23/03/2024
Namera Rusije da stvori mnogobrojne nove jedinice u oružanim snagama pod znakom je pitanja zbog nedostatka rezervnog starešinskog kadra u čiji se razvoj nije dovoljno ulagalo prethodnih decenija.
Ruski državni vrh najavio je da će do kraja godine formirati čak dve nove armije i 30 drugih jedinica ranga divizije i brigade kako bi vojska nastavila inicijativu u ratu u Ukrajini, koju je preuzela nakon pada gradića Avdijevka sredinom februara. Kako navodi Rojters, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je da ta zemlja planira da regrutuje "stotine hiljada" vojnika po ugovoru kako bi popunila dve nove armije, 14 divizija i 16 brigada.
Šojgu nije rekao o kojoj vrsti jedinica je reč ali pojedini eksperti sumnjaju u mogućnost da se plan ostvari u potpunosti jer je od početka rata u Ukrajini očigledno da Rusiji hronično nedostaje rezervni starešinski kadar mlađeg i srednjeg ranga, odnosno ljudi koji bi vodili na terenu jedinice ranga voda, čete i bataljona.
Iako se pretpostavlja da Rusija sadašnjim prilivom "ugovoraca" iz civilstva i dobrovoljaca iz bivših sovjetskih republika, koji se prijavljuju u vojsku zbog visokih plata, beneficija i mogućnosti da dobiju rusko državljanstvo za sebe i porodice, može da nadoknadi i premaši gubitke u sukobu sa Ukrajinom, očigledno je da veća mobilizacija nije moguća.
I to ne samo zbog političkih razloga, kao što su mnogi pretpostavljali, već i zbog čisto zanatskih, vojnih razloga nedostatka rezervnih starešina, koji nisu na raspolaganju zbog toga što od perioda 90-ih godina prošlog veka nije dovoljno "ulagano" u tu populaciju.
Najave ruskog rukovodstva koincidiraju sa tvrdnjama ukrajinskog komandanta Kopnene vojske general-potpukovnika Oleksandra Pavljuka da Moskva priprema udarnu grupu od oko 100.000 vojnika za letnju ofanzivu u regionu Donbasa.
"Mi ne znamo u potpunosti šta su ruski planovi, ali znamo da formiraju grupu sa više od 100.000 ljudi. Možda će te trupe biti upotrebljene za letnju ofanzivu a možda samo da popune gubitke i reorganizuju postojeće jedinice kako bi održale borbenu sposobnost. Ali postoji mogućnost da će te snage ipak pokrenuti letnju ofanzivu na jednom pravcu", rekao je Pavljuk i dodao da Rusi, posle zauzimanja Avdejevke nastavljaju pritisak na ukrajinske snage na čitavom frontu.
Pitanje brojki u tekućem rusko-ukrajinskom sukobu predstavlja možda i najproblematičniju stavku jer obe (ili sve tri?) strane tako dramatično zloupotrebljavaju istinu za svoje propagandne potrebe da je nezavisnom posmatraču veoma teško da utvrdi objektivno stanje stvari na terenu.
Uprkos tome, pretpostavlja se da se na ruskoj strani u ovom momentu bori oko 650.000 ljudi. Ukrajina, koja ima manje ljudske potencijale ali je zato sprovela vrlo opsežnu mobilizaciju, računa na oko milion pripadnika oružanih snaga, ali je svega oko 450.000 na liniji fronta.
Ostali su raspoređeni po dubini teritorije, obavljaju pomoćne zadatke ili omogućavaju rotiranje snaga na frontu, "istrošenih" zbog dugotrajnog borbenog naprezanja i gubitaka.
Da Rusija priprema neku promenu u svom vojnom angažmanu u Ukrajini u narednom periodu tvrdi i izveštaj Instituta za proučavanje rata (Institute for study of war - ISW) koji smatra da se Kremlj priprema - ni manje ni više - za otvoreni sukob velikih razmera sa NATO.
Ta američka think-tank organizacija je analizirala više ruskih ekonomskih, vojnih i finansijskih indikatora i zaključila da se Moskva okreće pripremama za konvencionalni sukob sa NATO velikih razmera, koji možda neće uslediti u kratkom roku ali se može očekivati na srednje staze.
Sa ruske strane nema tako otvorenih najava ali tamošnji zvaničnici navikli su da se prema stvarima odnose numerički, pa preorijentaciju vojne industrije na ratne uslove uglavnom izražavaju brojkama, koje ne moraju uvek da prikažu pravo stanje stvari.
Naime, upravo je Šojgu u više navrata govorio da ruske vojne fabrike na godišnjem nivou jedinicama na frontu isporučuju oko 1.200 tenkova, što premašuje aktuelne gubitke. Slične tvrdnje o oko 100 tenkova mesečno iznose i obaveštajni izvori britanskog Ministarstva odbrane.
Oni navode da se ne radi samo o novim, već i remontovanim i dekonzerviranim starim tenkovima, među kojima ima i mnoštvo veterana Hladnog rata, poput tenkova T-54, 55, 62 i 64. Procene su da Rusija mesečno može da "izbaci" svega oko 20 novih, modernih tenkova T-90M iz svojih fabrika.
Međutim, ni to ne bi bilo tako loš rezultat, s obzirom da i ukrajinska strana masovno koristi zastarele modele iz sovjetske "T" serije, da se jedan deo tenkova koji stigne do fronta zapravo ne koristi u svojoj primarnoj nameni, već kao samohodna artiljerijska oruđa, koja treba da zamene istrošene cevi one tehnike koja je intenzivno korišćena u prve dve godine sukoba.
Mnogo više od proizvodnje novih i remontovanja starih tenkova, zapadni stratezi ukazuju na činjenicu da je Rusija uvećala proizvodnju artiljerijske municije za oko 150 odsto u proteklih godinu dana.
Prema tvrdnjama Rojtersa, koji se poziva na obaveštajne izvore CNN-a, Rusija sada proizvodi tri puta više artiljerijske municije nego SAD i zemlje Evrope zajedno, što može negativno da utiče na ukrajinske napore da nedostatak artiljerijske municije kompenzuje uvođenjem velikog broja dronova u borbu.