27/02/2020
Predloženo rešenje modernizacije Borbenog vozila pešadije (BVP) M-80A u značajnoj meri će unaprediti postojeće mogućnosti tog vremešnog oklopnjaka ali on i dalje neće biti uporediv sa savremenim vozilima tog tipa. Paradoksalno, čak će i izgubiti neke od tradicionalnih prednosti koje je imao u osnovnoj verziji.
Kako navodi Ministarstvo odbrane Srbije, Vojno-tehnički institut iz Žarkova intenzivno radi na modernizaciji BVP-a koji već četrdeset godina služi u pešadijskim jedinicama. Predviđeno je da verzija nazvana AB1 u odnosu na osnovni M-80 i M-80A ima bolju oklopnu zaštitu, vatrenu moć i pokretljivost.
Prema rečima pukovnika Zvonka Marića iz Uprave za planiranje i razvoj Generalštaba Vojske Srbije (VS) glavni razlozi za modernizaciju BVP-a su brojnost tih vozila u vojsci, potreba da se unaprede njegove borbene sposobnosti i svest o tome da se susedne zemlje naoružavaju sličnim sredstvima.
BVP M-80 je najzastupljenije borbeno vozilo u Vojsci Srbije koje popunjava osam mehanizovanih bataljona. To znači da u aktivnoj upotrebi ima čak 320 komada. Kada se tome dodaju i vozila u centrima za obuku i na poligonima, jasno je da je reč o ogromnim ciframa.
U rezervi nalazi još nekoliko stotina tih vozila sa starim motorom HS-115 (oznaka tog vozila je samo M-80), koja verovatno nisu perspektivna za modernizaciju u Srbiji ali koja bi mogla da budu ponuđena nekoj zemlji trećeg sveta, što je takođe mogući motiv za insistiranje na ovom projektu.
Pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse Nenad Miloradović nedavno je izjavio da je VS zatražila pomenuta unapređenja a da je jedan od dodatnih razloga za modernizaciju BVP-a bila i njegova zastupljenost u oružanim snagama Srbije.
Miloradović je naveo da je na M-80 AB1 ugrađen modularni oklop od kompozitnog materijala, da je osnovni oklop ojačan a da su zbog toga unapređene i performanse motora, kako vozilo zbog veće težine ne bi izgubilo na mobilnosti.
Za razliku od osnovne verzije čiji je oklop pružao realnu zaštitu od zrna kalibra 7,9 milimetara i parčadnog dejstva gelera, proklamovano je da će nova oklopna zaštita štititi posadu od dejstva topova do 30 milimetara čeono, odnosno 14,5 milimetara bočno i 7,9 milimetara sa zadnje strane.
Model AB1 ima top od 30 milimetara, za razliku od A verzije koja ima top od 20 milimetara, automatski bacač granata za dejstvo ubacnom putanjom, što je novost za BVP, kao i modernizovanu verziju protivoklopne rakete Maljutka 2T5, dometa pet kilometara.
Oba vozila imaju isti spregnuti mitraljez, ali AB1 ima dodate kutije za zadimljavanje bojišta.
Kupola ima znatno jači elektromotor kako se ne bi osetila povećanje mase usled ugradnje novog naoružanja i omogućila stabilizacija za gađanje u pokretu, a ugrađen je i novi optoelektronski sistem sa termovizijom, koji pokriva krajnje domete novog naoružanja.
To je, takođe, jedna od značajnih novina jer dosadašnji BVP nije imao sistem za upravljanje vatrom niti realnu mogućnost dejstva iz pokreta.
Šta kažu stručnjaci
I dok iz zvaničnih izvora stižu samo reči hvale za novo rešenje, nezavisni stručnjaci skreću pažnju da ono ima svoje prednosti i mane.
Master inženjer mašinstva Luka Ponorac, koji je u Vojsci Srbije radio kao komandir voda tehničke radionice za održavanje borbenih vozila u logističkom bataljonu, navodi da prave performanse modernizovanog AB1 nismo videli i da se u ovom trenutku mogu ocenjivati samo saopšteni taktično-tehnički podaci.
Ponorac smatra da je sistem za upravljanje vatrom (SUV) srce svakog borbenog vozila i merilo njegove efikasnosti, zbog čega se može reći da je unapređenje u toj oblasti dobrodošlo.
Iako nemamo konkretna saznanja o njegovim performansama, to je svakako dobro rešenje, makar i zbog činjenice da verzija u upotrebi nema nikakav SUV, smatra on.
Ponorac je naglasio da je dodati oklop, ako trenutno zanemarimo njegove nedostatke o kojima će biti reči, svakako u nekoj meri povećao pre svega bočnu zaštitu vozila, što je bila velika mana BVP-a, ali da ni o tome ne možemo suditi jer zvanično dostupne informacije ne moraju uvek da budu tačne.
“Vozilo je u nekoj od varijanti ove modernizacije, kako je navedeno, dobilo i automatski bacač granata 30 milimetara. Ukoliko je ova modernizacija urađena kako treba, onda je to jedno od ozbiljnijih unapređenja vatrene moći”, rekao je on.
Mane novog rešenja
Ponorac je ocenio da su neka predloženja rešenja za modernizaciju prilično neočekivana jer nisu u skladu sa modernim tendencijama u toj oblasti dok neka čak degradiraju i osobine koje je BVP imao na početku upotrebe.
