top of page
  • Writer's pictureDaniel Šunter

Vojnička brada: Može u Sloveniji, Hrvatskoj i BiH, nepoželjna u Srbiji, Crnoj Gori i S. Makedoniji

28/09/2023

Vojnička brada deo je imidža vojnika u zapadnim područjima regiona, dok na istoku to još uvek nije moguće (foto: slovenskavojska.si)

Dok je nošenje vojničke brade u Sloveniji i Hrvatskoj prihvaćeno i regulisano pravilnikom, u BiH je do skora bilo kontroverzno, a u Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji ostaje tabu nasleđen iz vremena JNA. Iako vojske od Vardara do Triglava dele sličnosti poput učešća u istim misijama i obuke po istim standardima, drugačiji odnos prema vojničkom izgledu ukazuje na različita poimanja imidža i uticaja normi prošlosti.


Vojnička brada u Sloveniji nije samo formalno dopuštena već i široko prisutna među vojnicima i starešinama. To potvrđuju mnogobrojni prizori iz slovenačkih kasarni, međunarodnih vežbi ili kontingenata koji se nalaze u misiji KFOR ili u NATO borbenoj grupi u Letonijii.


Pravilo službe Vojske Slovenije šalje poruku da brada može biti simbol ponosa i identiteta, ali i da mora da bude usklađena sa standardima vojne službe. Član 41 pravilnika naglašava važnost čistoće i urednosti vojnika, a Član 43 da imaju pravo da nose bradu i brkove uz određene uslove: "moraju biti kratko podšišani, redovno negovani i uređeni."

Nošenje brade u Vojsci Slovenije popularno je kod vojnika i starešina (foto: slovenskavojska.si)

Pravilo precizira da dužina brade ne sme da prelazi 20 mm odnosno gornje dugme košulje kao i da brkovi ili brada ne smeju da ometaju upotrebu zaštitne maske i druge opreme.


Vojnička brada dobrodošla je i u Hrvatskoj, a dopuštena dužina još je veća nego u Sloveniji. Sudeći po fotografijama sa zvaničnih internet stranica Hrvatske Vojske, ona je među vojnicima prisutna u manjoj meri nego u zapadnom komšiluku.


Pravilnik o službi u Oružanim snagama Hrvatske detaljno propisuje spoljašnji izgled vojnika uključujući dužinu kose, oblik frizure, brkove i bradu. Član 24 pravilnika precizira da je "brada ne sme biti duža od 0,5 cm i ne sme smetati obavljanju profesionalne dužnosti."

Vojnička brada dozvoljena je u Hrvatskoj ali manje popularna nego u Sloveniji (foto: hrvatski-vojnik.hr)

U Bosni i Hercegovini pitanje vojničke brada pretvorilo se u žustru debatu sa verskim, političkim i etničkim predznakom. Dok je Ministarstvo odbrane zauzelo stav protiv, tvrdeći da je obrijanost neophodna za upotrebu zaštitne opreme, predsedavajući Doma naroda Parlamenta BiH Bakir Izetbegović uložio je apelaciju smatrajući da se time krše verska prava.


Polemika je okončana odlukom Ustavnog suda iz 2021. koja dopušta nošenje brade jer su bili "prekršeni pravo na privatni život i pravo na slobodu vere zagarantovani Ustavom BiH i Evropskom konvencijom".


U skladu sa tim doneto je novo pravilo službe oružanih snaga BiH. Brada se sada nosi i prema saznanjima Balkanske bezbedosne mreže najzastupljenija je kod vojnika bošnjačke nacionalnosti.

Severna Makedonija, Crna Gora i Srbija ostale su verne propisima JNA koji vojnicima dopuštaju brkove ali ne i bradu(foto: facebook.com/eFPBGLatvia)

I dok je u zapadnim i centralnim delovima regiona vojnička brada prihvaćena, na potezu od Beograda, Podgorice do Skoplja i dalje je nepoželjna. Propisi vojnog imidža tog dela Balkana i dalje su u velikoj meri zasnovani na kontinuitetu sa bivšom JNA gde je neprihvatljivost brade imala ideološki predznak.


Da u slučaju Srbije nije reč o praktičnosti, već ukorenjenom nasleđu socijalističke prošlosti otkrivaju detalji Pravilnika službe donetog ukazom predsednika Borisa Tadića 2012. koji vojnim licima ne dopuštaju brade sa izuzetkom vojnog sveštenstva i rezervista.


Tako se u članu 35 vojnicima dozvoljavaju brkovi širi jedan centimetar od širine donje usne i priznaje da "negovana kraća brada" vojnim sveštenicima ne ometa korišćenje zaštitne maske bez objašnjenja zašto to pravo nemaju i drugi. Ostaje zagonetno i što se uprkos proslavama datuma Vojske Kneževine Srbije poznate po trendi bradama, u stvarnoj praksi izgleda uniformi i vojnika daje prednost normama iz ere JNA, a ne starim tradicijama.

Praznici mnogih rodova, jedinica, ustanova i službi Vojske Srbije vezuju se za Vojsku Kneževine Srbije uz uniforme i obrijanost koja nema dodirnih tački sa tim tradicijama (foto: mod.gov.rs)

U Crnoj Gori, izgled vojnika je slično regulisan. Član 23 pravila službe detaljno propisuje dužinu i stil kose, dozvoljenost brkova, ali jasno stavlja do znanja da brada mora biti obrijana. Ovako formulisana pravila kao i u primeru Srbije ukazuju da propisani izgled vojnika nije vođen samo praktičnim razlozima.


Tako je i u Vojsci Severne Makedonije gde izgled vojnika propisuje Pravilo službe u članu 7. Zulufi mogu da se puštaju do polovine uha, a kosa ne sme da pada na uši niti da štrči preko ruba beretke, kape ili šapke. Brada ne sme da se nosi, a brkovi ne smeju da prelaze preko gornje usne.


I dok se u vojskama na istočnoj strani Balkana čvrsto istrajava u "brijanju po starom", na zapadu preferiraju izgled koji ne samo što ističe muževnost, već možda mami i nove regrute. Da li je iza svega nostalgično sećanje na JNA, spremnost na modernizaciju naspram ukorenjenih normi jedne epohe ili neka dublja podela vrednosti? Odgovor leži, verovatno, u neobrijanoj budućnosti.

Comments


bottom of page