• Vojkan Kostić

RV Srbije: nadolazeći problem nedovoljnog broja letača

25/05/2020

Pilot 98. vazduhoplovne brigade iz Kraljeva (foto: vs.rs/Igor Salinger)

Odlaskom u penziju poslednjih klasa pilota primljenih na školovanje u vreme JNA ove i naredne godine Vojska Srbije (VS) suočava se sa opasnošću da ostane bez dovoljnog broja letača.


Od raspada državne zajednice sa Crnom Gorom 2006. godine do danas VS je školovala šezdesetak vojnih pilota. To je ekvivalent samo poslednje klase Vazduhoplovne vojne akademije socijalističke Jugoslavije.


Na problem sa brojem pilota upozorio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u avgustu 2018, u jeku javne rasprave o tome da li treba uvoditi obavezu služenja vojnog roka. On je tada rekao da VS može da očekuje da se suoči sa nedovoljnim brojem raspoloživih pilota već za dve ili tri godine.


"Zahvaljujući reformama koje smo imali u prošlosti, preti opasnost da već 2020. ili 2021. godine budemo u situaciji da nemamo dovoljno pilota", rekao je tada Vučić.


Ova procena zasnovana je na računici da piloti zbog beneficiranog radnog staža (za 12 meseci efektivnog rada dobijaju 18 meseci staža)mogu da idu u penziju sa 50 godina.


To znači da ove i naredne godine treba očekivati da "kacigu o klin" okači većina letača koji su Vojnu akademiju upisali u vreme bivše Jugoslavije (generacije rođene oko 1970. i nešto mlađe).


Zvaničnih podataka o tome koliko pilota je potrebno VS nema, ali moguće je uraditi određenu

procenu na osnovu uobičajenih vrednosti. Imajući u vidu broj avijacijskih eskadrila RV Srbije i

sagledavajući prihvaćeni svetski standard od 1,5 pilota po vazduhoplovu, Balkanska bezbednosna mreža ceni da je Srbiji potrebno oko 300 pilota.


U taj broj treba uračunati i letače tehničare, s obzirom da su oni u sastavu posada za čitav niz letelica kao što su Mi-35M, An-26, Mi-8/17, Gazela u borbenoj varijanti Gama i avion za vuču meta G-4T.


Sa Vazduhoplovne vojne akademije je 1992. godine izašla 42. klasa koja je imala impresivnih 58 pilota. Naredne godine školovanje je završilo 38 pilota, 1994. godine njih 33 a 1995. godine eskadrile Vojske Jugoslavije pojačalo je 30 pilota.


To su poslednje masovnije generacije pilota selektovane u SFRJ od velikog broja kandidata koje 2021. i 2022. godine odlaze u penziju, pa će RV preuzeti piloti školovani u trećoj Jugoslaviji i kasnije Srbiji.


Problem je u tome što je tih pilota značajno manje a zbog prirode tog zanimanja, zdravstvenih kriterijuma, prelaska na dužnosti u komandama, letačkih katastrofa i prirodnog socijalnog kretanja kroz profesije zbog ekonomskih razloga, čak ni oni svi više ne lete u RV-u.


Poslednja zajednička klasa državne zajednice SCG (127. klasa) imala je ukupno 11 pilota koji su završili školovanje, od kojih se devet opredelilo da karijeru nastavi u Srbiji. Prema podacima Službenog vojnog lista, naredne godine školovanje nije završio nijedan pilot dok su potonje klase retko imale dvocifren broj pilota.


Prema istom izvoru 2009. godine iz akademije stigla su samo tri pilota, 2010. pet a 2011. godine 12 pilota, računajući jednog koji je završio Američku akademiju. Naredne godine školovanje je završilo sedam pilota, 2013. godine sedam (jedan u SAD), a godinu dana kasnije njih četvorica. Iz klase koja je diplomirala 2015. u jedinice je stiglo pet mladih pilota, iduće godine tri, 2017. četiri dok 2018, zbog prelaska na sistem petogodišnjeg školovanja, nije proizveden nijedan pilot.


Prošle godine školovanje su završila četiri pilota a ove godine očekuje se promocija 10 pilota.


To znači da je od rastanka sa Crnom Gorom školovanje završilo 66 pilota, što ne može biti dovoljno ni za prosto zanavljanje letačkog kadra. Treba imati u vidu da je deo tih pilota već otišao iz vojske u civilnu avijaciju.


Većinu aktivnih pilota sada čine ljudi koji su izabrani za taj poziv u vreme pre rata i

u SR Jugoslaviji, ali i njihovo vreme polako prolazi.

Pre 90tih vojni piloti obrazovali su se 4 godine a školovanje završavali uz borbenu obuku na avionu na kojem će služiti. Selektivna obuka bila je na Utvi 75, zatim Galebu-2 i na kraju Orlu ili MiG-21. Piloti helikoptera obuku su završavali na Gazeli i Mi-8. Sada nakon Utve-75 prelaze na Lastu, zatim Galeb G-4 ili Gazelu, na kojem mladi piloti završavaju školovanje. Na 5. godini sprovodi se borbena obuka. Kasnije bi neki piloti koji su ovladali sa G-4 prešli na borbene jedinice sa Orlovima ili MiG-29 (foto: vs.rs/Žarko Skoko))

Sve i kada bi broj kadeta za smer avijacija na Vojnoj akademiji bio povećan na 20 do 30 po klasi, bilo bi potrebno najmanje pet godina da počnu da se osećaju prvi pozitivni efekti, s obzirom da sada školovanje vojnih pilota traje 10 semestara. To znači da očekivana kriza koja nastupa narednih godina ne može biti potpuno izbegnuta.


Nasleđeni ljudski resursi su na samom kraju, a postojećom dinamikom školovanja nije moguće obezbediti potreban broj ljudi. Zbog toga je možda potrebno razmotriti i neke alternativne načine regrutovanja vojnih pilota, o čemu je Balkanska bezbednosna mreža pisala u avgustu prošle godine.

©2020 Balkanska bezbednosna mreža. Odbrana i bezbednost iz ugla novinara i urednika sa prostora Jugoistočne Evrope.