On je naveo da pravila konstrukcije kupola borbenih vozila nalažu da se kupole ne prave sa negativnim uglovima koji bi mogli da dovedu do rikošeta projektila u pravcu gornje ploče oklopnog tela, ali da to nije poštovano u ovoj modernizaciji.
“Ovo je prisutno i na kupolama tenkova kako zapadne tako i istočne, novije proizvodnje, ali njima je oklop drugačije strukture, a najpre imaju dodatne nivoe zaštite koji pre svega sprečavaju da projektil uopšte pogodi vozilo (aktivna zaštita), a ako do pogotka dođe, smanjuju posledice tog pogotka (pasivna zaštita)”, rekao je on.
Ponorac je ocenio da je dodavanje oklopnih ploča značajno povećalo masu vozila, što je vrlo nepovoljno sa više aspekata. Ukoliko nije ugrađen novi motor, javiće se problem pokretljivosti vozila, jer povećanje mase direktno utiče na dinamičke karakteristike vozila.
Snaga motora potrebna za izvođenje zaokreta je veća nego snaga potrebna za pravolinijsko kretanje. Sa povećanjem mase povećavaju se i otpori zaokretu, što zahteva ugradnju motora veće snage, kako se ne bi narušila mogućnost efikasnog zaokreta.
Drugi problem povećanja mase jeste stabilnost kretanja, jer postojeći amortizeri nisu dovoljni da priguše oscilovanje verzije vozila koje je u upotrebi, a svakako ni za modernizovanu verziju veće mase.
Pitanje plovnosti i aktivne zaštite
“Dodatne oklopne ploče napravile su problem i oko čuvene plovnosti vozila. BVP je plovio tako što se na člancima gusenica nalaze lopatice koje u donjoj trajektoriji zahvataju vodu i prave potisak. U gornjoj trajektoriji bi taj potisak bio u suprotnom smeru ali je BVP imao branike koji su sprečavali lopatice da zahvataju vodu u gornjoj trajektoriji. Na predstavljenoj modernizaciji, tih branika nema, tako da vozilo ne može ploviti”, dodao je on i kao mogućnost naveo ugradnju turbine kojom bi se premostio problem gubitka plovnosti.
Ponorac je rekao da su te oklopne ploče napravile silne probleme oko zamene članka gusenice u terenskim uslovima, ali da to otežava i ostale radnje iz domena osnovnog održavanja, koje obavlja posada, ali i tehničkog održavanja koje obavlja logistička služba i koje je mnogo ozbiljnijeg nivoa.
Prema njegovim rečima, na AB1 verziji nije posvećana skoro nikakva pažnja aktivnoj zaštiti vozila. Dakle nema sistema u koje spadaju ometanje lasera nišanskih sprava neprijateljskih vozila, detekcija laserskog zračenja, okretanje kupole u pravcu laserskog snopa, signal da je vozilo obeleženo, a i posebnih uređaja sa municijom koja se ispaljuje ka dolazećem projektilu i uništavaju ga.
“Smatram da je umesto ovoliko pasivne zaštite, čija se efikasnost može dovesti u pitanje, bilo sasvim izvodljivo postaviti eksplozivni reaktivni oklop (ERO) na kritična mesta. Za većinu ovih funkcija nije potrebno previše materijalnih sredstava, više je reč o kreativnosti”, naveo je on.
On je ukazao da su zbog postavljanja dodatne oklopne zaštite vojnici izgubili mogućnost dejstva iz bočnih puškarnica, koje su zatvorene.
“Modernizovani AB1 se ne može uporediti sa ozbiljnijim novim ili modernizovanim borbenim vozilima pešadije u svetu…Zaista ne znam sa čime bih uporedio AB1”, rekao je on i dodao da se u svetu forsiraju višenamenska vozila točkaši, koja su modularna, kao što je to ideja i sa borbenim oklopnim transporterom Lazar domaće proizvodnje.
Uprkos potrebi za ozbiljnijom logistikom, Ponorac smatra da gusenična vozila i dalje nisu i ne mogu biti prevaziđena, pre svega zbog prohodnosti, jer ih točkaši nisu pretekli u savlađivanju ozbiljnijih prepreka.
Modernizacija - da ili ne?
Po svemu sudeći, uprkos brojnim nedostacima, Srbija nema previše alternative nastavku projekta modernizacije BVP M-80A, jer u ovoj situaciji ne bi bilo smisleno da se to vozilo jednostavno izbaci iz upotrebe jer ne postoje ogromna finansijska sredstva za zamenu kompletnog kontigenta tog oklopnjaka.
U drugim zemljama postoji praksa da kada neko borbeno vozilo zaostane u tehnološkom smislu, da se ono ukloni sa “prve linije fronta” i da mu se promeni namena u inžinjerijske mašine, osmatračka, sanitetska ili komandna vozila i slično.
Imajući u vidu da je M-80 u osnovnoj verziji prvi put prikazan na paradi 1975. godine a da je ozbiljnije počeo da ulazi u naoružanje 1982. godine, najcelishodnije bi bilo kupiti ili proizvesti nove BVP-ove koji bi osvežili mehanizovane bataljone VS, ali je to nemoguće sa stanovišta budžeta.
“Verovatno da je najbolji recept kupiti ili proizvesti određeni broj novih borbenih vozila, a većinu postojećih modernizovati ili jednom delu čak promeniti namenu. Što se tiče kupovine borbenih vozila pešadije stranih državai vojski, postoje ozbiljni kandidati, ali se postavlja pitanje da li zaista vrede koliko ih proizvođači cene, a cifre su ozbiljne”, smatra Ponorac.