• Daniel Šunter

Rumunija kupuje francuske stelt ratne brodove za 1,4 milijarde dolara


02/10/2019

Najveća ekonomija regiona Rumunija nastavlja da jača poziciju unutar NATO i EU ulaganjima koje se mere milijardama dolara u modernizaciju vojske. Bukurešt je naručio od Francuske četiri ratna broda sa stelt tehnologijom za 1,4 milijarde dolara.


Korveta Govind 2500 (foto: Naval Group)

Francuska kompanija Naval grup isporučiće Rumuniji četiri korvete klase Govind 2500 (Gowind). Deo novca pripašće i rumunskim brodograditeljima. Prvi brod će do 2022. biti proizveden u Francuskoj a ostala tri u domaćim pogonima u Konstanci.


Ugovorom između vlade Rumunije i francuskog proizvođača predviđena je modernizacija rumunskih fregata Tip 22 uz angažovanje domaćih kooperanata kao i izgradnja centra za remont i obuku. Francuzi će rumunskim brodograditeljima ustupiti "nou-hau" za izgradnju Govinda.


Govind korvete dizajnirane su u "stelt" tehnologiji smanjenog radarskog odraza i spadaju u najsavremenija plovila u svojoj klasi. Mogu da se koriste u borbi protiv brodova, aviona, raketa i podmornica.


Novi francuski brodovi biće okosnica rumunskih pomorskih snaga za kontrolu i nadzor akvatorije koja sada u flotnoj listi ima četiri korvete sagrađene osamdesetih godina sa sovjetskim sistemima naoružanja.



Korvete Govind imaju deplasman od 2,500 tona i dugačke su 102 metra. Opremljene su protivbrodskim raketama Egzose (Exocet), projektilima MICA za obaranje ciljeva u vazduhu, topom OTO Melara kalibra 76mm i Nekster narval (Nexter Narwhal) 20mm i lanserima protivpodmorničkih torpeda. Posadu čini 65 članova. Na brodu može da se smesti petnaest operativaca specijalnih snaga. Kupci Govinda pored Rumunije su Malezija, UAE i Egipat. (foto: Naval Group)

Rumunsko ratno vazduhoplovstvo je već modernizovano kupovinom aviona F-16 od Portugalije a PVO narudžbom sistema Patriot od SAD za četiri milijarde dolara. Za potrebe kopnene vojske Rumunija je kupila nove višecevne raketne bacače HIMARS i GMLRS od američkog proizvođača Lokid Martin za 1,2 milijarde dolara. U toku je preoružanje pešadije na oklopno borbeno vozilo na točkovima Pirana V.


Skupoceni program modernizacije vojske Bukurešt može da zahvali sve boljim ekonomskim prilikama i ambicijama na međunarodnom planu.


Godine 2017. godine ova zemlja preuzela je od Grčke poziciju vodeće privrede Balkana sa 211 milijardi dolara bruto domaćeg proizvoda i vojnim budžetom koji je dostigao 7 milijardi dolara.


Strateško partnerstvo sa SAD, članstvo u NATO i u EU predstavljaju tri stuba rumunske bezbednosti u 21. veku. Ulaganjem u odbranu i pravljenje aranžmana sa obe strane Atlantika Bukurešt nastoji da ojača svoju poziciju u ovim organizacijama.


Oružana kriza u Ukrajini 2014. godine i ruska aneksija Krima pojačali su bezbednosni značaj Rumunije i drugih država Crnog Mora na jugoistočnom krilu NATO-a.


Pozicija Bukurešta kao pouzdanog saveznika u očima Vašingtona i Brisela dodatno je dobila na značaju nakon turbulencija u odnosima SAD i Turske prouzrokovanih odlukom te zemlje da od Moskve nabavi PVO sistem S-400.


Zbog toga nije čudno da je Vašington upravo u Rumuniji instalirao deo antiraketnog štita NATO i SAD.



©2020 Balkanska bezbednosna mreža. Odbrana i bezbednost iz ugla novinara i urednika sa prostora Jugoistočne Evrope.