©2020 Balkanska bezbednosna mreža. Odbrana i bezbednost iz ugla novinara i urednika sa prostora Jugoistočne Evrope.

  • Urednički tim

Zatvaranje granica prvi put u novijoj istoriji

24/03/2020

Granicu Srbije u vanrednim okolnosima zajedno obezbeđuju vojska i policija (foto: vs.rs)

U nastojanju da zaustavi širenje korona virusa Srbija je po prvi put u novijoj istoriji zatvorila svoje granice. Iste mere preduzele su i Crna Gora i Severna Makedonija.


Odluka o zatvaranju granica predstavlja presedan jer to nije učinjeno ni tokom ratnih devedesetih godina prošlog veka.


Blokada na Balkanu je obostrana jer je i Evropska unija zatvorila svoje spoljne granice.To znači da je 1176 kilometara granice Srbije sa zemljama članicama unije blokirano. Omogućen je jedino transport robe.


Zemlje EU u regionu sada primenjuju posebne bezbednosne mere koje podrazumevaju pojačano prisustvo graničnih policija Hrvatske, Mađarske, Rumunije i Bugarske uz angažman Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu Fronteks.


Zatvaranjem nije došlo do prekida saradnje. Pogranična policija Srbije i drugih država regiona godinama neguju partnerstvo potvrđeno tokom migrantske krize.


Sada se nalaze pred novim izazovom kontrole širenja zaraze bolesti u čemu je Srbija već imala iskustva.


Prošle godine zavladala je epidemija afričke svinjske kuge u Rumuniji i Bugarskoj. Granična policija, veterinarska i sanitarna inspekcija uspele da zaustave širenje te bolesti na Srbiju, a zabeleženi su samo pojedinačni slučajevi.


Afrička kuga je bila veliki ispit za svaki vid kontrole širenja bolesti, jer je prenose domaće i divlje životinje koje je teško kontrolisati.


Ko čuva zatvorenu granicu

Zatvaranje granica smanjuje mogućnost širenja korona virusa, ali otvara izazove pred međunarodnu saradnju bezbednosnih institucija.


Ohrabruje činjenica da svi državni organi Srbije koje se nalaze na granici imaju višegodišnju praktičnu saradnju sa susednim zemljama i institucijama EU, što je razvijano kroz proces evropskih integracija.


Osim sanitarne inspekcije, carine i granične policije na granicama se nalazi i Vojska Srbije. Oružane snage imaju vrlo razvijenu saradnju sa svim susednim državama članica EU odnosno NATO sem Hrvatske.


Saradnja je zasnovana na čestim vojnim vežbama i zajedničkim obukama, kao i na brojnim bilateralnim sastancima visokih vojnih zvaničnika i time razvijenih profesionalnih poznanstava i poverenja.


Najbolji primer je Mađarska, sa kojim i pored podizanja žičanih prepreka i prisustva velikog broja vojnika sa dugim cevima na samoj graničnoj liniji – nije bilo nikakvih, čak ni verbalnih incidenata sa državnim organima Srbije.


Uloga Fronteksa

Fronteks je prethodnih godina svoj rad bazirao na koordinaciji i razmeni obaveštajnih informacije između graničnih organa zemalja članica EU, kao i na saradnji sa zemljama koje se na kopnu ili na vodi graniče sa jednom ili više zemalja članica.


Srbija već godinama ima saradnju sa ovom agencijom Evropske unije, a poslednji sporazum potpisan je 2019. godine.


Taj dokument predviđa sva prava i obaveze službenika Fronteksa dok borave u Srbiji i prilično je detaljan kako bi se predupredili nesporazumi i ne bi bila ugrožena bezbednost građana Srbije i evropskih policajaca.


I dok su svi prethodni sporazumi i saradnja bili povezani sa migrantskom krizom, danas je kontrola granica važna zbog sprečavanja širenja epidemije koronavirusa koji izaziva potencijalno smrtonosnu bolest Covid 19.


Ključni bezbednosni izazovi sa kojima se bavi Fronteks su ilegalne migracije i prekogranični kriminal. Ovo je prvi put da treba da se bavi širenjem bolesti.


Fronteks primenjuje princip integrisanog upravljanja granicom, koji podrazumeva saradnju svih insitucija na nacionalnom i lokalnom nivou na granici.


Fronteks svoje operacije počinje na zahtev neke od zemalja članica, zatim se posle analiza šalje poziv drugim zemljama članicama sa jasnim zahtevima šta je potrebno od ljudi, tehničkih sredstava, vozila i plovila i kada stignu odgovori kreće su u izvođenje operacije.


Glavnu reč u izvođenju operacije ima zemlja članica koja je tražila pomoć.


To znači da na svakom brodu i u svakom patrolnom vozilu uvek bude prisutan granični službenik zemlje domaćina koji je formalno nadređen svojim kolegama iz drugih zemalja.


Tako se poštuje suverenitet zemlje članice, igra se na kartu saradnje koja postoji sa susedom koji nije član EU i računa na iskustvo ljudi koji rade na granici.