06/10/2023
Vlada Rumunije odlučila je da pošalje dodatni kontigent vojnika u međunarodnu misiju na
Kosovu (KFOR) nakon nedavnih tenzija izmedju Srba i Albanaca i incidenta u mestu Banjska, u kojem je poginulo najmanje četvori ljudi.
Rumunska vojska opredelila je jedinicu ranga pešadijske čete da ojača KFOR u narednom
periodu, čime se taj sused Srbije pridružio nekim drugim NATO saveznicima koji će takođe
uputiti dodatne snage na Kosovo.
Zvanični Bukurešt je do sada imao kontigent od ukupno 330 vojnika na Zapadnom Balkanu, od čega je 250 raspoređeno u Bosni i Hercegovini (BiH), gde je Rumunija i pojedinačno gledano jedno od zemalja koje najviše doprinose misiji Eufor Althea.
Istočni sused Srbije u toj misiji ima i svog načelnika štaba, koji je u rangu brigadnog generala, dok na Kosovu ima dodatnih 80 vojnika u KFOR-u.
KFOR trenutno ima 4.511 vojnika i starešina iz 27 NATO zemalja. To ga i dalje čini
najznačajnijom oružanom formacijom u pokrajini, koja je 2008. godine jednostrano proglasila
nezavisnost od Srbije, koju Beograd ne prihvata.
Najava jačanja rumunskog kontigenta iz sastava KFOR-a dolazi u trenutku jačanja tenzija usled oružanog incidenta u varošici Banjska, na severu Kosova uz administrativnu liniju prema Novom Pazaru.
U tom sukobu, koji se pod nejasnim okolnostima dogodio 24. septembra, po zvaničnim
informacijama poginuo je jedan kosovski policajac i najmanje trojica Srba, koji su delovali u do sada nepoznatoj paravojnoj formaciji koju je lično predvodio nekadašnji potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić.
Nakon toga, usledilo je slanje dodatnih efektiva Vojske Srbije u rejon Kopnene zone bezbednosti sa Kosovom, što je izazvalo dosta bure ne samo u kosovskoj javnosti, već su određena upozorenja stigla iz SAD i Evropske unije.
NATO je odlučio da hitno pošalje pojačanje za KFOR a među prvima su se za slanje vojnika
odlučili Velika Britanija i Nemačka.
Velika Britanije je odlučila da pošalje 200 pripadnika Prvog bataljona Kraljevskog puka princeze od Velsa, koji će pojačati dosadašnji kontigent od 400 pripadnike oružanih snaga te zemlje.
Zvanični London tako se prvi odazvao posebnom zahtevu vrhovnog komandanta savezničkih
snaga za Evropu američkog generala Krisa Kavolija. Prema navodima medija, pozivu se prvobitno odazvala i Nemačka, ali se u ovom trenutku čini da se ta najava ipak neće realizovati.
Tri vladajuće stranke u Nemačkoj - Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali, izjasnile su se za jačanje mirovne misije KFOR, u kojoj se već nalazi 85 vojnika iz te zemlje.
Mandat, koji je Bundestag poslednji put produžio u maju, predviđa da na terenu može da bude do 400 nemačkih vojnika. U međuvremenu, preovladao je stav da, uprkos napetoj situaciji izazvanoj i gomilanjem srpskih trupa u rejonu administrativne linije prema Kosovu, trenutni sastav KFOR-a ipak ima dovoljno resursa da ispuni svoj mandat, pa je Nemačka odustala od slanja pojačanja.
"Nemačka neće povećavati kontigent Bundesvera u okviru KFOR-a, uprkos napetoj situaciji na Kosovu", rekao je portparol nemačkog Ministarstva odbrane Mihael Štempfle.
Ranije, kao odgovor na tenzije u maju oko preuzimanja zgrada lokalne samouprave na severu Kosova, KFOR je već rasporedio 500 turskih vojnika iz operativnih rezervnih snaga za Zapadni Balkan, a takođe je podigao pripravnost za dodatni bataljon.
U međuvremenu, turski bataljon je zamenjen trupama iz Grčke i Bugarske.