• Daniel Šunter

Srbija izbegla sankcije ali neki nisu: Kazne za Kinu, na listi Turska, Indija, Vijetnam i Indonezija

11/11/2019

Specijalna delegacija Stejt departmenta boravila je prošle sedmice u Beogradu i Srbiji nisu uvedene sankcije zbog kupovine ruskog oružja. Međutim, neke zemlje takve sankcije nisu zaobišle.


Prva država kojoj su SAD uvele kaznene mere zbog ruske vojne opreme je Kina. Na spisku potencijalnih sankcija nalaze se Turska, Indija, Indonezija i Vijetnam koje su naručile od Moskve oružje u iznosima koji prelaze milijardu dolara.


U septembru prošle godine američki Stejt department objavio je da su stupile na snagu sankcije Kini zbog kupovine borbenih aviona Su-35 i PVO sistema S-400 od Ruske Federacije.


Ove kaznene mere nisu značile punu blokadu ekonomske, političke i bezbednosne saradnje dve zemlje. Reč je o takozvanim sekundarnim sankcijama koje se primenjuju na pojedince, firme i institucije zemalja koje kupuju kapitalnu vojnu opremu od Moskve u skladu sa zakonom o sankcijama protiv Rusije koji je SAD uvela 2017. godine.


Da li će se i druge zemlje sa spiska naći na meti takvih mera još uvek nije izvesno jer američki zakoni dozvoljavaju izuzeće od sankcija za države koje se smatraju strateškim partnerima.


Avioni Su-35 ratnog vazduhoplovstva Kine (foto: eng.chinamil.com.cn/Fan Yishu)

Ko sankcioniše kupovinu ruskog oružja

Nakon pripajanja Krima Ruskoj Federaciji 2014. godine i oružanih sukoba na istoku Ukrajine, SAD i Evropska unija uvele su sankcije Moskvi koje se odnose i na nabavke vojne opreme.


Brisel svojim članicama zabranjuje uvoz, kupovinu ili transport oružja iz Rusije ukoliko su ugovori ili sporazumi zaključeni nakon 1. avgusta 2014. Od sankcija su izuzeti oprema i usluge neophodne za održavanje opreme koja se već nalazi na teritoriji EU.


Vašington je iste godine uveo prve sankcije Moskvi. Optužbe za mešanje u izbore u SAD, sukob oko rata u Siriji i međusobne kritike zbog prestanka funkcionisanja strateških sporazuma o naoružanju dodatno su zaoštrile odnose dve zemlje. Još oštrije sankcije stupile su na snagu u avgustu 2017. godine.


Reč je o zakonu pod nazivom "Suprostavljanje američkim protivnicima kroz sankcije" - CAATSA (Countering American Adversaries Throgh Sanctions Act) kojim je pokrenuta široka paleta sankcija protiv Rusije, Irana i Severne Koreje.


CAATSA predviđa i sekundarne sankcije za treće zemlje. U odeljku 231 taj zakon obavezuje američku vladu da uvede kaznene mere osobama, firmama ili institucijama državama koje su uključene u "značajne finansijske transakcije sa ruskim vojnim entitetima". Na spisku entiteta CAATSA nalaze se svi ruski proizvođači vojne opreme.


Zvaničnici Stejt departmenta su u izjavi za medije precizirali da odeljkom 231 tog zakona SAD neće sankcionisati nabavke rezervnih delova i održavanje već "transakcije koje donose velike kvalitativne promene u domenu isporuke vojne opreme". Prema njihovim rečima cilj CAATSA nije da naudi vojnim sposobnostima drugih država već da Rusija "snosi posledice za svoje postupke" i da umanji priliv novca Moskvi.


CAATSA predviđa primenu dvanaest sekundarnih sankcija od kojih mora da se primeni najmanje pet.


Pet kaznenih mera protiv Kine

U slučaju Kine sankcije SAD primenjene su ciljano na deo državnog aparata koji je kupovao opremu od Rusije: Upravu za razvoj vojne opreme EDD (Equipment Development Department) i njenog načelnika Lija Šangfua. On se nalazio na čelu EDD krajem 2017. i početkom 2018. godine kada je od moskovskog Rosboroneksporta kupljen sistem S-400 i avioni Su-35.


Kineskom EDD i Šangfuu zabranjene su izvozne dozvole, inostrane transakcije u okviru finansijskog sistema SAD, domaće transakcije u okviru finansijskog sistema SAD, blokirana je sva svojina u SAD i onemogućeno je izdavanje američkih viza. Američkim državljanima i firmama zabranjeno je da posluju sa njima.


Američka kancelarija za nadzor nad stranim sredstvima ministarstva finansija SAD - OFAC (Office of Foreign Assets Control) stavila je na listu sankcionisanih osoba Šangfua i EDD. Time je pored blokiranja svojine sprečeno i poslovanje tih lica sa američkim državljanima i firmama. Na tom spisku nalazi se i više osoba sa Balkana koji se povezuju sa ratovima iz devedesetih godina i trgovinom oružja.


