• Urednički tim

"Zaboravljeni" vojni projekti: Morava, Bumbar, Sora i Himera

23/09/2020

Razvoj protivoklopnog sistema Bumbar po uzoru na francuski Eryx počeo je 1994. (foto: YREPORT/Yugoimport-SDPR)

Modularni lanser raketa Morava, samohodna haubica Sora, protivoklopni sistem Bumbar i sistem za otkrivanje artiljerije Himera ne spominju se u aktuelnim promotivnim natpisima o dostignućima sistema odbrane. Još uvek ih nema u arsenalu Vojske Srbije iako mogu da ojačaju njene sposobnosti.


Sudbina četiri velika projekta razvijana proteklih godina i dalje se ne nazire. Njihova budućnost ne može da se uvidi ni iz izjava zvaničnika. Na sajtu Vojnotehničkog instituta (VTI) nalaze se u rubrici "tekući projekti".


Projekat modularnog lansera raketa LRSVM Morava započet je 2011. Laki prenosni protivoklopni sistem Bumbar počeo je da se razvija još devedesetih godina. Samohodna haubica SORA i akustički uređaj za detekciju artiljerske vatre Himera predstavljeni su javnosti početkom druge dekade ovog veka.


Još pre sedam godina najavljivao se njihov ulazak u arsenal Vojske Srbije, ali se to još nije dogodilo.


Za projekat Bumbara se govorilo još 2008. godine da se završava i da će uzletiti nakon odlaganja od 1994. Slične najave Ministarstvo odbrane Srbije dalo je davne 2012. U naoružanje vojske nije ušao do danas.


Jedan od vodećih domaćih stručnjaka za razvoj savremenog oružja i nekadašnji čelnik Vazduhoplovnotehničkog instituta general potpukovnik u penziji Savo Pustinja kaže da problem nedovršenih projekata ima dugu predistoriju i da je rezultat lošeg rukovođenja i nestručnosti.


On podseća da je SFRJ imala dva instituta za razvoj oružja. VTI se bavio kopnenim sistemima uglavnom po licencama i Vazduhoplovnotehnički institut koji je razvijao avijaciju i naoružanje.


„Posle ukidanja Vazduhoplovnotehničkog instituta 1992. vazduhoplovni programi su postali neizvesni i nesuvislo programirani. Primeri su velika medijska najava i sklapanje ugovora za modernizaciju aviona G-4 i Orao od kojih se konačno odustalo kada je shvaćeno da su besmisleni, što je od početka bilo jasno. Taj promašaj je ispao bacanje novca, što se i znalo“, ukazuje general Pustinja.


On dodaje da je nedovršenosti projekata doprinelo pogrešno upravljanje specifičnim tehnologijama, loša organizacija, "mešanje baba i žaba i partijsko kadrovanje u uslovima oskudice ljudskim resursima, dok su stručni kadrovi razjureni".


Pustinja naglašava da je greška što se zajedno razvijaju visoke i takozvane niske tehnologije i da na tu situaciju dodatno utiče "politički marketing koji ignoriše realnost".


"Najnegativniji uticaj je rušenje svetskog principa upravljanja vrhunskim tehnologijama. Jugoimport SDPR-u su date ingerencije da upravlja s tim soficiranim tehnologijama, što je apsurd, nigde viđen u svetu", zaključuje Pustinja.

LRSVM u Nikincima 2015. godine (foto: mod.gov.rs)

Morava

Najmoćniji projekat, modularni lanser raketa Morava odnosno LRSVM započet je 2011. godine. Već početkom 2015. godine zajedničkim radom inženjera VTI-ija i nekoliko preduzeća namenske industrije, napravljen je funkcionalni model koji je pred medijima veoma uspešno dejstvovao na poligonu u Nikincima.


Morava je projektovana da zameni lansere M-77 Oganj i M-94 Plamen S, a modularnost je najvažnija nova borbena karakteristika ovog sistema. Može da ispaljuje više vrsta raketa Plamen, Oganj i Grad. Morava ima inercijalni navigacioni sistem, sistem za upravljanje vatrom i nemoguće ju je ometatati. U skladu sa iskustvima ratova 90-ih, nije oklopljena već napravljena za borbu „udari i beži“.


