01/09/2024
Uprkos opsežnim sankcijama koje Zapad sprovodi protiv Rusije od početka rata u Ukrajini, ruska vojna industrija ne samo da je nastavila s radom, već je u pojedinim segmentima dodatno povećala obim proizvodnje. Jedan od ključnih faktora koji omogućava ovakav kontinuitet jeste sposobnost Moskve da zaobiđe sankcije kroz složene mreže posrednika i fiktivnih kompanija.
Studija slučaja kompanije Zala Aero Group, britanskog Kraljevskog instituta ujedinjenih službi RUSI (Royal United Services Institute) iz Londona, pruža uvid u to kako se kritični delovi i komponente i dalje slivaju u Rusiju, omogućavajući dalju proizvodnju bespilotnih letelica (UAV) koje igraju ključnu ulogu u ratu.
Zala Aero Group, deo Kalashnikov Konzorna, nalazi se na listi sankcionisanih entiteta, ali to nije sprečilo kompaniju da nastavi s nabavkom potrebnih komponenti. Zala Aero Group je odgovorna za proizvodnju letelica kao što su Lancet-3 i KUB-BLA, koje su tokom sukoba u Ukrajini postale simbol preciznih napada i efektivnog onesposobljavanja ukrajinske vojne tehnike.
Ipak, ono što je manje poznato jeste da su ove letelice gotovo u potpunosti zavisne od komponenti proizvedenih u Sjedinjenim Američkim Državama, Evropi i Aziji – komponenti koje Rusija ne može samostalno da proizvodi.
Prema podacima RUSI-ja, od januara 2022. do maja 2023. godine, Zala Aero Group je izvršila više milijardi rubalja vredne transakcije sa desetinama ruskih kompanija koje deluju kao posrednici u nabavci strane opreme.
U centru ove mreže nalazi se kompanija Aeroscan LLC, koju vodi Nikita Zakharov, sin osnivača Zala Aero Group-a, Aleksandra Zakharova. Ovaj poslovni aranžman omogućava zakonsko zaobilaženje sankcija kroz poslovanje firmi koje na prvi pogled nemaju veze sa vojnom industrijom.
Aeroscan LLC se formalno bavi geodetskim ispitivanjima i kartografijom, ali u stvarnosti, prema analizi RUSI-ja, deluje kao prikriveni kanal za nabavku komponenti potrebnih za proizvodnju UAV-ova. Aeroscan nije direktno uvozio komponente za vojnu upotrebu, već koristi mrežu podizvođača i firmi koje su specijalizovane za uvoz dual-use proizvoda – onih koji se mogu koristiti i u civilne i u vojne svrhe.
Trgovinski podaci koje analizira RUSI pokazuju da su se ključne komponente za UAV-ove, uključujući servo motore, mikročipove i GPS module, nastavile slivati u Rusiju uprkos sankcijama. Na primer, servo motori koji se koriste u bespilotnim letelicama originalno su nabavljani od južnokorejske kompanije HiTec.
Nakon što su sankcije onemogućile dalju nabavku, Rusija je prešla na korišćenje manje kvalitetnih kineskih alternativa, što je rezultiralo smanjenjem pouzdanosti i preciznosti letelica.
Ipak, čak i uz smanjenu efikasnost, proizvodnja nije stala. Na terenu u Ukrajini primećene su letelice koje koriste kineske servo motore, što ukazuje na to da se Rusija prilagođava i pronalazi alternative, iako po cenu veće stope neuspeha. Sličan obrazac primećen je i kod mikročipova – gotovo svi mikročipovi ugrađeni u Lancet-3 i KUB-BLA letelice dizajnirani su u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi, a neki od ključnih senzora dolaze iz irske kompanije Taoglas.
Jedan od najilustrativnijih primera fleksibilnosti ruske vojne industrije dogodio se u februaru 2024. godine, kada je fabrika Zala Aero Group u Izhevsku, smeštena u preuređenom tržnom centru, zahvaćena požarom. Ovaj incident ukazao je na činjenicu da se proizvodnja u Rusiji brzo prilagođava i seli u civilne objekte koji se lako konvertuju za vojnu upotrebu, čime se dodatno otežava njihovo targetiranje i sankcionisanje.
Ono što posebno zabrinjava, prema RUSI-ju, jeste nedostatak proaktivnog delovanja zapadnih vlada i kompanija. Mnoge firme u Evropi i SAD nisu ni svesne da njihovi proizvodi završavaju u ruskom vojnom sektoru. U većini slučajeva, nedostatak transparentnosti i deljenja informacija između vlada i privatnog sektora omogućava ovakvim mrežama da nesmetano funkcionišu.
RUSI u svojoj analizi preporučuje uspostavljanje centralizovanog obaveštajnog centra koji bi omogućio bolje praćenje lanaca snabdevanja i deljenje podataka u realnom vremenu. Ovaj centar bi služio kao tačka okupljanja za sve saveznike Ukrajine, čime bi se omogućilo koordinisano delovanje protiv ruskih mreža. Takođe, veća saradnja sa privatnim sektorom ključna je za otkrivanje i zatvaranje ruta za zaobilaženje sankcija.
Na kraju, analiza RUSI zaključuje da sankcije, iako važne, nisu dovoljne same po sebi. Rusija je razvila paralelne ekonomske i industrijske mreže koje omogućavaju nastavak vojne proizvodnje, dok se Zapad suočava s problemima koordinacije i deljenja informacija. U takvoj dinamici jedino sveobuhvatno i proaktivno delovanje može imati dugoročan efekat na rusku vojnu industriju, smatra RUSI.