• Aleksandar Radić

Srbija: vojna obuka za tridesetdvogodišnjake

24/11/2022

Vežba "Manevri 2022" (foto: vs.rs)

Rezervisti koji nisu služili vojni rok treba da prođu kroz vojnu obuku od 30. godine kada se uvode u rezervni sastav do 32. godine života. To je navedeno u jednom recentnom propisu koji je prošao sa malom pažnjom javnog mnjenja.


Od oktobra 2019. na snazi je uredba po kojoj se provodi vojna obuka za lica koja nisu služila vojni rok i definisano je da se u rezervni sastav Vojske Srbije (VS) uvode muškarci koji su navršili 30. godina i nisu služili vojsku.


U tom propisu nije navedeno koji je limit starosti za obuku i sada je odgovor poznat jer je

utvrđen kriterijum po kojem se obaveza odnosi na lica starosti do 32 godine koja nemaju određen ratni raspored.


Procena za vojnoevidencione specijalnosti (VES) za koju se provodi bouke zasniva se na

stručnoj spremi, zanimanju, znanju i veštinama potrebnima za popunu VS sa određenim kadrom.

Vežba jedinica Komande za obuku Vojske Srbije (foto: vs.rs)

Novi propis iako navodi da osnovnu vojnu obuku prolaze lica koja su prioritetna za popunu VS predviđeno je da se ako postoji potreba VS može poslati u centar za obuku i lica starija od 32 godine.


Na osnovnu obuku mogu i dobrovoljci ženskog pola ili rezervisti koji to izričito žele bez obzira na starost. Limit je vojna obaveza koja se završava u 60 godini za muškarce i 50 za žene.


Uredbom o načinu obučavanja i kategorijama građana koje za potrebe zemlje obučava ministarstvo odbrane od oktobra 2018. uvedena je obuka za rezerviste koji nisu služili vojsku.


Predviđeno je da prođu kroz osnovnu obuku koja traje najduže 25 dana u kalendarskoj godini. Zatim, prema potrebi idu na specijalističku obuku koja je takođe limitirana na 25 dana u godini. Dodatna mogućnost je da se provede i neka druga obuka od najviše 20 dana ako je potrebno da rezervista usvoji kako se kaže u uredbi „nova znanja, veštine i navike“.


Na primer to može da bude kurs preobuke za neko novo sredstvo ratne tehnike.


U početku rezervisti su pozivani na dvonedeljni kurs u centre za obuku. Na obuku marta 2019. došao je tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin i to je u delu javnog mnjenja bio povod za podsmeh i posredno stvaranje negativne slike o kratkom boravku u kasarnama.

Taktičko uvežbavanje 72. brigade za specijalne operacije (foto: vs.rs)

Na žalost lični politički marketing jedne ličnosti bio je povod za stav javnosti da se radi o neozbiljnom pristupu obuci.


Ustvari za VS radi se o jednom od bitnih mehanizama popune ratnog razvoja jer znatan broj jedinica u miru ima samo jezgro za ratni razvoj na mobilizacijski poziv.


Samo mali broj elitnih jedinica su u klasifikaciji sa oznakom R-0 koja podrazumeva da u miru ima preko 90 odsto kadra. Neke jedinice su R-1 sa 70-90 odsto ljudstva i razlika se u ratu podmiruje mobilizacijom rezervista.


Većina nataljona VS su nižeg nivoa razvoja sa oznakama R-2 (popuna 30-70 odsto), R-3 (10-30 odsto) i R-4 (do 10 odsto). Pasivna rezerva koja treba da u ratu obezbedi razvoj jedinica postepeno stari od 1. januara 2011. kada je obustavljeno obavezno

služenje vojnog roka.


U međuvremenu, podmlađivanje je rešavano svrstavanjem rezervista koji su prošli

dobrovoljnu obuku, ali taj broj je premalen sudeći o odlukama da se pristupi obuci pasivne rezerve.


Formalno, mladi čovek sa 30 godina uvodi se „na papiru“ u rezervu, ali bez neke konkretne obuke to je bio samo birokratski čin.


Sada sa definisanim periodom od 30-32 godine starosti za obuku rezervista proširena je baza ljudskih resursa za ratne jedinice.