• Urednički tim

Vojska Srbije uvela peti pešadijski kalibar, SAD i Rusija koriste dva

21/08/2020

Prikaz modularne puške M19 (foto: mod.gov.rs)

Uvođenje petog pešadijskog kalibra Vojsku Srbije udaljava od ekonomičnog svetskog rešenja upotrebe dva. Grendel 6,5x39 mm ima dobre balističke karakteristike ali predstavlja logistički i finansijski diskutabilno rešenje jer se ne koristi van granica Srbije.


U Vojsci Srbije je do sada je bilo četiri osnovna pešadijska kalibra. NATO 5,56x45mm za puške M-21, 7,62x39 mm za puške M-70 i puškomitraljez M-72, a 7,62x54 mm za mitraljez M-84. Kalibar 7,9x57 mm koristi snajperska puška M-76.


Sada se pojavio i peti kalibar Grendel. On ima dobre balističke karakteristike, mali trzaj i duplo veću zaustavnu moć na 500 metara daljine od metka 7,62x39 m, ali dolazi iz male zemlje i ne koristi se u svetu što otvara prostor za mnogobrojne probleme.


Sa druge strane većina država sveta i regiona nastoji da kalibre za masovnu pešadijsku upotrebu svede na što manji broj.


SAD, Nemačka, Francuska i Britanija koriste dva: 5,56x45 mm za automatske puške i puškomitraljeze, a 7,62x51mm za mitraljeze i snajperske puške. U Rusiji su automatske puške kalibra 5,45x39mm, a puškomitraljezi, mitraljezi i snajperske puške 7,62x54 mm. Kina koristi kalibre 5,8x42 mm i 7,62x54 mm.


U regionu su rešenja slična. Mađarska je počela da menja domaće kalašnjikove 7,62x39 mm puškom kalibra 5,56x45 mm. Isto je najavila i Rumunija. Obe zemlje koriste snajperske puške i mitraljeze u sovjetskom kalibru 7,62x54 mm.


Unifikacija ima vojnu i ekonomsku logiku. Oružja raznovrsnog kalibra u ratu predstavljaju logističku noćnu moru. Manje kalibara znači i manji broj mašina za obradu metala i jeftiniju proizvodnju municije. Tako se manje opterećuje vojni budžet, a proizvođači imaju konkurentniju robu na svetskom tržištu.


Grendel je nasuprot tome uveden samo u naoružanje Vojske Srbije koja ima oko 27.000 vojnika, dok u svetu pod oružjem ima više od 20 miliona ljudi. Tržišno gledano to znači proizvodnju male serije municije što će je činiti skupljom. Koliko će koštati još nije objavljeno.

Modularna automatska puška M19 (foto: mod.gov.rs)

Cena je upitna i za novu modularnu automatsku pušku M19 promenljive cevi kalibra 7,62x39 mm i Grendel. Konstrukcijski je ista kao i standardna automatska puška, a razlikuju se cev koja je predviđena da se menja ručno i okviri.


Nije jasno zašto se na M19 menja samo cev, a ne i nišani jer se meci dva kalibra razlikuju po karakteristikama. Nejasno je kako bi u borbi vojnici menjali cevi. Na prikazima nije pokazano ni kako se uporedo sa cevi menjaju optički nišani i da li je potrebno njihovo naknadno podešavanje.


Grendel je u suštini ruski lovački metak oznake .220 Russian. To ga eliminiše sa potencijalnih tržišta zapadnog oružja. Nije prisutan ni na istočnim tržištima koja koriste ruske, sovjetske ili kineske kalibre. Kome u takvom ambijentu može da se izvozi Grendel municija i nova puška ostaje nepoznato.


Otvara se i pitanje zašto se autori projekta nisu vodili poukama namenske industrije SFRJ.

Za JNA je pravljeno kvalitetno i jeftino oružje u kalibru rasprostranjenom širom sveta jer je to značilo i dobre izvozne poslove sa velikim prihodima.


Eksperiment sa kalibrom sličnon Grendelu izveli su Amerikanci početkom 21. veka. Reč je o 6,8x43 mm Remington od koga se ubrzo odustalo jer su tokom rata u Avganistanu imali ozbiljne probleme u snabdevanju i cenom nove municije.


SAD kao zemlja sa najvećim vojnim budžetom na svetu su posle višegodišnjih testiranja, debata o ceni i svrsishodnosti odlučili da uvedu novi kalibar za pešadiju i specijalne jedinice. Puške i puškomitraljezi u novom kalibru koristiće se od 2023. godine. Marinci će i dalje ostati na standardnom NATO kalibru 5,56x45mm.


U daleko manjoj vojsci i još slabijoj srpskoj ekonomiji postoje mnogo ambiciozniji planovi, ali bez debate o ekonomskim, političkim i logističkim aspektima eksperimentalnog kalibra.


Za razliku od Srbije koja uvodi novi kalibar za dejstvo na većim daljinama od čak 800 metara, Amerikanci menjaju kalibar kako bi bili efikasniji na manjim daljinama do 100 metara.


Prema do sada objavljenim informacijama na sajtu Ministarstva odbrane, Grendel će se koristiti u pešadijskim bataljonima Vojske Srbije, a biće izrađeni i automati u istom kalibru za posade oklopnih vozila ili tenkova.


Specijalne i deklarisane jedinice, vojna policija i izviđači nastaviće da koriste puške 5,56x45mm NATO, a drugi delovi vojske sovjetski 7,62x39mm.


Hronologija nedovršenih pokušaja unifikacije kalibra

Sadašnja šarolikost kalibara u Vojsci Srbije smatra se nasleđem ratova i nedovršenih projekata unifikacije. Jedini projekat u domenu unifikacije kalibra koji je uspešno okončan bile su automatske puške 7,62x39mm koje je JNA počela da koristi 70-ih godina.


Mitraljez JNA, odnosno puškomitraljez M-84 u kalibru 7,62x54R, licencna je kopija sovjetskog PK. On je zamenio čuveni mitraljez M-53 poznatiji kao Šarac kalibra Mauzer 7,9x57mm.


Snajperska puška JNA M-76 takođe bila u kalibru kao i Šarac, kako bi vojnici u borbi mogli da razmenjuju municiju. Posle Šarčevog odlaska u penziju JNA je ostala pri snajperu M-76 zbog odlične preciznosti metka 7,9 milimetara.


U toku ratova na Balkanu sve zaraćene strane koristile su svu moguću municiju iz ratnih rezervi, čak i iz Drugog svetskog rata.


Nakon pada režima Slobodana Miloševića počelo je otvaranje prema svetu, ulazak u Partnerstvo za mir i započinjanje međunarodne saradnje. U okviru projekta Vojnika za 21. vek pojavila se puška M-21 u kalibru 5,56x45mm NATO.


Tokom 2007. i 2008. ta puška počela je da se uvodi u naoružanje vojske. Međutim, do 2020. godine njom su opremljene samo vojna policija, izviđači, kadeti Vojne akademije i deklarisane jedinice.


Projekat Vojnika za 21. vek se zbog slabog finansiranja nije masovnije sprovodio, a pojavom Grendela je iščezao iz vojnih planova.


U paketu sa kalibrom 6,5 Grendel, radi se i nova snajepska puška u kalibru 7,62x54, ali nije izvesno kada će novi snajper ući u naoružanje. Kada i ako bude uveden u sve jedinice VS bitno će olakšati snabdevanje municijom.

©2020 Balkanska bezbednosna mreža. Odbrana i bezbednost iz ugla novinara i urednika sa prostora Jugoistočne Evrope.