke spremnosti, zdravstveni i psihički pregled. Sa svakim kandidatom razgovaraju iskusni oficiri i podoficiri koji procenjuju motivisanost i prikladnost svakog kandidata.
Selekcija izgleda ovako: svako ko ima fizičku spremnost iznad proseka i nema ozbiljne zdravstvene probleme se i dalje smatra kandidatom. Ako test mentalne sposobnosti pokaže da ima natprosečne vrednosti, on ili ona je i dalje kandidat. Na kraju se procenjuje koliko je snažna motivisanost i prikladnost za služenje vojske. Ukratko, vojska bira samo one osobe sa natprosečnim fizičkim i mentalnim sposobnostima kao i odgovarajućom motivacijom. Na taj način se obezbeđuje da samo "krem" mlađe populacije služi vojsku.
Danas Norveške oružane snage koriste samo 15% muškaraca i žena u regrutnom uzrastu što je velika razlika u odnosu na osamdesete godine prošlog veka kada su služili gotovo svi muškarci a žene dobrovoljno. U to vreme vojni rok je smatran teretom a sklonosti i motivisanost su se uveliko razlikovali.
Kada je vojni rok postao nešto što kroz šta će proći samo manji broj izabranih osoba mlade osobe to nisu doživele kao nepravdu. To je, naprotiv, stvorilo takmičarsku atmosferu. Mnogi mladi Norvežani vežbaju duže vremena kako bi uspešno savladali testove fizičke spremnosti na regrutaciji. Postoje čak i onlajn forumi gde razmenjuju iskustva o tome kako odgovoriti na pitanja oficira regrutnog centra i kako proći test mentalne sposobnosti.
Promenio se i pogled društva prema služenju vojnog roka. Poslodavci često biraju ljude koji su služili vojsku. To potvrđuje i razgovor koji sam vodio sa jednim privatnikom koji me je zvao pre više godina i interesovao se za jednog od mojih nekadašnjih vojnika. Rekao mi je da ne postoji bolji način da dođe do zaposlenog koji je zdrav, fizički spreman, inteligentan i motivisan.
Kako je organizovan sistem vojne obaveze?
Vojna obaveza prema našem zakonu važi od 18 do 44 godine starosti. Uobičajeno je da mlada osoba služi vojni rok sa 19 godina i to se smatra početkom vojne obaveze. Prema odluci skupštine vojnik rok može da traje maksimalno 19 meseci. Dužina trajanja roka je fleksibilna i zavisi od potreba vojske. Sada je to 6, 12 i 18 meseci. Kraći rok od 6 ili 12 meseci važi u jedinicama manjeg prioriteta. Nakon služenja roka sve ove individue postaju deo nacionalne garde i dolaze na godišnju obuku sve do 44. godine života.
U operativnim jedinicama uobičajena dužina roka je 16 meseci. Prva dva meseca su isti za celu vojsku i reč je o osnovnoj vojnoj obuci. Potom sledi dva meseca specijalističke obuke. Zatim se vojnici prebacuju u jedinice gde služe godinu dana. Jedinica menjaju pedeset posto vojnika na služenju vojnog roka na svakih šest meseci i tako obezbeđuju da deo čine osobe sa iskustvom. U tim jedinicama od 20 do 40 procenata je popunjeno oficirima, podoficirima i profesionalnim vojnicima.
Šta država radi sa vojnicima nakon služenja roka
Komandni oficir u svakoj jedinici ima dužnost da izabere vojnike koji imaju potencijala za nastavak službe u oružanim snagama i da ih ohrabre da ostanu u službi. Oni treba da prepoznaju vojnike koji bi bili dobri oficiri, podoficiri i profesionalni vojnici. Ovaj pristup se pokazao kao veoma uspešan. Najmanje 75% kadeta na vojnoj, pomorskoj ili vazduhoplovnoj akademiji služili su vojni rok.
To znači da oni imaju osnovna znanja o vojnoj profesiji i kako izgleda biti na dnu vojne hijerarhije. Nakon završetka vojnog roka veliki broj vojnika se međusobno takmiči kako bi postali oficiri, podoficiri ili profesionalni vojnici.
Profesionalne jedinice na taj način dobijaju vojnike koji su služili minimalno 6 a uglavnom od 12 do 18 meseci. To u praksi znači da je pad u efikasnosti jedinice manji u odnosu na jedinice u kojima služe vojnici koji su prošli samo osnovnu vojnu obuku. Drugi benefit jeste što tokom služenja roka vojnici stvaraju jasan stav prema vojnoj službi i znaju šta ih očekuje ukoliko se opredele za profesionalnu službu.
Svako ko nije izabran za nastavak službe prelazi u rezervu. Vojnici koji su služili rok 16 meseci prebacuju se u jedinice najviše pripravnosti. Oni će u biti rezervisti u tim jedinicama šest godina. U tom vremenskom intervalu imaće dve do tri nedelje obuke svake godine. Vojnici koji kraće služe rok prebacuju se u nacionalnu gardu. Oni će postati deo lokalnih teritorijalnih snaga nacionalne garde koja se obučava svake godine po sedam dana sve do 44. godine života.
Zašto Norveška nema samo profesionalnu ili ročnu vojsku?
Norveška je mala zemlja sa nešto više od 5 miliona stanovnika i teritorijom od 324.000 kvadratnih kilometata i akvatorijom od oko dva miliona kvadratnih kilometara. Naša geopolitička lokacija je specifična. Iako su nam ekonomske prilike vrlo povoljne mi ne možemo sebi da priuštimo dovoljno profesionalnih jedinica za sve potrebe nacionalne odbrane.
Jedinice sačinjene od profesionalnih vojnika neophodne su u savremenom okruženju gde oružani sukob može da se dogodi u veoma kratkom roku. Sastavi sačinjeni od ročnih vojnika imaju gotovo isto vreme gotovosti kao profesionalne ali manje koštaju. Profesionalne jedinice su predvodnici u razvoju znanja i sposobnosti oružanih snaga.
U slučaju velikih kriza mobilizacijske jedinice i nacionalna garda daju neophodan kvantitet i dubinske potrebe vojsci. Bez njih bi jedinice višeg prioriteta morale da se bave sa mnogo više zadataka.
Održavanje ročne vojske obezbeđuje jaču povezanost naroda i države. Mnogi ljudi u Norveškoj veruju da će narod razumeti važnost vojne službe dokle god dovoljan broj muškaraca i žena služe rok. Pored toga, na taj način uče i da sloboda naše nacije nije besplatna. Tu svest je važno održati u današnje vreme kada generacija koja je iskusila nacističku okupaciju više nije među nama.
Postoje velike razlike ali i i sličnosti između Norveške i Srbije. Obe države imaju male populacije u odnosu na veličinu teritorije. Obe imaju izazovne (ali i veoma drugačije) geopolitičke pozicije i obe se suočavaju sa izazovom visokih cena savremenih vojnih tehnologija.
Zbog toga bi elementi hibridne organizacije Norveških oružanih snaga sastavljenih od profesionalnih i ročnih vojnika mogli da budu od koristi vašem načelniku generalštaba u razmatranjima o budućnosti vojnog roka u Srbiji.