Iako je posle uspešnog testiranja 2015. godine zvanično najavljeno da će Morava ući u serijsku proizvodnju, priča se odjednom promenila. Na scenu stupaju projekti novog modularnog oklopnog lansera Oganj i modernizacije postojećeg raketnog oruđa M-77 Oganj.


U modernizovani M-77 Oganj koji je ušao u naoružanje Vojske Srbije jula 2020. godine, sa Morave su preuzeti sistemi navigacije, nišanjena, automatizacije i elektronike. Digitalizovani Oganj se testira sa više tipova raketa, ali još nema naznaka kada će biti uveden u naoružanje VS i da li će biti mediji kao u slučaju Morave, moći da uživo prate gađanje.


Ostaje nejasno zašto je sistem oklopljen i time smanjena njegova prohodnost, kada na primer tokom sukoba 90-ih godina, čak ni NATO avijacija niti bilo koja druga zaraćena nije uspela da pogodi nijedan višecevni lanser raketa.


Bumbar

Drugi nezavršeni projekat je laki prenosni protivoklopni sistem Bumbar koji je počeo da se razvija još 90-ih godina. Dugo se reklamirao na sajmovima u Srbiji i inostranstvu, ali serijske proizvodnje i dalje nema. Najavljivan je i kao jak izvozni adut.


Domet Bumbara je od 75 do 600 metara, probija oklop svih savremenih tenkova i moguće je dejstvo iz zatvorenog prostora za borbu u urbanoj sredini. Posadu čine 1 ili 2 vojnika i Bumbar može da se koristi u svim vremenskim uslovima danju i noću.


VS u naoružanju trenutno nema protivoklopni sistem koji bi bio ekvivalent Bumbaru, niti se najavljuje kupovina nečeg sličnog iz inostranstva.

Samohodna haubica SORA (foto: Vojkan Kostić)

SORA

Projekat koji je predstavljen 2013. godine, razvijan, pa gurnut u stranu je samohodna haubica SORA ( Samohodno Oruđe Artiljerije) kalibra 122 mm. Na kamion FAP-2026 montirana je vučna haubica D-30J, sa ugrađenim automatskim punjačem, elektronikom, automatikom i inercijalnim navigacionim sistemom. Domet je 15 kilometra sa standardnom i 21,5 km sa modernizovanom municijom.


Sistem je jeftin i jednostavan za obuku, a i FAP-ov kamion i haubica D-30J su pokazali odlične karakteristike u borbenim dejstvima. Sora se razvija(la) kao zamena za postojeću samohodnu haubicu Gvozdika kalibra 122 mm koja koristi i istu municiju.


Međutim, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije su se odlučili da modernizuju postojeću haubicu Gvozdika. Mane Gvozdike jesu mala brzina na asfaltnom putu, jer je vozilo guseničar. Kutijasto oklopno telo značajno ograničava prostor za modernizaciju i smeštaj municije na primer.


Himera

Pored Morave i Sore, Vojska Srbije dugo čeka na uvođenje u naoružanje i sistem za zvukometrijsko izviđanje Himera. Sistem nazvan po zveri iz starogrčke mitologije, akustičkim instrumentima meri zvuk detonacije projektila i tako otkriva protivničku artiljeriju.


Domet je 30 kilometra bez obzira na konfiguraciju terena, a mogućnost greške je 50 metara na daljini od 15 kilometra, što je slično preciznosti artiljerskih radara.


Himera nije radar već sistem akustike i zato je otporna na ometanje i nemoguće je otkriti. S obzirom da ne emituje signale, Himera može da bude blizu linije fronta, da otkriva protivnika i procenuje preciznost sopstvene artiljerije.


Ima još projekata Vojnotehničkog instituta čiji rezultati još nisu na vidiku. To su bespilotna letelica Pegaz, laserski vođena bomba, a više godina je razvijana mala bespilotna letelica Vrabac.


Taj projekat je prvo obustavljen, započet nov i 2020. je Vrabac uveden u naoružanje Vojske Srbije. Projekti VTI koji se modernizuju već godinama su avioni Orao i Super Galeb G-4.



©2020 Balkanska bezbednosna mreža. Odbrana i bezbednost iz ugla novinara i urednika sa prostora Jugoistočne Evrope.