• Vojkan Kostić

Rumuniji isporučeni američki višecevni lanseri raketa velikog dometa HIMARS

22/02/2021

Rumunija je prvi evropski korisnik HIMARS-a (foto: dvidshub.net)

Prva lansirna oruđa samohodnog višecevnog lansera raketa velikog dometa HIMARS stigla su u Rumuniju. Time je ta zemlja iz susedstva Srbije postala prva evropska država korisnik tog američkog borbenog sistema.

Kako navodi ministarstvo odbrane Rumunije HIMARS-i su dopremljeni u luku Konstanca u subotu 20. februara. Odatle će biti transportovani u 81. taktički raketni bataljon u Fokšaniju. To je jedinica smeštena u blizini granice sa Moldavijom, koja je određena za prijem nove tehnike iz Amerike.


Nabavka HIMARS-a dogovorena je još 2018. Reč je o tri baterije sa ukupno 18 lansera, kao i municiji, sistemu za upravljanje vatrom i pripadajuće senzore, logističkoj podršci, održavanju i obuci posada.


Isporuka je deo šireg paketa koji su potpisali SAD i Rumunija u vrednosti od 1,25 milijarde dolara. Nakon što budu isporučeni 81. bataljonu, u toj jedinici će se obaviti i prijemna testiranja.


Rumunski mediji procenjuju da će nabavka tog savremenog raketnog sistema omogućiti Rumuniji da unapredi borbenu moć i poboljšati stratešku saradnju sa SAD kroz ispunjavanje svojih obaveza u okviru NATO.


Kupovina tog borbenog sistema deo je sveobuhvatnog plana opremanja rumunske armije za period od 2017. do 2026. godine, koji predvidja izdvajanje dva odsto BDP godišnje za nabavku novog naoružanja, u okviru kojeg je nabavljen i PVO sistem Patriot, lovac F-16 i drugo oružje.


Dopremanje HIMARS-a u luku Konstanca (foto: mapn.ro)

Radi se o sredstvu raketne artiljerije na šasiji kamiona M1140 koje ispaljuje rakete kalibra 227 milimetara (šest raketa M26 ili M30 po vozilu) maksimalnog dometa do 32 kilometra, odnosno 70 kilometara. Alternativno, umesto više raketa može da se lansira jedna balistička raketa MGM-140 ATACMS dometa do 300 km. Posadu jednog vozila čine vozač, nišandžija i specijalista za lansiranje.


U osnovi, HIMARS je nastao od višecevnog lansera raketa M270 iz 1980-tih godina koji je na guseničanom vozilu. Zbog mobilnosti projektovano je sredstvo na točkovima, ali koje ima polovinu raketa predviđenih za stariji model M270. Oba višecevna lansera koriste identične rakete.


Sistem HIMARS, u većem broju, uveden je u naoružanje američke vojske sredinom prve decenije 21. veka a procenjuje se da jedno vozilo sa borbenim kompletom raketa košta oko 5,5 miliona dolara.


Zapadni izvori opisuju HIMARS kao veoma pouzdano borbeno sredstvo testirano u realnim ratnim uslovima u Avganistanu, Siriji i Iraku.


Proizvođač Lokid Martin početkom januara 2016. godine tvrdio je da je HIMARS u američkoj vojsci do tada imao eksploataciju od milion radnih sati sa procentom ispravnosti od 99 odsto, ali je to tvrdnja koju nije potvrdio neki nezavisni izvor.


Osim američke Kopnene vojske, koriste ga i Nacionalna garda i Marinci, dok su od stranih kupaca HIMARS do sada primile oružane snage Singapura, Jordana i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Interesovanje za nabavku iskazali su i Kanada, Poljska, Katar, Filipini i Tajvan, dok je Rumunija prvi evropski korisnik.


Trenutno nije poznato koliko će sistema HIMARS ukupno Rumunija dobiti.


Godine 2017. godine ta zemlja od SAD zatražila ponudu za čak 54 lansirnih oruđa i odgovarajuću količinu raketa, sistema za navođenje, vozila za snabdevanje, rezervih delova, opreme za održavanje i raketa za uvežbavanje koje imaju manji domet. Procenjena cena celog paketa tada je bila 1,25 milijardi dolara.


U dokumentu koji je tada potpisan procenjuje se da eventualna prodaja tog naoružanja Rumuniji neće poremetiti balans vojne moći u regionu ali je ta procena očigledno pogrešna zato što rumunske oružane snage nabavkom HIMARS-a značajno jačaju potencijale svoje raketne artiljerije i dobijaju mogućnosti koje nedostaju većini suseda.


Vojska Srbije jedina u regionu osim Rumunije ima ambicije da uvede u naoružanje višecevne lansere raketa većeg dometa i za sada može da računa sa raketama G-2000 kalibra 122 mm dometa do 40 km koje proizvodi Krušuk iz Valjeva.


Rakete 262 mm za VLR Orkan dometa 50 km nasleđene su iz bivše Jugoslavije. Na vojnim smotrama pokazuje se artiljerijska raketa Šumadija koja treba da ima domet do 285 km, ali za sada radi se o primarno izvoznom programu razvoja.



©2020 Balkanska bezbednosna mreža. Odbrana i bezbednost iz ugla novinara i urednika sa prostora Jugoistočne Evrope.