22/06/2019
Tenzije u odnosima Zapada i Rusije navele su Vašington da pokrene program finansiranja kojim će istočne članice NATO početi da menjaju sovjetsko i rusko naoružanje opremom zapadnog porekla.
Slike sa vežbi NATO širom centralne i istočne Evrope i danas podsećaju na stara vremena . Na poligonima od Poljske do Bugarske i dalje koristi hladnoratovska tehnika proizvedena u Sovjetskom savezu.
Tu su borbena vozila pešadije BMP-1 ili BMP-2, vojnici su naoružani automatskim puškama sistema Kalašnjikov, prevoze se helikoperima Mi-17. Sovjetski raketni sistem PVO S-300, koji u Srbiji ima gotovo mitski status, koriste čak tri NATO članice: Bugarska, Slovačka i Grčka.
Do ukrajinske krize 2014, vodeće zemlje članice NATO-a nisu postavljale pitanje zamene ruskog naoružanja.
Glavni razlog za to bio je novac, ali i saveznici iz visokorazvijenih zemalja cenili robusnost nekih tehničkih sredstava sa istoka. Na primer u svim misijama NATO dobrodošli su bili helikopteri porodice Mi-8/17 zbog odličnih karakteristika na velikim nadmorskim visinama i teškim klimatskim uslovima.
Pešadijsko naoružanje, minobacači, artiljerija, raketni sistemi, helikopteri i borbeni avioni ruskog porekla ili izrađeni po starim tehnologimama po licenci postoje u gotovo svim eks-komunističkim zemljama članicama NATO-a. Sovjetske tehnike ima čak u zemljama koje su u vreme hladnog rata bile poznate kao tvrdokorne anti-komunističke kao što su Grčka i Turska.
Međutim, od skora Amerikanci su pokrenuli program zamene naoružanja i opreme ruskog porekla, iz strateških razloga. Ali i zbog novca, ovaj put svog.
Posle krize u Ukrajini, nastao je ozbiljan problem, pre svega kod nabavke rezervnih delova i remonta tehnike, jer se između novih NATO-a zemalja i ruskih kompanija isprečila politika. Zapad je uveo sankcije Rusiji, ali su iz restrikcija izuzeti ugovori nabavke rezervnih delova i remonta naoružanja i vojne opreme, kako se ne bi ugrozila borbena gotovost NATO-a.
Problematično je i povremeno prisustvo ruskih tehničara u bazama NATO-a radi održavanja tehnike. Dugoročno gledano, prisustvo ruske tehnike u arsenalu Severnoatlantskog saveza više nije prihvatljivo.
Američki program ERIP
U fiskalnoj 2017. godine, Vlada SAD je pokrenula program ERIP (European Recapitalization Incentive Program) sa budžetom za početak od 190 miliona dolara i ciljem da se vladama šest zemalja pomogne da se otarase zastarele borbene tehnike.
Međutim, programom nisu obuhvaćene sve zemlje sa sovjetskim naoružanjem, već pojedine, kao i potencijalne članice. Albanija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Hrvatska, Slovačka i Grčka, nalaze se na listi za pomoć od 190 miliona dolara, iako je za ratosiljanje od stare tehnike potrebno više novca.
Takođe, nezvanično se pominje da je to 20 odsto novca potrebnog za zamenu, a da ostatak treba da obezbede države korisnice pomoći.
Prema navodima specijalizovanih američkih medija za odbranu i bezbednost, ovaj program iako još uvek malog obima privlačan je za američku vojnu industriju. Njegovi potencijali bi mogli da izazovu podozrenje evropskih proizvođača i navede vlade starog kontinenta da pokrenu srodne programe za podršku sopstvene industrije.
Pogled iz vazduha
Albanija je na primer dobila 30 miliona dolara za nabavku helikoptera američkog porekla, ali nije jasno koje letelica treba zameniti, jer albansko vazduhoplovstvo poseduje helikoptere evropskih proizvođača.
U aprilu ove godine, ministarka odbrane Albanije Olta Džaka je u SAD dogovorila u donaciju tri polovna helikoptera UH-60 Blek Hok, ali nije precizirano da li je dogovor deo programa ERIP. Albanija će plaćati obuku svojih pilota.
Oružane snage Bosne i Hercegovine sa druge strane poseduju u resursu jedan Mi-8 nasleđen od JNA (Vojske Republike Srpske) i jedan Mi-8MTV-1 iz Vojske Federacije koji je nabavljen nov tokom građandskog rata.
