11/07/2019
Ruski padobranci su na vežbi „Slovensko bratstvo 2019“ nedavno održanoj u Srbiji pokazali jedno sredstvo stranog porekla koje imaju u svom naoružanju – italijansko lako oklopno vozilo Iveko LMV M65 izrađeno u Rusiji pod imenom "Ris".
Malo je poznato da je deo ratne tehnike i elektronike u naoružanju Ruske vojske poreklom iz država članica NATO i EU. Pre 2014. potpisani su veliki ugovori za razno naoružanje uključujući komandne/desantne brodove iz Francuske. Krimska kriza i rat u Donbasu srušili su poverenje između dojučerašnjih partnera i Rusiji su uvedene sankcije EU i SAD.
Iako sankcije već pet godina traju, "Ris" odnosno Iveko odoleva.
Posao italijanske kompanije sa Rusijom počeo je sa idejom prethodnog ruskog ministra odbrane Anatolija Serdjukova da iz temelja reformiše rusku vojsku. "Ris" je bio izbor vozila za vazdušnodesantne snage od 2010. godine, koji bi pojačao operativne sposobnosti u protivpobunjeničkim i protivterorističkim dejstvima jer ruske firme nisu tada pravile vozila koja mogu da zaštite ljude od dejstva pešadijskim oružjem iz zasede i od mina postavljenih na putu.
Kao deo plan modernizacije nabavljeni su izviđački dronovi iz Izraela. Ideja Serdjukova bila je da potrebe vojnika na prvoj liniji budu ispred očajničkih pokušaja da se pojedine ruske fabrike održe na nogama po svaku cenu.
Italijanski Iveko i ruski Kamaz 2009. pribavili su dva vozila za operativna ispitivanja. Zatim su 2010. nabavljena još dva i Rusko ministarstvo odbrane naručilo je 10 vozila u delovima koja su montirana u pogonu Kamaza. Formalni akt o uvođenju u naoružanje Ruske vojske potpisan je 16. juna 2010. godine. Prema ruskim zvaničnim izvorima plan naabvke bio je 1.775 vozila.
Za početak je potpisan ugovor za 358 vozila, odnosno sastavljeno od Ivekovih sklopova sa udelom ruske proizvodnje od početnih 10 do 50 odsto. Ruski zvaničnici su po objavljivanju ove informacije naznačili da se ne nabavljaju nova vozila iz uvoza već da se ispituje domaće vozilo "Tigar" kompanije GAZ.
Serdjukov je nameravao da otvaranjem tržišta za strane firme podstakne konkurenciju i poveća kvalitet ruskih firmu.
On je septembra 2012. izjavio da su ruske potrebe preko 3.000 vozila Ris ali tri meseca kasnije predao je dužnost Sergeju Šojguju koji je još uvek ministar odbrane. On je favorizovao povratak domaćoj industriji i zalaže se za jačanje veza vojske i fabrika.
Ipak, to nije bio kraj za Risa. Kada se činilo da će dramatično pogoršavanje odnosa Zapada sa Rusijom da zaustavi Risa taj projekat nije potpao pod restrikciju, jer je ugovor potpisan pre konflikta u Ukrajini.
Sada je Ris pod udarom kritike da je to vozilo bez perspektive u odnosu na nove ruske projekte u sličnoj klasi. Kao najveći protivnik Risa pojavilo se veće bolje zaštićeno vozilo Tigar i čini se da je odnos snaga sličan prirodnom te dve zveri.
Zatim protiv Risa je činjenica da Rusija ne može dobiti licencu za ključne delove vozila – kompozitni oklop koji nemačkog porekla izrađen od holandskog materijala. Nosilac licence je isključivo Iveko i nije dozvoljen transfer tehnologije u Rusiju. Zato su nabavke Risa obustavljene posle prvog talasa nabavke. Sada se Ris koristi u Vazdušnodesantnoj vojsci i vojnoj policiji. Ruski Risevi su viđeni u Siriji.
Na nedavno održanoj vežbi "Slovensko bratstvo 2019" ruska Vazdušnodesantna vojska imala je tri "Risa", koji su korišćeni za vežbe dejstva na teroriste iz automatskog bacača granata AGS-17 "Plamja" kalibra 30 milimetara.
Šta je "Ris" i ko ga pravi?
Strukturalno gledano, odbrambeni deo kompanije Iveko koja pravi LMV M65 odnosno "Ris", deo je multinacionalne kompanije CNH Industrial, nastale 2013. spajanjem firme CNH Global sa kompanijom Fiat.
Kompanija je registrovana u Holandiji, sedište je u Londonu, pod kontrolom je investicione firme Eksor, koji vodi bogata italijanske porodica Anjeli.
IVEKO LMV M65 odnosno lako višenamensko vozilo, ističe se dobrom zaštitom i kompaktnim dimenzijama.
Za razliku od najvećeg broj vozila iz kategorije MRAP (otporno na mine i zaštićeno od dejstva iz zasede) visina od 2,1 metar je verovatno bila jedna od važniji prednosti koja je Ruse opredelila da ga kupe.
Manja visina znači i slabija uočljivost za ljudsko oko i savremene optičko-elektronske uređaje, kao i manji cilj za nišanjenje.
Vozilo je široko 2,2 metra, dugačko oko 4,9 metra, a međuosovinsko rastojanje je 3,2 metra - što sve zajedno pruža komfor za 4 do 5 članova posade i solidan tovarni prostor.
Težina je nešto više od 7 tona, nosivost dve, a može da povuče teret od tri tone. To znači da može da preveze posadu, borbeni komplet municije i jednu laku haubicu kalibra 105 mm ili teški minobacač 120 mm.
Po zahtevu kupca rade se različiti nivoi balističke zaštite, od NATO STANAG nivoa 1 (lako pešadijsko naoružanje u NATO i ruskim kalibrima, kao i eksplozija ručne granate), pa do nivoa 4 ( rusko protivpancirno zrno 14,5 mm i eksplozija mine sa 10 kilograma eksploziva TNT).
Saradnja sa Italijanima bila je planirana na veoma ambicioznom nivou, pa je 2012. na testiranje u Rusiju došlo vozilo "Kentauro", laki tenk točkaš. Planirana je proizvodnja u Rusiji, u gradu Voronjež.
"Kentauro" je proizvod italijanskih multinacionalnih kompanija Iveko i Leonardo gde je država Italija vlasnik 30 odsto akcija. Jedan od glavnih posrednika i pregovarača za nabavke "Risa" i testiranje "Kentaura" bio je Dmitrij Rogozin.