Rusija odustala od prvobitnog rešenja za tenk Armata

03/07/2024

Prototip tenka Armata (foto: Vitaly V. Kuzmin)

Ruska vojna industrija privodi kraju ispitivanja za novu verziju tenka T-14 Armata a ono po čemu će aktuelna verzija biti različita od one koja je već primljena u naoružanje u ograničenim količinama je top čiji će kalibar sa dosadašnjih 125 milimetara biti uvećan na 152 milimetara.

Iako su zvanične informacije vrlo oskudne i nepouzdane, Rusija je tokom prve ratne godine sa Ukrajinom počela da uvodi u naoružanje T-14 i do sada ih je isporučeno nekoliko desetina. 

Stručna javnost pretpostavlja da je za prijem prve količine određena Druga gardijska motorizovana divizija (pun naziv Druga gardijska motostreljačka Tamanska divizija ordena Oktobarske revolucije, crvenozastavna, ordena Suvorova i imena Mihaila Kalinjina).

Uprkos tome, ti tenkovi osim na paradama na Crvenom trgu nisu viđani u akciji, iako je prilika bilo puno s obzirom da je Rusija, a naročito Tamanska divizija, u tom periodu učestvovala i još učestvuje u ratu u Ukrajini, u kojem oklopne snage imaju veliki značaj. 

Iako je bilo nagoveštaja da bi T-14 mogao da se uključi u aktuelni sukob, ti tenkovi do sada nisu viđeni na bojištu a njihov izostanak neuverljivo je pravdan proizvodnom cenom, koja je nekoliko puta veća od cene za tenk T-90M.

Poslednji zvaničnik koji je govorio o uvođenju T-14 u naoružanje bio je direktor Rosteka Sergej Čemezov, koji je u decembru rekao da je testiranje Armate završeno i da su u poslednji čas uvedene neke novosti koje će tenk učiniti još većim izazovom za potencijalne neprijatelje. 

Čemezov, prvi čovek ruskog odbrambenog konglomerata uporedivim sa Jugoimport SDPR-om u Srbiji, tada je govorio o ugrađivanju najmoderijih senzora kojima Rusija raspolaže, dodacima za sistem upravljanja vatrom i drugim senzorima, ali nije pominjao mogućnost uvećanja vatrene moći putem ugradnje novog, jačeg topa.

U tom momentu i dalje je važila informacija po kojoj je glavni top na T-14 model 2A82-1M, dužine 56 kalibara i promera 125 milimetara. Sada se, međutim, u medijima pominje da će nova Armata ipak imati unapređenji glatkocevni top modela 2A83-1A, dužine 48 kalibara i promera 152 milimetara.

Reč je o topu koji je razvijen sredinom devedesetih godina za tenk T-95 (objekat 195), čiji razvoj je otkazan 2010. godine u korist usmeravanja sredstava u modenizaciju T-90. Taj top zapravo predstavlja narednu fazu razvoja topa korišćenog za samohodnu haubicu 2S19 Msta-S.

Otkazani objekat 195 u mnogome predstavlja “izgubljenu kariku” u razvoju koji povezuje projektovanje tenkova nekadašnje sovjetske vojne industrije i Armate, zbog čega ne treba da čudi “preuzimanje” i glavnog topa za novi tenk.

Promena cevi je, poslednično, dovela do nekih promena u dizajnu tenka. Dosadašnja varijanta sa 125 milimetara imala je u vozilu 45 granata, od čega 32 u autopunjaču, dok je promena kalibra uslovila smanjenje broja granata na 40, od čega 24 u autopunjaču. Takođe je promenjena i silueta vozila.

Uvođenje nove cevi omogućilo je i ispaljivanje vođenih protivoklopnih raketa dizajniranih za raketni lanser Kornet, koje mogu da probiju oklop debljine 1.400 milimetara, odnosno 1.200 ukoliko se na kupoli nalazi eksplozivno-reaktivna zaštita. Armata sada može da koristi i dalekometne vođene rakete iz familije Krasnopolj.

Osnovna mana nove cevi u odnosu na inicijalnu odnosi se na istrajnost, odnosno na mali međuremontni period. 

Ono što, međutim, nije jasno jeste zašto su se ruski stručnjaci odlučili za zamenu topa tako “kasno” u procesu razvoja novog tenka, odnosno kada je već došlo do prijema prvih primeraka u jedinice. 

Novi tenk Armata trebalo je da svoju komparativnu prednost bazira na savremenim senzorima i takozvanom modulu (kapsule) za zaštitu posade, oko koje je razvijan ostatak tenka, a ne na vatrenoj moći, jer se smatra da je i originalni top od 125 milimetara bio adekvatan za sve zadatke koji se nameću na modernom bojištu. 

Postoji pretpostavka da je ideja da se zamenom topa i korišćenjem cevi od poznate samohodne haubice napravi neka vrsta višenamenske borbene platforme, odnosno svojevrsnog hibrida između teškog tenka i artiljerijskog vozila. 

Postoji mogućnost da će tenk ostati na dosadašnjem kalibru a da će po principu univerzalne borbene platforme na bazi Armate biti napravljeno novo samohodno artiljerijsko oruđe, koje će sa tenkom i borbenim vozilom pešadije činiti trijadu budućih oklopnih snaga.

Ipak, zvaničnih informacija nema a tradicionalni zatvoreni ruski izvori od početka ukrajinskog sukoba postali su još misteriozniji, utoliko pre jer je zbog ratnih gubitaka primat dodeljen proizvodnji novih tenkova T-90M, koji se sklapaju u istom pogonu u Nižnjom Tagilju.