Za BiH je namenjeno 30 miliona dolara, ali za ovu cifru nemoguće je kupiti više od jednog ili dva srednja transportna helikoptera američkog ili zapadnog porekla. Međutim, moguće je remontovati i modernizovati korišćene letelice tipa UH-60 Blek Hok ili Super Puma.
Slovačka je takođe dobila pomoć i to od 50 miliona dolara za zamenu helikoptera Mi-17. Slovaci su već pokrenuli program nabavki Američkog Blek Hoka i ERIP će biti podrška nastavku preoružanja.
Američki Kongres je odobrio prodaju devet helikoptera tipa UH-60 Blek Hok, a u saopštenju američke vladine Agencije za odbrambeno-bezbednosnu saradnju DSCA iz 2015. godine, navodi se da je posao nabavke helikoptera vredan čak 450 miliona dolara. Posao obuhvata i nabavku rezervnih delova, radio, elektronsku i navigacijsku opremu, kao i obuku i tehničku i svaku drugu dokumentaciju.
Pogled sa zemlje
Priča postaje još zanimljivija kada se siđe na zemlju i razmotri prebacivanje sa istočnih borbenih vozila pešadije na zapadne, odnosno američke modele.
Hrvatskoj se nudi 25 miliona dolara za program zamene jugoslovenskih borbenih vozila pešadije M-80, starih po 30 i više godina. Zagreb nikada nije najavio plan da modernizuje M-80, tako da je izvesno da je plan da se kupi nešto nove. Za zamenu više od 100 komada M-80, medjutim, 25 miliona dolara nije dovoljna suma.
Hrvatska vojska iduće godine završava dugogodišnji process preoružanja na 126 novih oklopnih borbeni vozila točkaša Patria AMV. Većina vozila su u osnovnoj varijanti transportera naoružanog sa mitraljezom kalibra 12,7 mm, a samo osam komada biće borbena vozila pešadije sa topom 30 mm i dva lansera protivoklopnih vođenih raketa.
Zato se možda Američka vojna pomoć odnosi na podršku nabavci dodatnih točkaša ili povećanje broja jače naoružanih Patria AMV. Ako se traže guseničari, tu postoje dve alternative koje nude američke firme.
Prvo je borbeno vozilo pešadije M2 Bredli, takođe vremešni, ali modernizovani guseničar koji je duplo teži, skuplji i manje pokretljiviji od jugoslovenskog M-80.
Ako se uzme u obzir činjenica da SAD planira da zameni Bredli, izvesno je da Hrvati mogu da dobiju polovne oklopnjake, kojima je potrebno platiti modernizaciji i/ili remont.
Poredjenja radi, Amerikanci su 2017. godine platili 374 miliona dolara, za modernizaciju 473 oklopna vozila M2 Bredli na nivo A4 i A7.
Druga opcija je guseničar M113. Veoma pouzdan i na bojnom polju proveren oklopnjak i beznadežno zastareli relikt Hladnog rata.
Istu cifru, 25 miliona dolara, dobili su Grci koji imaju 400 oklopnih vozila BMP-1, sovjetskog porekla, koje su kupili iz stokova bivše istočnonemačke narodne armije i delimično ih modernizovali.
Iako je bilo najava kupovinu novih ruskih BMP-ova, kriza u Ukrajini je definitivno stavila tačku na priču o BMP-u, a program ERIP otvorio put za kupovinu američkih ili nekih drugih zapadnih oklopnjaka guseničara.
Grčka već ima u naoružanju američka borbena vozila pešadije M-113 i oni čine okosnicu grčke mehanizovane pešadije, a postoje verzije za inženjeriju, nosače projektila kao i minobacača.
U možda najboljoj situaciji sa programom ERIP je Severna Makedonija, koja je za zamenu 22 gusenična borbena vozila ( 11 BMP-2 i 11 MT-LB) dobila 25 miliona dolara.
Za zamenu nije dovoljno 25 miliona dolara, ali je moguće kroz donaciju polovnih Bredlija ili M113 napraviti najnapredniju dostupnu modernizaciju.
Takođe, moguće je kupiti i nova borbena vozila pešadije američkog porekla, što će znatno uvećati operativne sposobnosti Armije Severne Makedonije.
U celoj priči najzanimljivije je to što ekonomski snažnije zemlje, kao što su Poljska, Češka i Mađarska, koje imaju rusku tehniku, izostavljene iz programa. Bilo zbog toga što ime nije potrebna finasijska podrška ili imaju ozbiljne ugovore sa evropskim proizvođačima naoružanja.