Kineski predsednik Si Điping osnovao je EDD 2016. godine da nadgleda i unapređuje kineske vojne tehnologije. Ova uprava sastavni je deo Centralne vojne komisije, koja predstavlja kineski ekvivalent ministarstva odbrane evropskih zemalja.


Slučaj Indije, Indonezije i Vijetnama

Kina nije jedina zemlja koja je kupila S-400. Nju Delhi je sklopio u oktobru 2018. ugovor za nabavku tog raketnog sistema u vrednosti od 5 milijardi dolara. Indonezija je u februaru prošle godine potpisala ugovor za nabavku jedanest borbenih aviona Su-35 u vrednosti od 1,14 milijardi dolara. Iste godine Vijetnam je prema tvrdnjama ruskih zvaničnika naručio od Moskve vojnu opremu vrednu preko jedne milijarde dolara.


Da li će i ove zemlje biti podvrgnute sekundarnim sankcijama još uvek je pod znakom pitanja jer je reč o zemljama koje Pentagon smatra strateškim odbrambenim partnerima.


Američki ministar odbrane Džejms Metis zbog toga je zatražio od kongresa SAD 2018. godine da izuzme od sankcija Indiju, Indoneziju i Vijetnam uz objašnjenje da je reč o zemljama koje se tradicionalno oslanjaju na ruske vojne tehnologije.


Prema konačnoj verziji zakona o odbrambenoj politici i troškovima odbrane za tekuću godinu (National Defense Authorization Act) te države mogu da budu izuzete od sankcija ukoliko administracija proceni da smanjuju zavisnost od nabavki ruske vojne opreme.


Slučaj Indije posebno je zanimljiv jer je reč o zemlji koja intenzivno sarađuje i sa Vašingtonom i sa Moskvom. Nju Delhi od šezdesetih godina prošlog veka većinu vojne opreme nabavlja od Rusije ali proteklih godina sve više i od SAD.


Od 2005. godine do sada Indija je nabavila od Amerike oružje u vrednosti od 15 milijardi dolara ukljujuči avione C-17 "Globmaster", C-130 "Herkules", borbene helikoptere "Apač", transportne helikoptere "Činuk" i protivbrodske rakete "Harpun".

Krajem septembra Indija je zajedno sa Japanom i SAD sprovela zajedničku mornaričku vežbu "Malabar". Ovog meseca održaće se prva zajednička intervidovska vežba oružanih snaga Indije i SAD pod nazivom "Tiger Triumph".



Zajednička vežba mornarica Indije, SAD i Japana "Malabar 2018" (foto: media.defense.gov/Chris Cavagnaro)


Pitanje Turske

Odlukom da nabavi sistem S-400 u vrednosti od 2,5 milijarde dolara Turska se takođe našla na spisku zemalja koje sankcioniše CAATSA. To pitanje posebno je komplikovano za SAD jer je Ankara tradicionalni američki saveznik i jedna od ključnih članica NATO.


Američki kongres je u julu ove godine označio Tursku kao prekršioca CAATSA zakona ali sankcije ne mogu da stupe na snagu dok ih ne odobri predsednik Donald Tramp.


On teoretski može da izuzme Ankaru od sankcija ili odloži njihovu primenu u roku od 180 dana. U tom slučaju bi morao da dokaže kongresu da administracija Tajipa Erdogana smanjuje finanijske transakcije sa Rusijom ili da proglasi izuzeće od sankcija zbog interesa nacionalne bezbednosti.



Iskrcavanje sistema S-400 u Turskoj (foto: msb.gov.tr)

Zbog kupovine S-400 SAD je u julu ove godine zvanično isključila Tursku iz programa novog borbenih aviona F-35. Odnose dve zemlje dodatno je zakomplikovala turska vojna operacija na severu Sirije. Pod pritiskom javnosti i kongresa predsednik SAD uveo je kratkotrajne sankcije Turskoj.


Na meti kaznenih mera od 14. oktobra ove godine bili su ministarstva odbrane i energetike kao i njihovi čelnici. Zaustavljeni su i trgovinski pregovori vredni 100 milijardi dolara i duplirane takse za uvoz turskog čelika. Predsednik SAD ukinuo je sankcije devet dana kasnije kada je Ankara obustavila vojne akcije protiv Kurda na severu Sirije.


Američki analitičari veruju da će administracija predsednika Trampa ubediti kongres da se protiv Ankare primeni minimalnih pet blažih od ukupno dvanaest mera sekundarnih sankcija koje predviđa CAATSA.

©2020 Balkanska bezbednosna mreža. Odbrana i bezbednost iz ugla novinara i urednika sa prostora Jugoistočne Evrope.